Roman Jević: Liga socijaldemokrata Vojvodine

петак, 28 августа, 2020 у 12:52PM

Liga socijaldemokrata Vojvodine se samo naziva socijaldemokratskom: u stvari, ona baštini tradicije ,,regionalnog šovinizma, kulturrasizma” (ako se tako može nazvati), Srbofobije, elitizma.

Na njenim službenim stranicama, mogu se videti samo zastave Vojvodine, a ni jedna zastava države Srbije. To valjda i govori o orijentaciji same stranke i njenih glasača, koji na mitinzima takođe nose samo nove zastave Vojvodine. U svojim javnim nastupima, funkcioneri Lige I Vojvođanskog fronta zalažu se za proglašenje nezavisnosti Kosova, ukidanje republike Srpske, nezavisnu Kataloniju i Vojvodinu republiku. Na portalima Autonomija info i Slobodna Vojvodina mogu se čuti najgore reči mržnje protiv Srba kao naroda i države Srbije, etiketiranje I nametanje kolektivne krivice, sve pod maskom ,,razračunavanja sa prošlošću devedesetih“. A u tome prednjače novinari Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović, jastrebovi Lige Socijaldemokrata Vojvodine, koji su početkom 90-tih došli iz Bosne i Hercegovine i napravili svoju privatnu novinarsku mrežu (NDNV, Autonomija), odakle odašilju propagandu nametanja krivice Srbiji za sve i svja. Sejdinović je blaži i umereniji po rečniku i izjavama od Gruhonjića, koji je poprilično ostrašćen.

Govor mržnje koji ima šovinistički oblik može se uočiti kod skoro svih istaknutih članova i aktivista Lige, Vojvođanskog fronta i partnerskih stranaka.

To se najbolje vidi u konkretnim primerima.: Dinko Gruhonjić jeste simpatizer Lige, u svojim tekstovima i javnim istupima Srbe naziva ,,genetskim zločincima i škartom”, novosadsku decu koje se igraju rata naziva sledbenicama svojih očeva, koljača, koji će kad postanu punoletni ići u Bosnu da kolju nesrbe, a Srbe iz Banjaluke nazvao je brđanima sa čudnim fizionomijama, dođošima koji ne gledaju u reku Vrbas jer je zelene boje. Na ovaj govor mržnje srpska javnost ostala je nema, jedino su Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović u svojim sociološkim analizama pomenuli Gruhonjićeve poruke mržnje.
Potpredsednik ove stranke Aleksandar Marton je na svom tviteru za Božić po gregorijanskom kalendaru okačio mapu Austrougarske i napisao komentar ,,Lepa mapa“ i čestitao katolički božić na svim službenim jezicima koji se koriste u Vojvodini…Na ovu očiglednu provokaciju, niko nije reagovao.

Nenad Čanak je samo godinu dana posle petooktobarskih promena vodio kampanju protiv vlade Zorana Đinđića, dat mu je prostor u emisijama na javnom servisu Tv Vojvodina, nazivajući Đinđićeve saradnike ,,beogradskim pacovima i barabama”, a sebe proglasio za branioca interesa Vojvodine. Tada je šutirao I pljuvao sat sa grbom RTSa.  Čanak osim nasilničkih istupa ume da bude vickast, zanimljiv, njegove rečenice su imaju I neke istine u sebi, svakako, ali njegove namere su opasne. Takođe, u jednoj od emisija je tada izneo kategorički da na teritoriji AP  Vojvodine ne mogu da postoje preduzeća sa nazivom Srbijašume, Srbijavode, Srbijagas itd.pozivajući se na onaj Ustav iz 74.godine kada su na pokrajine prenete sve nadležnosti. Čanak je I tokom cele prošle decenije nastavio u istom maniru. Čanak je više puta 2015.godine pretio referendumom za otcepljenje Vojvodinei time vršio pritisak na Srbiju, istodobno kad je nastala kriza u odnosu između Republike Srpske i Federacije.  Čanak da bude rado viđen gost u susednim državama kao ,,razumni političar iz Srbije” i da iznosi sve ono što je suprotno od interesa Srbije, a na zadovoljstvo voditelja Hadžifejzovića, Šukovića, Gorana Milića itd. Podrazumeva se da su Ligaši pratili i podržali referendum za otcepljenje Katalonije, da su pružili podršku DPS vlasti i omalovažavali učesnike Litija u Crnoj Gori.
 

Kostreš, Marton, Čanak, Subotić, Odžić, Bešlin , to su ljudi kojima se upali crvena lampica na sve što im zasmrdi na ,,srpski nacionalizam“, a veoma su tolerantni i čak podstrekuju nacionalšovinizme  drugih naroda.  Stranačaki prvaci vodili su kampanju na bilbordima koji su osvanuli po vojvođanskim mestima, da se na popisu stanovništva građani izjasne kao ,,Vojvodjanin“, štampali su vojvođanske pasoše, to nije ništa drugo već novi pokušaj stvaranja još jedne veštačke nacije na Balkanu, koja baštini lažni multikulturalizam, Srbofobiju, negativnu selekciju, na sličan način i po receptu Mila Đukanovića u Crnoj Gori.
Kada je Matija Bećković gostovao u Senti, aktivisti Vojvođanskog fronta oblepili su grad plakatima ,,Matija idi kući“, njima je jedan Matija nepoželjan gost. Kao da je Vojvodina njihova privatna kuća..

Još jedan popriličan skandal Marton je napravio 2009.godine, kada je obećao da će u Zrenjaninu podići spomenik Hrvatskim dragovoljcima Zengama koji su bili uhapšeni tokom rata u Hrvatskoj (Vukovaru) i godinu dana proveli u sabirnom zatvoru za zarobljenike u Stajićevu kod Zrenjanina. On je tada obnašao dužnost predsednika skupštine grada Zrenjanina. (tad je bio koalicioni partner demokrata, koji se nisu ogradili od njegovih postupaka, a svojim glasovima su omogućili u skupštini ostanak Martona na čelu Skupštine grada). Sada je Čanak partner Vučiću I SNSu , tako u kontinuitetu već 20 godina menjajući koalicione partnere,  vladaju Vojvodinom, istovremeno upirući prstom u Beograd i republiku Srbiju kao izvor svog zla i pljačke Vojvodine, zanemarujući svoje aktivno učešće u pokrajinskoj politici skoro četvrt veka.

Gordana Čomić, premda nije član Lige, takođe se na svom tviteru poziva na Austrougarsku državu, sa podsmehom komentarišući gradnju autoputa Miloš Veliki kroz Šumadiju, istovremeno pozivajući se na tekovine Autrougarskih puteva u Vojvodini . Ona je bila član DSa, ali je I tada iskazivala izrazito autonomaške stavove poslednjih nekoliko godina: kad nam je u Školi političke komunikacije i Socijaldemokratije u Beogradu držala čas kao jedan od predavača, najmanje se bavila političkom komunikacijom i zadatom temom, a kroz razgovor je isticala ,,vi koji živite u Centralnoj Srbiji nemojte da se ljutite, ali mi Vojvođani imamo izgrađenu infrastrukturu od Austrougarske, puteve, vodovod kanale“…Kao da nam je to nabijala na nos, i na jedan perfidan način isticala svoju kulturunu dominaciju u odnosu na građane Srbije južno od Dunava.. Takođe, kad je gostovala u prostorijama Demokratske stranke na Zvezdari, bio sam prisutan kad je rekla ,,moji prijatelji u Novom Sadu ne vole što ja dolazim kod vas u Beograd, ali ja prosto volim da dođem i obiđem moje kolege ovde, iako se moji novosadski prijatelji čude“ u sali je nastala neprijatna tišina…

Naravno da je infrastruktura i planska gradnja iz prošlih austrougarskih vremena veliki plus za severnu srpsku pokrajinu, ali zar to nije dobar primer da Vojvodina bude lokomotiva Srbije , a ne da se indoktriniraju građani da to bude razlog za otcepljenje Vojvodine i pravljenje nove mini države na Balkanu… Da ne pričamo što smo od donošenja Statuta Vojvodine 2009.godine dobili komplikovanu duplu administraciju, državu u državi, umesto da se prenesu nadležnosti na nivo lokalne samouprave i po evropskom modelu sprovede decentralizacija.

LSV stranka već 30 godina učestvuje u političkom životu Srbije, i ima naklonost i režimskih i opozicionih medija. Prave interesantan balans, a bez obzira na nizak stepen podrške, na mišiće je isforsirano da stranka bude deo prošlog skupštinskog saziva (prvo u koaliciji sa Tadićem i Čedom J.), a SNS botovi su im skupljali potpise za poslednje izbore.
Iako sam protiv bilo kakvih političkih zabrana, postavlja se pitanje svrsishodnosti funkcionisanja partija, koje se zalažu za prekrajanje granica, i čiji aktivisti vređaju i omalovažavaju pripadnike većinskog naroda u datoj državi.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар