Прешједник или председник?

понедељак, 18 марта, 2013 у 10:36PM

Вечити кандидат ДПС-а и дежурни пријатељ Србије по службеној дужности у владајућем режиму РЦГ – г. Филип Вујановић, поставио је три питања г. Миодрагу Лекићу кандидату демократске опозиције на председничким изборима заказаним за 7. април.

Питао га је: какав је његов однос према црногорском признању независног, етнички очишћеног, албанског Косова; како гледа на укључивање Црне Горе у Северноатлантски савез и, коначно, како би данас гласао да се (којим срећним чудом, које би требало да се догоди пред сваке изборе) понови референдум о независности Црне Горе?

Г. Вујановић је наравно оправдао све моје негативне утиске о њему. То је „европски“ политичар, то је „рефоматор“, „чувар“ устава и „мотор модернизације“. Он на изборима, приликом којих ће бити одређен поглавар државе до 2018. године (ако г. Мило Ђукановић до тада не прогласи монархију на челу са самим собом), као најважија питања поставља два решена пре пет и седам година и једно које је пребајато али је, због општег неприхватања од стране народа, остављено будућности и рефенедуму.

Прво нешто о црногорској државности. Црна Гора 1990., 2000. или 2006. није била под сумњом као држава. Црну Гору нису створили нити осамосталили Мило Ђукановић или неко од његових помоћника. Као и Србија, за разлику од других република бивше Југославије, Црна Гора је била независна пре 1918. године. У Црној Гори, за разлику од области Хрватске, Далмације, Босне и Херцеговине, за време Другог светског рата није извршен геноцид над једним од њених народа. Коначно, мада је Црна Гора, поред Босне и Херцеговине, једна од две европске државе у којој не постоји већинска нација (а једина је у којој та чињеница није препозната уставном заштитом народа који не могу бити мањински пошто нема етничке већине) пристанак српског народа за независност није затражен, нити је он независност условљавао својим пристанком. Ово је последица чињенице да међу Србима у Црној Гори још увек постоје јаке југословенске традиције и бесмислено уверење да ће се прилике једном променити и југословенска држава бити обновљена. Зато ће – и поред асимилације, обесправљивања, прогона цркве, премале и непропорицналне заступљености у државној управи и локалној самоурави – тек мали број Срба признати да су обесправљени. Од кога је то Ђукановић „изборио“ независност? Од грађана земље којом на овакав начин влада? Од Милошевића (који је у време осамостаљења РЦГ већ био мртав после петогодишњег заточеништва)? Вероватно од себе самог, пошто је он главни творац труле и бесмислене државне заједнице из 2003. године! Црну Гору су створили владика Данило, св. Петар Цетињски, владика Раде и кнез Данило…  Па, управо би њима данас отимали цркву, гонили писмо и протеривали свештенике… Њима би режим „отимао“ Косово.

Црна Гора је признала Косово 2008. године. Да ли нови председник може да поништи један такав, макар и потпуно бесмислен акт?  Узгред, када су црногорске власти толико искрене, где је амбасадор Црне Горе у Подгорици? Са ким се поигравају пет година? Где су некада тако бројни Црногорци са Косова? Постали Срби ?!

Коначно, НАТО… Какве везе има став разних чланица Демокртаског фронта према укључивању Р. Црне Горе? Зна се како се обара недемократски режим. Па Американци су ради демократизације Србије били спремни да подрже Коштуницу…  Рецимо, Ђукановићев режим ради одржања на власти још само није био у савезу са Марсовцима! Не сумњам да ће и то време доћи, под условом да исти коначно допутују до Земље.

Власт која се деценијама ослања на  народне мане водећи државу бескрупулозно, себично и цинично, у једном часу нема више могућности  да опозицији постави провокативна питања.  Нарочито ако кандидат режима није сигуран да ли ће бити изабран за „предсједника“ или „пресх(ш)иједника“. Да ли је г. Вујановић баштиник једине партије у Источној Европи која није нашла за сходно да се извини својим жртвама и помири са народима државе у којој живи? Да ли је свестан веза између Милошевићевог режима и садашње генерације ДПС-овог режима? Ево, недавно бивши хрватски председник говори како Србији треба катарза… Шта је са Ђукановићевом Црном Гором која је уз Милошевићев режим стајала током 80% времена његовог постојања? Док се г. Вујановић представља као пријатељ Србије, српски језик прогоне из школа у Црној Гори, све заједно са Његошем. Једину канонску православну цркву гуше уз институционалну асистенцију. Државне установе цинично не примечују да је оно што је остало од државе постало пуки инструмент за одржавање демократске шминке једног наказног режима.

А да ли би о свему овом говорили да је сто дана прве владе прошло у мање катастрофалним економским околностима? Уместо да говори о протеклих стотину дана г. Вујановић се бави темама из свог претпрошлог мандата.

 

 

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар