Роми, Београд, Шенген и лицемерје

уторак, 20 марта, 2012 у 12:00AM

Кад говоримо о људским правима и потреби да се већина прилагоди мањини: какав је заиста однос Брисела према Ромима? Предавач на Факултету за медије и комуникацију и један од оснивача Напредног клуба, Зоран Ћирјаковић, приметио је како је сâм Шенгенски споразум својом природом противан правима Рома који су делом (полу)номадски народ и тешко подносе границе. Још нам је у живој успомени време када је средином деведесетих година прошлог века СР Немачка условљавала Милошевићев режим решавањем азилантског питања. Тадашње власти Србије су се жалиле да је азиланата, који су знатним делом били Роми, више него што би према пописима становништва требало да их буде. Али, зар је то важно, па Берлин је у државу у којој је владао „балкански касапин“ – фашиста толико лош да су због њега у минхенском Швабингу (некадашњем Хитлеровом политичком гнезду) демонстративно уништавали српски ајвар и бурек – који „прогони националне мањине“, хтели да врате припаднике маргинализоване заједнице који тврде да су прогоњени !?Кад говоримо о људским правима и потреби да се већина прилагоди мањини: какав је заиста однос Брисела према Ромима? Предавач на Факултету за медије и комуникацију и један од оснивача Напредног клуба, Зоран Ћирјаковић, приметио је како је сâм Шенгенски споразум својом природом противан правима Рома који су делом (полу)номадски народ и тешко подносе границе. Још нам је у живој успомени време када је средином деведесетих година прошлог века СР Немачка условљавала Милошевићев режим решавањем азилантског питања. Тадашње власти Србије су се жалиле да је азиланата, који су знатним делом били Роми, више него што би према пописима становништва требало да их буде. Али, зар је то важно, па Берлин је у државу у којој је владао „балкански касапин“ – фашиста толико лош да су због њега у минхенском Швабингу (некадашњем Хитлеровом политичком гнезду) демонстративно уништавали српски ајвар и бурек – који „прогони националне мањине“, хтели да врате припаднике маргинализоване заједнице који тврде да су прогоњени !?Уочи сваких избора, на врхунцу честих криза наших нестабилних влада, Србији се догоди некакав „патриотизам“. Као што биљке живе од сунца, тако је Милошевићев режим дуго живео од јавног изражавања невиђеног родољубља. То што није имао циљ, што се нити једног програма није довољно јасно, чврсто и дуго држао, што се често борио против оних у чије је име наводно ратовао, није га спречавало да се представља као велики патриота, а значајан део наше јавности га и данас као таквог памти. Нове власти су биле умереније, али када дође стани-пани њихови парадржавни медији, тајкунски пријатељи, ортаци из иностранства, старе безбедносно-информативне везе, нечасни савези о којима сами како кажу „ништа не знају“ засвирају заједно родољубачку химну. Тешко оном ко се тада нађе на путу – нажалост не легитимним интересима српске нације и грађана Србије – већ личним тежњама и партијском рачуну људи који владају Србијом. Такав хор је својевремено отерао амбасадора СР Немачке, није презао ни да насрне на дипломатске представнике Руске Федерације. Ми смо у Београду доживели чак и да трамвајско питање добије патриотске димензије. Једне булеварске новине, које су недавно ухваћене и припитомљене, објасниле су нам да су шпански понуђаћи бољи од хрватских указавши нам да предња стакла последње споменутих има облик латиничног слова „У“. А сви знамо шта то значи ! Када су пред недавну Универзијаду расељени Роми који су бесправно обитавали испод моста Газела, иначе у зони центра града, било је озбиљних притисака међународних установа да ови људи уместо нужног смештаја – контејнера са бесплатном струјом (дакле и грејањем), бесплатним намештајем, чистом водом, весплатним вађењем докумената и неким другим актима солидарности и помоћи – добију бесплатно праве куће. Градоначелник Драган Ђилас се отимао позивајући се на логику: пример како је град Рим решио сличну ситуацију и чињеницу да чак 100.000 Београђана нема стан у поседу. Ових дана писао му је градоначелник једног белгијског града. Тон писма и прилична необавештеност навели су Ђиласа, иначе познатог као смиреног човека који се никада не избезуми више од два пута дневно, да одговори оштро и саркастично. И разуме се да је сместа реаговала једна од београдских невладиних организација за промоцију Северноатлантског савеза. Кажу да је Ђилас уствари поручио Ромима да се селе у Белгију и тиме дао право сваком скинхедсу и неофашисти да их прогони. Наравно, овом приликом је „ударио јунак на јунака“. Део невладиног оркестра запевао је против Ђиласа, али један од најпознатијих српских богаташа, који води престоницу чији буџет износи неколико стотина милиона евра, није неко ко се тек тако дâ јавно распињати. Огласили су се прваци невладиног сектора који би Коштуницу за мање удавили у чаши воде или бар попили као пентрексил. Сада бране свој град и државу. Са нападнутим солидарна су и удружења Рома. Какав шлагворт за изборе. Кад говоримо о људским правима и потреби да се већина прилагоди мањини: какав је заиста однос Брисела према Ромима? Предавач на Факултету за медије и комуникацију и један од оснивача Напредног клуба, Зоран Ћирјаковић, приметио је како је сâм Шенгенски споразум својом природом противан правима Рома који су делом (полу)номадски народ и тешко подносе границе. Још нам је у живој успомени време када је средином деведесетих година прошлог века СР Немачка условљавала Милошевићев режим решавањем азилантског питања. Тадашње власти Србије су се жалиле да је азиланата, који су знатним делом били Роми, више него што би према пописима становништва требало да их буде. Али, зар је то важно, па Берлин је у државу у којој је владао „балкански касапин“ – фашиста толико лош да су због њега у минхенском Швабингу (некадашњем Хитлеровом политичком гнезду) демонстративно уништавали српски ајвар и бурек – који „прогони националне мањине“, хтели да врате припаднике маргинализоване заједнице који тврде да су прогоњени !? Али, реч је о традицији. Она дивна Аустроугарска монрхија, за којом плаче Европска унија (ваљда се препознају по мирису трулежи) је сваке године у Србију „враћала“ десетак хиљада особа. Српске власти су се чудиле што ту није само реч о грађанима Србије, Србима из прека, већ и о сиротињи са свих страна. Буниле су се што међу тим хиљадама има много више, него што је очекивано, сумњивог света и криминалаца, опет често особа које нису имале никакве везе са Краљевином Србијом. Аустроугарска се о протесте оглушивала, а њене дипломате су могле да препоруче српским властима да пробају да такве особе врате. Мислим, ако смеју.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар