Регуларност

недеља, 13 маја, 2012 у 12:00AM

Регуларности избора постала је поново велика тема наше јавности. Ако је постојала нека тековина велике борбе из деведесетих година 20. века, то су били поштени избори. Ови избори су први над којима се надвила сенка сумње. Када би она потицала само од СНС-а, можда би било могуће оптужбе приписати већ традиционалној неодоговорности и неумерености, али сада вести стижу од неколико странака, а међу њима и политичке партије која окупља Мађаре са севера Србије. Регуларности избора постала је поново велика тема наше јавности. Ако је постојала нека тековина велике борбе из деведесетих година 20. века, то су били поштени избори. Ови избори су први над којима се надвила сенка сумње. Када би она потицала само од СНС-а, можда би било могуће оптужбе приписати већ традиционалној неодоговорности и неумерености, али сада вести стижу од неколико странака, а међу њима и политичке партије која окупља Мађаре са севера Србије. Најважнији циљ сваких демократских избора јесу потврда демократије у политици и јединства државе. Протекли избори донели су потврду досадашње политике. Ипак, они су, парадоксално, више него у било којој прилици после 2000. године допринели потврђивању дубоких политичких подела у нашем друштву и донели непотребну нестабилност нашој нејакој демократији. Дванаест година од 5. октобра, шест година од консензуалног усвајања Митровданског устава, четири године од поделе Српске радикалне странке, у владајућој Демократској странци још увек постоје политичари који јавно исповедају уверење да би њиховим одласком у опозицију Србија утонула у санкције, изолацију, немаштину и глад. Иако је још 2008. Оливер Дулић јавно говорио о могућности коалиције ДС и странке Томисалава Николића, данас слушамо тезе о блату које је двадесет година набацано на нечије лице. Регуларности избора постала је поново велика тема наше јавности. Ако је постојала нека тековина велике борбе из деведесетих година 20. века, то су били поштени избори. Ови избори су први над којима се надвила сенка сумње. Када би она потицала само од СНС-а, можда би било могуће оптужбе приписати већ традиционалној неодоговорности и неумерености, али сада вести стижу од неколико странака, а међу њима и политичке партије која окупља Мађаре са севера Србије. Сумња у изборе не може више штетити владајућим странкама него интересима српске државе. Уверен сам да, како год ово питање било решено, оно неће имати значајнијег утицаја на предстојећи други круг председничких избора. Међутим, бројне сумње у изборну превару, утемељење читаве једне политике на маркетингу, незнању и предрасудама најмање образованих бирача, уверавање јавности да живимо у деведесетим годинама, да је алтернатива једној политици општа пропаст и коначно самопонижавање носилаца највиших демократских установа учешћем у бесомучном партијашењу и дивљем странчарским харангирању, одузеће Србији прилику и снагу за оправак.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

9 Коментарa на "Регуларност" Оставите коментар
Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Moglo je to malo podrobnije, i moram da izrazim neslaganje. Opet se savija kičma pred trenutnim interesima, na štetu principa.

А. С&#10
30. новембра 1999. at 01:00

"Ако је постојала нека тековина велике борбе из деведесетих година 20. века, то су били поштени избори." Веома поштовани др Антићу, да ли је ова Ваша тврдња заиста тачна? Сада, post festum, нисам сигурна ни у регуларност изборне победе ДОС-а 2000 године.

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

А ко је тада био на власти? Ко је покушао да фалисификује изборе? Коначно, ко је на послетку прознао изборе у страху пред народом који је изашао на улицу? Милошевић је изборе увек фалисификовао, варате се ако мислите да би било где у свету правни поредак могао бити успостављен мирније и у већој мери законитије него што је то био случај у Србији октобра 2000. године. Коначно, од 2000. до 2011. није било ни најмање кризе због нерегуларности на изборима. Сетимо се РС Крајине 1993, локалних избора 1996, председничких 1997, избора из 2000. године. Милошевићев режим је био ауторитаран и није поштено његово поистовећивање са владама после 2000. године.

Marko Lucic
30. новембра 1999. at 01:00

Naprotiv, rezim u Srbiji danas sve vise i vise podseca na Milosevicev, a u velikom broju slucajeva ga i zaobilazi. Sta je ova vladavina Borisa Tadice nego cist autoritaran rezim. Arogancija, kojom se on sluzi je bar onolika, kolika je bila i Miloseviceva…

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Nije pošteno?! Čedomire, ponavljate ISTU grešku poput ostalih.

се&#1113
30. новембра 1999. at 01:00

Поштовани господине Антићу.Октобар двехиљадите потсећао је само у другим условима на октобар 1944 године. Политика је створила атмосверу насиља па се упадало у банке и предузећа и заузимала места и позиције.То су такозвани кризни штабови Није тачно да није могло без насиља.Насиље је са улица пренето у радне организације.Као У Травничкој хроници Иве АНДРИЋА затвара се чаршија.Ви кажете није било друге и демократија а ја кажем несрећа и примитивна борба за најмањи део власти. Штете су неизмерне. Агресијом,залуђивањем,задуживањем Владе су и дан данас са људима без радног искуства.Скојевштина.Аматерзиам је и морао довести до овако аљкавих избора. Да ли и даље мислите да су из г 17 +експерти.Обуку у Будимпешти и милионе долара да не спомињемо.Све у свему мислим да је песник М.Ћурчин имао прилику пре сто година да види нешто слично када је написао песму у којој каже "Ја демократ нисам никадбио Ма да сам некад и сам држо да сам.

С
30. новембра 1999. at 01:00

Актуелност ДИСове песме НАШИ ДАНИ писане 1910 и песме Вељка Петровића СРПСКА ЗЕМЉА писане 1912 показује да цео век проводимо у нечему што можемо назвати перманентна афера Бодрум.Можемо наћи боље песме али не и бољи опис нашег стања. Лажљивце и варалице нико не кажњава.Они су наша елита.То су угледни људи.Као у ЗАНАТУ ГОСПОЂЕ ВОРН Бернарда Шоа.

Vladimir Golijanin
30. новембра 1999. at 01:00

Ne izlazim na drugi krug predsedničkih izbora,niti sam politički istomišljenik Vesne Pešić ali me je oduševio njen tekst koji možete pročitati na sajtu Slobodne Evrope.Tiče se upravo regularnosti izbora,smenjivosti vlasti i uzurpacije od strane Borisa Tadića.Dosta zanimljiva tumačenja iz perspektive jednog sociologa,te bih gospodinu Antiću i svima vama preporučio čitanje teksta,jer je retka prilika da se pročita nešto što pogađa u sam centar a da nije prožeto latentnim stranačkim motivom.Pohvalio bih i tekstove,Naprednog Kluba,kao jednog od retkih stubova prave opozicione misli koji nama razočaranim građanima ipak daje nadu da nije sve tako beznadežno koliko se čini,te da se oživljavanjem kritičke javnosti ipak mogu izdejstvovati promene.

Bili Piton
30. новембра 1999. at 01:00

Posle svega nemogu da se otmem utisku da su izbori 6. maja ipak na neki način namešteni. Ćinjenica da je sve izgledalo veoma aljkavo, počev od biračkog spiska, koji sadrži neverovatan broj birača, pa sve do samog izbornog postupka. Činjenica da su se na ulici pojavili džakovi izbornog materijala govori o jednoj neozbiljnosti, što i nije čudno jer DS je koalicijom sa SPS-om vretio u izbore manire devedesetih. Za sve su kažnjeni u drugom krugu izborom Nikolića. Nekako je i pravedno što je kazna pala na Tadića jer on se uvek postavljao kao alfa i omega, čovk koji kontroliše vodu, vazdu i kopno naše Srbije.

Оставите коментар