Режање једног режима

понедељак, 25 марта, 2013 у 10:44PM

Ето доказа да никако неваља када је неко цео живот на власти… Рецимо г. Мило Ђукановић… Човек више не може да похвата чиме се он бави. Необавештени посматрач би се могао запитати да ли је он државни функционер, политичар, аналитичар, полицајац или видовњак? На конференцији за новинаре, поводом 100 дана његове (ако сам добро израчунао) шесте владе, Ђукановић  је говорио о убиству новинара Душка Јовановића. Јовановић је, подсетимо, убијен  пре девет година. На конференцији поводом стотину дана једне владе требало би навести неки успех, г. Ђукановић се није похвалио да је полиција којом управља његова влада ухапсила наручиоца овог убиства. Не, наравно… Ђукановић је за тај злочин само оптужио г. Војислава Коштуницу, српског политичара који је 2004. године био председник владе Србије. Није г. Ђукановић објавио налазе неке истраге, вест да ће бити подигнута оптужница, признање неког сведока сарадника… Не, никако… Он је само оптужио г. Коштуницу, а све у оквиру теме смањења високог рејтинга кадидата демократске опозиције Црне Горе г. Миодрага Лекића!

Г. Мило Ђукановић је овим само потврдио колико је уплашен и нервозан. Овиме је, он унапред признао свој пораз на изборима. Њега ће наравно САД и СР Немачка одржати на власти, као што би одржале и покојног Милошевића да је могао да дође у позицију у којој је г. Ђукановић. Европска унија тврди да представља некакав скуп вредности. Какве су то вредности када г. Ђукановића било ко озбиљан у ЕУ уопште сме да јавно означи као демократског политичара. Хајде да ставимо на страну партијаштво и приземност којима обилује ова његова оптужба. Ако је г. Ђукановић знао за овако тешке оптужбе, зашто је онда ДПС пуне две године заједно са истим г. Коштуницом и ДСС-ом држао власт у Државној Заједници СЦГ? Како им није било гадно да то чине, да запошљавају своје кадрове у зликовачком Београду?  И када би се сада г. Коштуница пробудио из продуженог зимског сна, запутио у Подгорицу и питао, рецимо: „Где је итражни затвор? Шта би тада г. Ђукановић учинио? Ухапсио г. Коштуницу?

 Па био би ред да се Коштуница нашао на црвеној интерполовој потерници одмах након што га је г. Ђукановић тако тешко оптужио. Г. Ђукановић није рецимо тамо неки колумниста или само председник демократизованог комунистичког партијског ихтиосауруса, већ он води владу једне међународно признате независне државе. Али, ми ипак говоримо о функционалној и модерној држави када очекујемо такву логику. Сетимо се да је пре свега неку годину г. Ђукановић говорио да је циљ једне модерне социјалистичке партије афирмација националне цркве!? И опет нико из Берлина и Вашингтона није реаговао!? Уосталом и зашто би, они су јако политички толерантни, кад им је неко користан на туђу штету. Сетимо се разних Иди Амина, царева Бокаса, Папа Докова и наравно Јосипа Ф. Броза… Још му г. Ђукановић дође као некаква значајна евоуција у односу на личности чије су владавине неке од Великих сила подржавале вођене разним себичним интересима.

Међутим, није г. Ђукановић највеће чудо инцидената које, можемо да кажемо, већ традиционално проузрокује. Човек је оправдано уплашен. Прво према традицијама старих комуниста сваки избори, па макар и формално демократски, изазивају страх револуционара да ће се небо догме и револуционарних тековина срушити. Г. Ђукановић није ни комуниста ни револуционар, али у демократској држави никада не би постао ово што је данас. Могао је имати и лоше саветнике, можда оне дивне особе које у Србији успеју у политици само онда када наговарају народ да не гласа. Али, оставимо њих по страни… Шта је са Србијом? Замислите да је неки београдски политичар тако нешто рекао за рецимо г. Кривокапића, за г. Суројиа или за г. Карамарка… Знам да би такт и тоналитет дале овдашње амбасаде, али ипак било би ту и истински талентованих невладиних баритона, сопрана и фалсификованих басова. Сада, нико да се  огласи. Нема невладиног сектора, али нигде нема ни г. Томислава Николића. Ако већ није важно што је г. Коштуница наш грађанин и што је председник парламентарне странке, бивши премијер и председник савезне републике… Г. Коштуница је, а то је овдашњим партијашима најважније, подржао г. Николића уочи прошлогодишњих избора и тако омогућио његову победу… Шта то чини г. Ђукановића тако важним да није могуће очекивати једно сасвим умесно и исравно државно реаговање? Срамотна посета гг. Николића и Вучића од пре неколико месеци? Слизавање са црногорским режимом пред прошле изборе? Неки новац !? Не верујем. То просто није могуће! Биће да је реч само о слабим личним квалитетима наших политичара, неначелности политике и наравно лошем утицају појединих Великих сила.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар