Председник Тачи

понедељак, 29 фебруара, 2016 у 11:56AM

Милошевића су родољуби из опозиције оптуживали да је државотоврац другим народима. Наводно је бранио Југославију и идеологију која га је политички омогућила, а као плод његовог деловања или тачније нерада, настајале су не само међународно признате националне државе већ и мегаломански национализми, аутовиктимизације, милитаризам…

Александар Вучић је и сâм државотворац, такође туђи. Зависник власти, оптерећен собом, уверен у мисију којој је сâм мера и идеал, он већ годинама влада стварајући пожељни привид. Његова тајна није у томе што је успео да завара социјалне-радикале – најсиротији и најнеобразованији део Срба – којима је важан Вучић а не то да ли се спрема да убије сто Муслимана за једног Србина или да помогне туђинској полицији да заведе „ред“ у српском делу Митровице… Они воле онога ко може да „укроти“ најважније медије и пружи им целовито, хиперједноставно објашњење света… Слобу су изгубили… Добили су Алека. Између су били неки издајници, лопови, чудаци… Милошевић је предао Косово НАТО-у и албанским терористима, Вучић је испоручио Север Косова  албанској парадржави коју ће једном и признати… Али има наступ, глас, стас, оруђа – медијска и друга – и брате „не живи са мачкама“, „није крао књиге као млад“ ни „оженио Немицу“ – „наш је човек“ и „нека му све“ само док га воле и Пинк и РТС и Информер и Новости… Још када га похвале странци… Предивно !    

Бриселски споразум 1 и 2 нису довољни… Потребна су даља понижења. Једно од њих подразумева српско пружање помоћи шиптарским поглавицама како би постигли стабилност у њиховој парадржави.  Држава без традиција, друштво коме су највећа модернизација и слобода дошле за време Брозове диктатуре, конзервирано безрезервном подршком три велике силе којима су потребни као мостобран на Балкану и ретки муслимани којима могу да помогну пошто су без нафте са омраженим православцима у оружењу… Стратешка тачка и адут онима са Запада, који су ојадили глобални Ислам и радикализовали га систематски гушећи све што је секуларно и демократски како би очували сопствену светску доминацију. Србија се стотинама година борила за аутономују, као аутономна се шездесет година борила за независност, до данас се бори за националну слободу и уједињење… Шта да кажу шиптарске вође чији су политички преци тек пре деведесет година схватили да је Османско царство пропало? Чији је краљ био Мусолинијева марионета, а већина беговата Хитлера звала „течо“…? Шта да кажу они који су врхунски терор препознали у власти која је била мање насилна према њима него они према Србима после 1999. године? Који су за деветанаест година успели да се од најповлашћеније мањине у Европи, са матицом која је уз Северну Кореју била најгора тоталитарна држава у историји човечанства, претворе у од демократског света спонзорисану самосталну државу у којој је дозвољено некажњено убијање хиљаду Срба? Настрану Милошевићев режим. Да су хтели онемогућили би га још 1992. године излазећи на изборе заједно са српском опозицијом.  Нису то желели зато што им је обећана етнички чиста држава. Када су им је коначно донели амерички, британски и немачки авиони, они су се сместа посвађали и ушли у превирања која би можда прерасла и у грађански рат да нема помоћи и посредовања Сједињених Држава.

Србија већ двадесет година покушава да се „ослободи“ Косова. Милошевић је желео форму. Земљу без Шиптара, а када је то већ било немогуће онда макар очување фикције. Почео је прихватајући два школства а завршио славећи долазак НАТО-а. Слично су радили сви каснији српски властодршци… Неки су се заклињали у Косово, други су га игнорисали, али су сви настојали да истовремено удовоље Сједињеним Државама и очувају довољно привида да би могли да изађу пред бираче.

Сви некадашњи властодршци Србије данас се међусобно оптужују око Косова и сви имају право. Милошевић га је дао НАТО-у и терористима. Ђинђић је натерао Србе да иду на изборе. Коштуница је прихватио двоструки колосек прикључивања ЕУ, амнестирао је терористе и улагао време и новац у циљеве које су дефинисали у Вашингтону. Тадић је прихватио шиптарску парадржаву јужно од Ибра. Вучић дозволио интеграцију Србима насељеног севера у „Репубљик Косова“…

Без присуства деветоро посланика Срба у Скупштини Косова било је немогуће постићи кворум за избор Хашима Тачија за председника Косова. Срби нису сами одлучили да тај кворум дају. Српска листа је креатура СНС-а – настала после избора на којима је гласало само 30% Срба, потврђена утицајем државе, уценама и притисцима после којих је директор Канцеларије за Косово и Метохију присуствовао учлањивању читавог пунолетног становништва појединих косовскометохијских општина у СНС.  Тачију је као познатом шовинисти и злочинцу мање мило што су његову победу омогућили Срби, али их је ипак споменуо. Наравно прво се сетно досећајући Адема Јашарија, беспризорног разбојника, криминалца и убице који се скривао иза жена и деце.

Не видим зашто влада СНС-а коначно и не призна „Репубљик Косова“? Већину која их подржава су после четири године заваравања спремили за то… Гашење Републике Српске, подгревање захтева за „Републиком Војводином“ и аутономијом Санџака СРЕЋОМ неће бити покренути пре  следећих избора…

Присећам се како су се љутили када се Тадић пре четири године, тада већ бивши председник, руковао са Тачијем – тим ратним злочинцем који још увек не сме да допутује у Београд. У међувремену су Дачић и Вучић почели да се са њим редовно виђају. Сада су му омогућили и избор за шефа државе коју не признајемо…

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар