Председник Републике и поштовање устава
Већ одавно је устаљена пракса у нешем политичком животу да седнице Главних Одбора значајнијих политичких странака служе пре свега да њихови председници одрже своје пригодне програмске говоре, припрете несташним и незајажљивим функционерима и демонстрирају пре свега своју непомућену и ничим угрожену апсолутну моћ и утицај унутар странке. То је већ постао уобичајени реторички ритуал, јер после као по неписаном правилу следи затворена седница о чијем току јавност има само далеке, непоуздане ођеке и спорадична медијска нагађања. Тако се и најлакше ствара толико потребна и нужна представа о страначкој монолитности и јединству као пресудног предуслова за складно функционисање и политички опстанак странке.Већ одавно је устаљена пракса у нешем политичком животу да седнице Главних Одбора значајнијих политичких странака служе пре свега да њихови председници одрже своје пригодне програмске говоре, припрете несташним и незајажљивим функционерима и демонстрирају пре свега своју непомућену и ничим угрожену апсолутну моћ и утицај унутар странке. То је већ постао уобичајени реторички ритуал, јер после као по неписаном правилу следи затворена седница о чијем току јавност има само далеке, непоуздане ођеке и спорадична медијска нагађања. Тако се и најлакше ствара толико потребна и нужна представа о страначкој монолитности и јединству као пресудног предуслова за складно функционисање и политички опстанак странке.Већ одавно је устаљена пракса у нешем политичком животу да седнице Главних Одбора значајнијих политичких странака служе пре свега да њихови председници одрже своје пригодне програмске говоре, припрете несташним и незајажљивим функционерима и демонстрирају пре свега своју непомућену и ничим угрожену апсолутну моћ и утицај унутар странке. То је већ постао уобичајени реторички ритуал, јер после као по неписаном правилу следи затворена седница о чијем току јавност има само далеке, непоуздане ођеке и спорадична медијска нагађања. Тако се и најлакше ствара толико потребна и нужна представа о страначкој монолитности и јединству као пресудног предуслова за складно функционисање и политички опстанак странке. Унутар страначких структура су претходно предузете све ефикасне мере да не дође случајно до нежељених искакања или непредвиђених распрва које би само слабиле успостављено свето јединство и акциону моћ странака. Створен је посебан затворени круг у коме нема места и реалних могућности за покретање и вођење програмских и идејних расправа али ни простора за слободно изношење мишљења јер би се на тај начин нарушавало толико нужно јединство странке. Као да је успостављена нека врста потмуле завере ћутања и пристанка да се не отварају најважнија друштвена, социјална и политичка питања јер управо су тренутни високи рејтинг председника странке и његов избрушени маркетиншки наступ сасвим довољни да његов политички бренд буде добро котиран на политичком тржишту. Чему било каква расправа када нам ide боље него икада. И све док је тако ваља се притајити и чувати своју политичку или државну синекуру. У овој чињеници се и крије одговор, зашто ћуте чланови Главних одбора и не покрећу значајна питања. Ћуте, јер једино тако могу остати део политичке свите или политичко-пословне клијентеле и друштвене касте, свако слободно изношење мишљења носи велики ризик да се изгубе све позиције а самим тим и озбиљне економске користи. Наступ и говор Председника Републике и Председника Демократске Странке Бориса Тадића на недавно одржаном Главном Одбору ове сада доминантне и владајуће странке још једно су сведочанство и јасан доказ колико смо ми још увек далеко од функционисања демократског друштва и система у коме ће партија бити одвојена од државе а подела власти и контрола извршне власти од стране Скупштине бити поштовано и спровођено као темељно демократско начело, као суштинско одређење демократије. Не ради се о томе шта може Председник Србије како се запитао један истакнути политички коментатор указујући на уставне границе председничких овлашчења, већ је основно и главно питање наше демократије садржано у изузетно значајној објективној процени?. Да ли Председник Републике поштује своја уставна овлашћења и креће се у оквирима који су му уставом одређени или се он осећа позваним да буде апсолутни политички тумач и арбитар судбине наша земље. Када Председник Демократске странке и Председник Републике Борис Тадић на седници Главног Одбора владајуће странке изјави да ће он у сарадњи са премијером Мирком Цветковићем оцењивати рад министара и председника Општина и покретати њихово смењивање ако се покаже да они не постижу очекиване резултате, онда се мора рећи да је Председник Републике озбиљно угрозио и нарушио суштину и основу парлементарног живота и демократског устројства у Србији јер само Скупштина ове земље као врховно законодавно тело има право да доноси одлуке о смењивању министара јер је она и изабрала владу и влада њој одговара за свој рад. Министра није поставио Председник Републике да би он имао право да га смењује, друга је ствар што Председник странке може користити страначке структуре да покреће иницијативу за оцењивање рада појединих министара, а то може својим јавним и политичким утицајем чинити и Председник Републике. Али све даље од тога је својеврсна узурпација и рушење темељног принципа демократије, поделе и равнотеже три основне гране власти. На једној од сличних седница Главног Одбора Демократске странке Председник Републике је изјавио да они који не нађу заједнички језик и стегну руку социјалистима имаће личних проблема са њим. Онда није ни чудно што седнице Главног Одбора Демократске странке служе само за додатно маркетиншко дотеривање лика и дела Председника ДС и ширење страха и подозрења у самој странци.. Његова обраћања на Главном одбору само су део и наговештај политичких кампања које се никад не реализују у реалном животу, као на пример силовита најава борбе против корупције, и партијска олигархија то добро зна, она само чека да прође седница Главног одбора а онда се наставља уходани страначки живот у коме влада рутина, мртво море и неталасање, и тако до наговештавања нове политичке кампање од које неће остати ни трага , потонуће у живо блато страначке олигархије чији је једини циљ да очува своје позиције и не дозволи да се догоде било какве значајније промене. Овакво политичко позиционирање Председника ДС само нам говори о већ снажно израженој тежњи да се у Србији развије председнички систем у коме ће Председник, његов кабинет и одабрна дворска свита бити главно средиште власти, што у великој мери данас и јесте остварено.О томе додатно сведочи и начин на који функционише садашњи Председник владе Србије сведен на немоћну и бледу политичку фигуру без реалног утицаја и значаја, јер је изнад њега моћна фигура Председника Републике, који делује као нека врста над-премијера, али без стриктно одређене одговорности, јер је она везана за номиналног премијера. Председник Републике тако непосредно, и то преко парадржавних тела, политичких кампња и вођењем кадровске политике одређује правац деловања владе, али при томе он остаје изнад последица које произлазе из деловања извршне власти као врхунаравни и недодирљиви апсолутни политички дух чија је неприкосновена улога да даје последњу реч и сече наше гордијеве чворове а да при томе нема и премијерску одговорност. Шта су реалне политичке последице и консеквенце оваквог прекорачења и узурпације уставних овлашћења Председника републике. Пре свега ствара се додатна политичка и идејна конфузија и разарају демократски принципи поделе и равнотеже власти, губи се осећај за реални живот и стварне социјалне и економске проблеме, све више се клизи ка систему у коме реч и воља једног човека постају закон, спречава се процес стварања демократске политичке културе, ствара се пословно-политичка каста, нестаје критички дијалог и критичко мишљење а шири се као посебна почаст дворски менталитет, скоројевићство, пузавост, полтронство, клијентелизам, што све логично доводи до стварања својеврсног култа личности Председника Републике. Као илустрацију навешћемо само неколико најречитијих примера .Недавно је Стрђан Шапер изјавио да Председника Тадића можемо слободно порeditи са Бараком Обамом и да је он државник европског ранга који би могао бити председник у много већим и значајнијим државама него што је Србија. Драган Шутановац поуздано следи Шаперову инспирацију. ”Поштено, Борис Тадић је мој политички, а ако хоћете и лични интерес. Србија после дугог низа година има лидера који превазилази формат Србије и региона. Србија ће уласком у ЕУ у мандату Бориса Тадића бити земља препозната по Тадићу, а Борис Тадић има политичку перспективу и ван граница наше земље”. Индикативне су и речи Драгана Ђиласа: “Друга је да на одговорна места у странци долазе људи који имају своје мишљење и који га јавно износе, а онда да се демократски донесе одлука коју ће сви спроводити. Тако је у ДС-у. И наравно да прва и последња мора да буде реч Бориса Тадића, јер је Тадић човек који је преузео ДС са 6 одсто гласова подршке, а данас странка има 40 одсто гласова.Ми смо навикли на то да дође председник, лупи руком о сто и каже биће овако. Да бисте били велики лидер не требају вам они што само климају главом, већ они који ће да вам кажу своје мишљење, . И то је предност ДС-а”. Ово је још један пример у којој мери су страначки функционери ДС спремни да се служе најочитијом политичком демагогијом јер где су ти слободомислећи чланови и функционери ДС, они који не климају главом и говоре своје мишљење. Било је тужно читати одушевљене изјаве министара из редова ДС који су брже боље смело и одлучно листом и плебисцитарно подржали, као и увек, мудру и изузетну иницијативу Председника Републике, да их он као строги пресудитељ периодично преслишава и оцењује, и да их ако не испуне његова три услова смени. Нико од тих министра није имао снаге и куражи да каже слободно шта мисли о тој неприхватљивој и узурпаторској иницијативи. По свему судећи ово глуво доба, ова политичка бара у Демократској странци ће потрајати, одржање на власти је најснажнији кохезивни фактор у политици јер ствара и продукује конформизам, слугерањство, оданост без кога се не може одржати ни једна власт која се усудила да изађе ван оквира устава и поштовања темељних демократских начела. Није случајно речено да је изборни пораз мајка промена у свакој странци. Да ли Демократска странка треба да чека да изгуби поверење грађана да би оживела и учврстила демократију у својим редовима и на тај начин створила услове и за развој критичке мисли и критичког дијалога у нашем друштву.
Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе
Nažalost,čovek ne mora da bude oštroumni posmatrač da bi video sve, ovo, pomenuto u tekstu! Opravdanje svakako nije,pre mera mentaliteta,naslednika škarta,s početka 20 veka, ali sličan se mizanscen nalazi i u svim drugim političkim partijama. Oduševljenje svakom i najefemernijom mislju lidera, rezultuje položajem Srbije baš tamo gde je sada! Ekonomska kriza, u kojoj je svet, trenutno, Bogom dani je alibi srpskim političko-ekonomskim diletantima da racionališu svoje nepatriotsko, nazovi proevropsko ponašanje. Ugovori koji su unapred osudjeni da budu korisnni samo jednoj strani,možda potpisniku lično,s druge strane,ubrzavaju propadanje i ono malo ostale privrede.