Повратак амбасадора

Данас је 27. април. Држава ни пре десетак година није обележавала овај датум, чак ни поред чињенице да је била реч о званичном државном празнику. Пре осамнаест година, две старе европске државе, које су притом пре стварања прве југословенске државе биле сједињене под именом „Краљевина Србија“, одлучиле су да се одрекну свог имена и историје и наставе континуитет СФР Југославије. Није баш најбоље ишло са том државом. Прво је три године била под санкцијама, за то време је преживела једну од две највеће инфлације у светској историји. Онда су односи две чланице запали у кризу, па се држава функционално распала, али је наставила да постоји све до 2003. године.Данас је 27. април. Држава ни пре десетак година није обележавала овај датум, чак ни поред чињенице да је била реч о званичном државном празнику. Пре осамнаест година, две старе европске државе, које су притом пре стварања прве југословенске државе биле сједињене под именом „Краљевина Србија“, одлучиле су да се одрекну свог имена и историје и наставе континуитет СФР Југославије. Није баш најбоље ишло са том државом. Прво је три године била под санкцијама, за то време је преживела једну од две највеће инфлације у светској историји. Онда су односи две чланице запали у кризу, па се држава функционално распала, али је наставила да постоји све до 2003. године.Данас је 27. април. Држава ни пре десетак година није обележавала овај датум, чак ни поред чињенице да је била реч о званичном државном празнику. Пре осамнаест година, две старе европске државе, које су притом пре стварања прве југословенске државе биле сједињене под именом „Краљевина Србија“, одлучиле су да се одрекну свог имена и историје и наставе континуитет СФР Југославије. Није баш најбоље ишло са том државом. Прво је три године била под санкцијама, за то време је преживела једну од две највеће инфлације у светској историји. Онда су односи две чланице запали у кризу, па се држава функционално распала, али је наставила да постоји све до 2003. године. Први рат у историји Северноатлантског савеза, који се свео на дивљачко бомбардовање СР Југославије, држава је преживела 1999. године. После се од 2001. до 2003. трансформисала у провизоријум који ће се три године звати ДЗ СиЦГ. У сваком случају, настала током пар месеци у кабинетима и на састанцима експерата, држава се распадала годинама. Њен празник, дан доношења устава од стране крње Скупштине СФРЈ престао је да се званично слави још током постојања ове, последње, југословенске, државе. Другачије је било са 29. новембром, који је укинут тек деценију после пропасти СФРЈ, а грађани су га негде славили из уверења, понегде из навике или сентименталности, али су зато општинске власти уредно пазиле да скрате радно време пред овај велики, али бивши празник. Кратак преглед историје 27. априла, који је током више од једне деценије требало да буде централни дан наше државе, добродошао је увод за врло актуелну тему: сусрет председника Србије и Црне Горе, одржан на маргинама енергетског састанка у Софији. Вести које су са овог разговора стигле у јавност достојне су збуњујућих двадесетогодишњих традиција односа две републике. Пре шест месеци Србија је отказала гостопримство амбасадорима Црне Горе и Македоније. Рекло би се да са именовањем новог дипломатског представника Црне Горе у Београду иде теже него што је то случај са Македонијом. Ипак, председници Србије и Црне Горе данас су наизглед подједнако срдачни, добро расположени и безбрижни као што су били приликом оног састанка почетком октобра у Уједињеним нацијама. Данас говоре о „најбољој могућој срадањи“ коју имају њихове земље. Признање Косова од стране Црне Горе Тадић је дефинисао као „болан тренутак за Србију“. Дакле, реч је о емоцијама. Укратко, емотивност није објективна, она немора имати везе са рационалним и праведним. Још мање се, вероватно, може односити на међународну правду. Дакле, сва она љутња званичне Србије из октобра била је изазвана емоцијама. Реч је биће о једном природном пражњењу за које у Црној Гори свакако имају разумевања. Председник је можда мислио да је народ емотиван, због тога су биће Црна Гора и Македонија биле нека врста димне завесе, јер управо у време када се дигла бука око њиховог признања независног Косова српска дипломатија је нормализовала односе са Сједињеним Америчким Државама. Можда је реч била и о личном болу неких београдских политичара, будући да је Подгорица признала Косово непосредно пошто је Генерална скупштина УН проследила на саветодавно мишљење питање једностраног проглашења косовске независности, што је у Србији дочекано овацијама, фанфарама и, наравно, зурлама. И док чекамо двосмислен и суштински непотребан савет од Међународног суда, треба да се помиримо. Жртве ће наравно бити бивши амбасадори Македоније и Црне Горе. Србија је признала бол. Црна Гора није одустала од своје са толико аргумената критиковане политике, али неће тражити од Београда извињење због тешких речи и харанге која је против ње вођена по медијима. Пуј-пике неважи. Мир, мир, мир, нико није крив… Хокус-покус. Важна је економска сарадња. И ту нас председници поново уводе у чудесни свет Волта Дизнија и летећи циркус Монти Пајтона, и то бесплатно. Наиме, од све сарадње и економских интереса, који су несумњиво велики и важни… споменута су два пројекта, оба акутно „актуелна“. Реч је о изградњи електран Бук-Бијела. За председника Тадића то је један од најбољих пројеката у Европи. По несрећи реализација овог пројекта је заустављена по препоруци УНЕСК-а и декларацијом црногорске Скупштине. Ипак, у фокусу је, рече Тадић, и изградња ауто пута према Црној Гори. Надајмо се да УНЕСКО неће и ту да изрекне некакав савет, јер би добро дошао нашим визионарима. Наиме, Србија се пре две године за дуже време тихо опростила од ауто пута Хоргош-Пожега. Сва пажња усмерена је према Коридору 10, уском грлу европских саобраћајница, који има већ једно десет година, тек што није завршен. Можда ће у условима Светске економске кризе ствари да пођу набоље… Ко зна… Јавни радови су идеална прилика да се асфалтирају Сатурн и Плутон, а међународна заједница само чека наша предузећа и наравно подстицајне мере државе. Само, било би добро да све то не буде пре изрицања саветодавног мишљења Међународног суда. Ово мишљење ће несумњиво створити погодну политичку атмосферу за толику економску експанзију.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

1 Коментар на "Повратак амбасадора" Оставите коментар
Оставите коментар