Седам година после

Још једна годишњица 5. октобра. Можда прави тренутак да на час застанемо и погледамо у године, које су иза нас, али и у дане који следе. Пре 7 година градјани Србије су изборили историјску шансу за нови почетак. На развалинама Милошевићеве државе, тадашња политичка елита је почела да зида кућу у којој и данас живимо. Са ове дистанце, мислим да је требало боље очистити темеље. У подруму се увек накупи доста смећа. Можда је требало и обратити пажњу на госте, поготово на оне са поклонима. За зидање државе је осим спретности, потребна и мудрост, али и свест о озбиљности посла, у коме свака грешка може да утиче на генерације сународника.Још једна годишњица 5. октобра. Можда прави тренутак да на час застанемо и погледамо у године, које су иза нас, али и у дане који следе. Пре 7 година градјани Србије су изборили историјску шансу за нови почетак. На развалинама Милошевићеве државе, тадашња политичка елита је почела да зида кућу у којој и данас живимо. Са ове дистанце, мислим да је требало боље очистити темеље. У подруму се увек накупи доста смећа. Можда је требало и обратити пажњу на госте, поготово на оне са поклонима. За зидање државе је осим спретности, потребна и мудрост, али и свест о озбиљности посла, у коме свака грешка може да утиче на генерације сународника.Још једна годишњица 5. октобра. Можда прави тренутак да на час застанемо и погледамо у године, које су иза нас, али и у дане који следе. Пре 7 година градјани Србије су изборили историјску шансу за нови почетак. На развалинама Милошевићеве државе, тадашња политичка елита је почела да зида кућу у којој и данас живимо. Са ове дистанце, мислим да је требало боље очистити темеље. У подруму се увек накупи доста смећа. Можда је требало и обратити пажњу на госте, поготово на оне са поклонима. За зидање државе је осим спретности, потребна и мудрост, али и свест о озбиљности посла, у коме свака грешка може да утиче на генерације сународника. Крајем 2007. године још се не назиру обриси српске државности и њених граница. Српска државна политика се креира на основу жеља и митова. За разлику од прве две демократске Владе (Дјиндјићеве и Живковићеве) које су уз много грешака на унутрашњем плану, креирале јасан политички курс државе, трећа демократска Влада (Коштуничина) је креирала маглу, у којој се четврта Влада са истим капетаном и новим малим од палубе, дефинитивно изгубила. Опет растрзана измедју Истока и Запада, Србија је са осмехом преузела улогу пиона у глобалној партији шаха. Без јасних приоритета и свести о тежини и последицама изгубљених ратова, Србија срља у нове поразе. Можда они неће бити тако јасни и потписани у неком шатору на напуштеном бојном пољу, али ће се њихове последице много дуже осећати. Србију данас карактерише безидејност и недостатак вредности. Управо тог 5. октобра 2000. године, Србија је имала јасну идеју где иде и за какве вредности се бори. Где су нестале те визије током ових година? Делом су разблажене неопростивим компромисима око суштине. Део се одбио о зид, који смо покушавали да прескочимо, уместо да га срушимо. Визије без снаге, веома лако постају илузије. У таквој празнини градјани веома тешко разликују политиканта од државника, истину од лажи, шансу од заблуде. Ту своју шансу виде они који лидерство доживљавају као манипулацију масама, а моћ као јефтини афродизијак. Паметни се склањају, а бучни и алави седају у фотеље и деле плен. То је Србија данас… Једнима су пуна уста прича о пропуштеним шансама и изневереној револуцији, а неким другима о запаљеној Скупштини и распродаји свега, што су генерације стварале. И једнима и другима, тај 5. октобар служи као оправдање за неактивност и неспособност, коју показују и данас, док се без имало срама препоручују за најодговорније државне послове. Србији је 7 година након новог почетка, потребан још један нови почетак. Потребна јој је нова политика и храбри људи, који ће је спровести.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар