понедељак, 23 фебруара, 2015 у 9:54AM

Време је за промене. Грађани сваке државе заслужују право да на поштеним, демократским изборима добију легитимну и легалну владу. Грађанима вишеетничких држава, какава је Црна Гора, у којима нема народа који чини апсолутну већину,  такве прилике су чешће потребне…

Неки кажу како је Црна Гора демократска држава… Често се питам има ли таквих а да за опстанак Ђукановићевог ауторитарног режима немају неки ситни лични интерес? Када чујем странца где хвали Ђукановићев режим сетим се разних америчких, британских, француских или италијанских зликоваца или буздована који су у Стаљну видели конзервативца, Брозу демократског премијера а у Пол Поту француског ђака… 

Јако је демокртакска држава у којој су избори увек под сумњом и по правилу имају исти, алхемијски исход. За разлику од таквих ето Хрватске – несумњивог узора за државна и многа друга настојања Ђукановићеве власти. Они су, макар од када су затрли српско име, демократска држава.  ХДЗ је неусмњиво на темељима недела Анте Павелића и Јосипа Броза створио Велику Хрватску. Државу у коју су укључене земље као што је Истра, Брања, Међумурје, па и Дубровник… За које, осим делимично за последњу, Трпимир и Томислав нису ни чули а камо ли их сматрали хрватским.  Па ипак, ХДЗ је два пута најурен са власти – први пут као ауторитаран, а други као криминалан… ХДЗ је губио власт… Његове вође су биле остраковане, прогоњене, затваране… Упркос томе ХДЗ је остао државотворна оконскица… Да ли ће такав бити ДПС? ДПС је тако дуго режим да није власт покварила њега,  већ је његова власт затрулила саму државу.

У малој средини, под притиском зловољних и недобронамерних великих сила, тешко је променити после седамдесет година лоше, ауторитарне владавине. Ипак, неки догађаји из претходних дана и седмица дају разлога надању. Једина истинска опозиција – уједињена око Демокртског фронта демократског и државотворног савеза, способног да помири, учини равноправним  и обједини народе Црне Горе – предложила је стварање прелазне владе… Краткорочно,  то је вероватно узалудан посао. Међутим, сваки неуспех демократске опозиције од како је, после дугог југословенског лутања (жртвовања у туђем сукобу), пошла исправним путем, представља само нову степеницу на успону ка победи.

Прелазне владе нигде у свету нису биле пожељно и срећно решење, али су често једини спас за народ и државу… Ни ми у Србији не можемо се подичити успешним прелазним владама. Ипак, оне су по правилу, а код нас поготово, биле почетак једног новог, и колико год у јавности било песимизма, бољег времена. Бољег, ако ништа друго, зато што је народ слободан и има право да сâм погреши, понесе одговорност за грешку и у другом покушају исту поправи и пође путем  обнове и напретка.

Зато је Црној Гори потребна прелазна влада. Влада у којој ће учествовати демократски изабрани представници свих њених народа. Влада која ће бити лишена групе злих духова спремних да прихвате свако зло , колико год шкодљиво интересима Црне Горе, само да би одржали сопстевну власт. То су људи чији политички опстанак је за цену имао државни напад на историју и традицију Црне Горе. Да би један Ђукановић био државник, већина историјских личност Црне Горе траба да умру у народном  сећању, а кнез Војислав, Св. Петар Цетињски и краљ Никола морали би да промене пол.    

Дуго је већ Црна Гора талац жеље групе тирана да остану на власти и себичних интереса империјалне политике бирократија пар страних држава.  Да би Црна Гора ушла у НАТО неки су у САД и ЕУ спремни да у Подгрици подносе Иди Амина или неког заливског тиранина, а камо ли Мила Ђукаонвића који у поређењу са овим њиховим бившим и садашњим другарима и ортацима испаде нешто као Перикле. Сваки нерегуларни и сумњиви избори појединим чиновницима у Вашингтону или Берлину чине се као добра вежба за будуће изјашњавање о приступању једином преосталом глобалном милитаристичком диносаурусу. 

Чини ми се, ипак, да у самој Црној Гори сазрева свест о потреби промена. Независни посланик у Скупштини Црне Горе Дритан Абазовић лепо је сажео то осећање солидарности и људског односа, сличног ономе који смо имали у Србији када смо се изборили за демократију и промене. Назвавши Закон о националним обиљежјима „антисрпским“ он је закључио:   „Направили сте симболе да би дијелили људе. Не можете да доносите законе којима забрањујете Србима да носе тробојке и да их проглашавате непријатељима.“

Сазрело је време да се у Црној Гори око идеала демократије и равноправности окупе сви исправни грађани и политичари којима је интерес грађана и државе на првом месту. Такви су увек и свуда несумњива већина. 

Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе