Права опозиција

понедељак, 21 септембра, 2015 у 9:57AM

У политици велики страначки протести увек уследе неком у демократским друштвима незамисливом поступку власти. Када лоше, недолично, недемократско понашање једне владе траје деценијама изостанак грађанског бунта је нелогиичан и чак бизаран. Како је могуће да народ – чији су преци сломили Бушатлије и Ченгиће, који су преживели „Омер-пашину годину“, победили Аустријанце, Италијане и Немце – може мирно да подноси једну власт која се скрива иза државе. Свако ко посумања у намере режима, ко спомене да је приступање Северноатлантском савезу противно вољи велике већине грађана… Онај који би изјавио да је политика владе неискрена, лажна и безуспешна… Свако ко би био спреман да сведочи да се у Црној Гори живи све горе… Сместа је проглашен за непријатеља државе.

Каква је Црна Гора држава ако су у њој сви избори сумњиви? Ако режим опстаје повлашћујући један узак слој грађана? Ако власт свађа народе Црне Горе? Ако њена слугерањска послушност одређеним круговима у САД и ЕУ треба да буде једини гарант њене дуговечности? Докле ће трајати режим који у својој суштини зауставља напредовање и развој Црне Горе? Можда докле год буде опозиционара који сматрају да је борба за место сателитске партије режима значајнија и светија од борбе за бољу будућност и слободу Црне Горе.

Шта данас представљају те разне партије назване по словеначким аутсајдерима, словеначкој политичкој археологији или ратном покличу источних народа?    Жељу власти за променама које ће обезбедити трајност власти у рукама једне исте групе људи? Или жељу појединаца да у лошим приликама у којима се налази Црна Гора стекну неку ситну политичку корист и добију личну афирмацију. А СНП…?  Хвала богу па су се на прошлом попису коначно манули југословенства… Али шта то вреди када режим њихових некадашњих партијских камарата не може да дозволи ни поштен попис… Нису хтели у уједињену опозицију, сада неће у протесте… Црна Гора живи у прошлости па одатле и простор за њихово постојање. Ако би пожелели да се покрену могло би се показати да нису „живи“… Да су и сами политичка археологија.

Власт се подсмева протестима. Али тврдња да је онај који је против НАТО-а, уједно и решен да руши државу Црну Гору, говори о нервози и страху. Прекјуче сам слушао лажног прешједника Филипа Вујановића у Бањалуци, на конференцији посвећеној двадесетогодишњици Дејтонског мировног споразума. Чинило ми се да је то пред нама зборио председник швајцарског федералног већа. Црна Гора „ни лук јела – ни лук мирисала“ у грађанском рату… Ни Мило, ни Свето, ни Филип никакве везе са свим тим немају… Они су отворили 20 поглавља за приступање ЕУ, затворили два… Али желео би колегама у Сарајеву бољу државу, јер све је то са кантонима, ентитетима итд. компликовано… Али је зато било забавно када сам јавно питао једног од представника Европске уније у БиХ зашто само Босни и Херцеговини и Србији постављају политичке услове за пријем у унију. Тврдио је да су захтеви исти за све… Међутим, сместа сам га суочио са чињеницом да мањине, због чијег права на кандидовање за две или три функције држе Босну и Херцеговину на чекању, имају далеко већа права у БиХ него Срби у Црној Гори. Срба у Црној Гори има процнтуално више него Словенаца и Хрвата у СФР Југославији, они никада нису желели да се отцепе од Црне Горе, нису хтели ни републику, ни аутономију… Желели су да некако да буду заједно са својом матицом Србијом никада не негирајући права и статус Црне Горе, која је уосталом у давнини створена као српска држава. Срби у Црној Гори желе и равноправност. Режим им је законом прописао права мањине. И…? Та права су и даље мртво слово на папиру. Уосталом, није проблем што неки Ром или Јеврејин, упркос томе – што би рекао Валнтин Инцко (добри аустријски дипломата са традиционалном политиком према Босни и Херцеговини) – што добије и десет Нобелових награда, не би могао да буде кандидован за члана председништва или посланика у већу народа БиХ… Проблем је што велике силе које се залажу за такву промену устава БиХ желе да устав промене и тако што би цела земља била једна изборна јединица. Онда би као и 1990. Муслимани бирали „Југословена“ који не само да жели да се отцепи од Југославије него и да ратује против ње.

Наравно да су представници САД, ЕУ и Велике Британије остали неми и нису одговорили на ово питање. Љутили су се на Милошевића када је искључивао струју на трговима за време митинга. Ови њихови „Европљани“ из Црне Горе, што имају однос према цркви какав је имао Хенри Осми у 16. веку, не смеју ни воду да дају демонстрантима. Град Подгорица одбио је да изнајми организаторима демонстрација цистерну за воду.

Да ли је то европска Црна Гора какву нам спремају? Хоће ли нас сутра претворити у свропске Курде и оставити одвратним режимима које туку невољнике на својим границама или не жели да омогући снабдевање водом сопствених грађана ?!     

Чланак облављен у подгоричком Дану 21.9.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар