Рехабилитовани генерал

понедељак, 18 маја, 2015 у 9:29AM

Окружни суд у Београду рехабилитовао је армијског генерала Драгољуба Михаиловића. Ова пресуда која је у својој суштини била суђење стаљинистичком суду. Давне 1946. Један државни војни суд је наиме, без права на жалбу, са скученим правом одбране у општој харанги, уз фалсификовање доказа… осудио командатна Југословенске војске у отаџбини и бившег министра војног на смрт због издаје, сарадање са непријатељем и злочина, налажући извршење судског убиства годинама пре него што је и написао срамну пресуду у којој је борца против фашизма ставио у исту раван са осуђеним есесовцима и српским колаборационистима.

Реакције на судску пресуду јасно показују кризу у којој се налази српско друштво, дубоке поделе, слабост демократских установа и чињеницу да су поједини наши суседи још увек у менталном рату са Србијом. Суд је рехабилиотаво командатана који није издао нити једно познато наређење за вршење злочина над муслиманима и Хрватима, чије су трупе у одмазди убиле сразмерно мање људи него што су, рецимо, то учинили од Хага ослобођени и у њиховим државама неупитни хероји Анте Готовина и Насер Орић. На територији данашње Републике Хрватске, према статистикама које не споре тамошњи историчари, четнички покрет (а Михаиловић на њега и није имао значајнији утицај) скривио је за време Другог светског рата смрт 1,5% укупних жртава. И том броју Срби су чинили око 60%. Али за власт ХДЗ и СДП, која је одавно рехабилитовала домобране – хрватску војску без које не би био могућ геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима и који су кључно допринели масакру у Глинској цркви – Драгољуб Михаиловић је потребан да би осуђујући њега релативизовали кривицу вођа јединог савезника Трећег рајха који га на крају рата није издао – Павелића и Артуковића. Верују да тиме пружају „чисте“ изворе и пуно оправдање идеологизваном рату из деведесетих.

Говоре о сарадњи четника са непријатељем… Они чији су политички преци у Загребу 1943. договарали уништење ЈВО на Неретви и заједничку борбу против Британаца и Американаца уколико се искрцају на источној обали Јадрана.

Док у Београду са часним изузетцима социјални талог са кокардама и петокракама, у црним прљавим ритама или са Стаљиновим сликама на грудима урла испред суда, власт се понаша доследно – као да је у изборној кампањи. Посебно су занимљиви носиоци култа личности Александра А. Вучића. Др Небојша Стефановић, министар полиције и бивши председник Народне скупштине, рече да не жели да коментарише одлуку суда,  али је онда управо то и учинио. Не може каже, као потомак партизана, да подржи рехабилитацију генерала Михаиловића. То каже он, некадашњи функционер Српске радикалне странке, настале из Српског четничког покрета, чији су сви скупови почињали уз хорско певање руководства и то оне песме која позива четнике „да се спреме“ јер ће „силна борба да буде“…  Можда је Небојша Стефановић, за добро грађана Србије наравно, у тим приликама ћутао и правио се да не чује. Можда је само учествовао у колективном мумлању извођача којим ова песма почиње… А то се рачуна само пола.  Сада му је свакако наложено да иступи са таквом изјавом, да се власи не досете: председников саветник представља предлагача рехабилитације, а премијеров ађутант партизанску савест. По принципу: „Добро јутро чаршијо на све четири стране…“ Ивица Дачић је љут, говори о штетним последицама рехабилитације. Изјавио је да су му четници заклали ујака… То му није сметало да буде порпарол партије која је дозволила да у Хрватској ратује више српских четника него што их је за време рата под командом имао војвода Ђујић. Згражава се над Михаиловићем а не смета му да преговара и рукује се са Хашимом Тачијем који је у Србији и данас осуђени а некажњени терориста…

Рехабилитација Драгољуба Михаиловића показала је српску елиту онакву каква је и потврдила њену велику одговорност за све оно што нам се дешавало током протеклих деценија.  Њени припадници не разумеју да је грађански рат по дефиницији најпрљавији  и најгори од свих ионако ужасних ратова. Рехабилитујући Михаиловића они у ствари рехабилитују себе. Јер за једно друштво је погубно да они који тврде да верују у демократију и либерализам бране једног страног агента од генерала оданог круни чије су владе биране у вишестраначкој скупштини, да они који су у транзицији постали милионери бране своје комунистичке дедове од сопствене државе и националних интереса, да са позиција оних који су некада својим радикализмом досадиили чак и једном Стаљину, данас говоре о „европским вредностима“, да о родољубљу говоре бранећи  режим који је распарчао Српство и ујединио Хрвате…

У време када су његове идеје тријумфовале а стрепње се показале као тачне, нама је требало петнаест година да рехабилитујемо човека који је погинуо за своју земљу… Да ли је ово добар почетак или успутни инцидент српске демократије?   

Чланак објављен у подгоричком Дану, 18.5.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар