Sizifova Srbija

недеља, 27 априла, 2014 у 7:59PM

Šta nas tačno čeka sa izborom nove Vlade ne znaju ni oni koji će biti u njoj jer ceo ekspoze piše Aleksandar Vučić. Sam. Pošto je stavio do znanja da sve zavisi isključivo od njega (da li zbog toga što želi da se za apsolutno sve pita, ili zato što stvarno želi da preuzme apsolutno svu odgovornost na sebe – videćemo), u javnim istupima više puta je poručio da slede oštri i bolni rezovi u troškovima, smanjivanje plata svima, pa i političarima i funkcionerima, a sebi i SNS-u već je predvideo gubitak vlasti na narednim izborima ako uspe u reformama. Uzgred: a šta će tek onda biti ako ne uspe; povratak populizmu i dalji opstanak na vlasti? Ovo nije prvi put da Srbija kreće u „ozbiljne i neodložne reforme“. Zapravo, u nas se stalno priča kako moramo da zbacimo kamen oko vrata  kao oličenje korupcije i birokratije, dok je vreme pokazalo da su nam reforme najveći kamen. Sada se Vučić nameće kao neko ko je sam preuzeo na sebe da taj kamen gura uz brdo na čijem vrhu je – Evropa.

Poput Zorana Đinđića koji je izbavljenje pokušao da nađe u ekspertskoj vladi, i Vučić najavljuje slično. Da li će uspeti, ili je će ovo biti još jedan Sizifovski poduhvat, videćemo. Jer, taj reformski put  Srbije, koji od svake vlasti kreće iznova, svakako podseća na čuveni film u nastavcima „Lesi se vraća kući“, uz dodatak – „po ko zna koji put“. Kad bi slepi grčki pesnik Homer kojim slučajem progledao i video Srbiju, verovatno bi spalio „Odiseju“ uvidevši da mit o Sizifu nije ništa naspram mitova o srpskim reofrmama i preporodu!

Naprednjacima sve osim ekonomskih prilika ide na ruku! Opozicija je rasturena, imaju apsolutnu većinu u Parlamentu! Uz to, prva nedelja posle Uskrsa poznata je kao Tomina nedelja, a da će tako biti i u praksi, potvrđuje činjenica da će Vučić morati na kanabe kod Nikolića kako bi dobio mandat za sastav nove Vlade. Kako reče Vučić – najveća čast na svetu. Samo kad bi ova uskršnja atmosfera izašla na dobro i da se sve one reforme koje su nam potrebne ne pretvore u kukavičje jaje…

U danu kada se ovaj broj „Svedoka“ bude pojavio na kioscima, u sredu, 23. aprila (dan kasnije nego obično, zbog Uskrsa), Aleksandar Vučić će i formalno postati mandatar za sastav nove Vlade, a Srbija će kao retko kada u skorijoj istoriji, biti na pragu formiranja Vlade pre isteka zakonskog roka. Ko će da čini tu Vladu neće znati ni oni koji će u nju ući, sve dok Aleksandar Vučić 25. aprila Glavnom odboru svoje SNS ne saopšti sastav, pod uslovom da taj rok ne pomeri, kao što je neretko praktikovao dosad.

Recimo, rok koji je dao oko objave o tome ko je stvarni vlasnik „Politike“ i šta se iza te privatizacije krije, ili onaj famozni ugovor sa „Etihadom“ za koji je februara ove godine rekao da će ga prikazati pre kraja izborne kampanje.

Doduše, nije rekao koje, a ako je slutiti po njegovim istupima i narodnom raspoloženju – kampanji u nas Srba nikad kraja!

Ako se Vučić bude držao svoje reči – Vlada će biti najmanja do sada i imaće 17 članova, od čega će SNS-u pripasti šest. Od socijalista mesto u Vladi sigurno ima Dačić (koji je viđen za potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova, verovatno da bi on bio potpisnik „istorijskog kompromisa“ oko Kosova), a pominje se i Aleksandar Antić. Iako nije tajna da postoje struje u SPS koje su veoma nezadovoljne odnosom prema njihovoj stranci – kako preko medijske kriminalizacije, tako i preko direktnih napada iz SNS – ono što bi, čini se, ipak trebalo da imaju na umu socijalisti kada se žale kako će samo Dačić ući u Vladu, jeste da su oni na vlasti u 110 opština u Srbiji, i to mahom u koalicijama sa SNS. Vojvođanski izborni scenario koji čeka demokrate stoji kao bič opomene šta može da sačeka i SPS, krenu li putem uslovljavanja koji je sledio Boris Tadić.

Deo nove Vlade biće i Savez vojvođanskih Mađara, ali, kako je rečeno, bez ministarskih mesta. Ponovo se otvara pitanje statuta, a da li će to značiti i decentralizaciju Srbije koju koči ovakva APV kao birokratski i nedemokratski balast – verovatno ne u ovom mandatu.

Boris Tadić je, na iznenađenje mnogih, ostao van Vlade. Njegov NDS (ako uopšte i opstane) biće „konstruktivna opozicija“, ili, preciznije – rezervni igrač za Vladu. Uostalom, o kombinacijama – ko će gde i sa kim – čitaćemo i slušaćemo narednih dana jer – šta će tačno biti zna samo Vučić.

Zanimljivo je da je u delu medija naklonjenih vlastima (mada, realno – osim ovog lista  koji je redovno oštar kritičar svake vlasti, razmislite sami koji drugi medij je danas kritički nastrojen?) jedno vreme dizana prašina oko ulaska Kori Udovički u Vladu. Ovaj finansijski stručnjak predstavljen je kao spasonosno rešenje za dovođenje naše privrede u red. Podsećanja radi, isto tako su pričali o Saši Raduloviću, a u zvezde ga je uzdizao list koji je prethodno pisao o stečajnim radovima novog ministra, pa je, pošto je Radulović postavljen, iste tekstove sklonio sa sajta.

„Svedok“ je jedini posle pisao i podsećao na minuli rad stečajnog upravnika (koji za sobom ima nekoliko kazni i opomena zbog rđavog rada u tom poslu) koji je postao ministar privrede, ali – uzalud. Pošto Kori Udovički već ima iskustva u domaćoj politici, ona se očito nije dala lako „zakačiti“ za titulu spasioca srpske privrede, pa se pompa oko njenog dolaska ubrzo stišala.

Ipak, zanimljivo je da se u silnim podsećanjima na uspešnu karijeru Kori Udovički nekako tiho ne pominje da je ona na mesto guvernera NBS izabrana 2003. u čuvenoj aferi „Bodrum“ – kada se ispostavilo da su poslanici DS-a lažirali glasanje tako što je upisano da je glasala i Neda Arnerić koja je u tom trenutku bila u poznatom turskom letovalištu. Naravno, ovo nije razlog za osporavanje kredibiliteta Kori Udovičk, koja je svojevremeno naprosto zadivila srpsku javnost umotvorinom: „prodajte stan, platite račun za struju“!

Uzgred, kao vrlo moguća varijanta pominje se da bi ona mogla da zameni Zoranu Mihajlović na mestu ministra energetike, pošto je već vodila taj resor u vladi Zorana Đinđića. U tom slučaju Zorana bi bila kandidat za potpredsednika Vlade.

Što bi Vučić rekao, citirajući opet drugog čoveka – Deng Ksjaopinga, nije važno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe. Shodno tome, nije važno ko će biti u Vladi, već šta će ona da radi? Međutim, ako je novi premijer uzeo na sebe da sam sastavi ekspoze koji će sadržati program buduće Vlade (u kojem će, kako je izjavila Zorana Mihajlović, svaka mera biti vremenski oročena! (dakle, i proverljiva)) – šta su onda drugi ljudi u toj Vladi nego puki izvršioci njegove zamisli?!

Više od toga – nameće se logično pitanje – da li zaista jedan čovek može toliko dobro da se razume u sve – od poljoprivrede, preko spoljne politike, do sporta – pa da zna da sagleda strateški i suštinski sve šta u pojedinačnim poljima treba?

Ako može – svaka mu čast…

Od pomoći Vučiću na novom ekonomskom putu koji kroji za Srbiju biće i ideje i politike Margaret Tačer. Politika Margaret Tačer bila je prikazana u oštrim rezovima socijalnih davanja i u privatizaciji državnih monopola. Tu se, naime, nigde ne uklapa priča o formiranju posebnog fonda za obolelu decu (uzgred, već imamo državni Fond za zdravstveno osiguranje) od novca koji je davan „Zvezdi“ i „Partizanu“, a više neće jer, kako je sam Vučić rekao – „pogrešio sam“.

Kao da je davao svoje pare, a ne naše… Dakle – ako bi stvarno želeo da sledi Margaret Tačer (ili njenog najbližeg ekonomskog istomišljenika, Ronalda Regana) morao bi da ukine pare – i za „Zvezdu“, i za „Partizan“, i za bolesnu decu…

Ipak, ako neko misli da je Margaret Tačer svoju politiku svodila samo na rezove, vara se. Jedan primer dovoljno ilustruje kako je Megi vodila politiku: pre nego što ste obračunala sa štrajkom rudara sredinom osamdesetih, tajno je, godinu i po dana, uz pomoć vojske, gomilala velike količine uglja u rezervama. Kada je saopšteno da će uslediti zatvaranje rudnika, i kada su rudari najavili masovan izlazak na ulice i štrajk, Britanac nije osetio nestašicu uglja, jer je bilo dovoljno rezervi.

Kako će i čime Vučić da obezbedi dovoljnu količinu struje, vode, funkcionisanje telefona, odnošenje đubreta i sve ostale oblasti koje drže javna preduzeća sa monopolom i u kojima ima viška zaposlenih (samo u poslednje dve godine 40.000 ljudi zaposlilo se u javnim preduzećima) – pitanje je  kom se ne nazire smisleni odgovor.

Šokantna vest ovih dana da je bankarski sektor prvi put posle 10 godina zabeležio minus (reč je o manjku od 18 miliona evra) nije dobila značajniju pažnju javnosti. Banke – koje su u Srbiji čuvene po lihvarskim kamatama i kreditima, da zabeleže minus?! Ali, kad se bolje pogleda, vidi se da su krivci za taj minus zapravo domaće banke, pre svega „Univerzal banka“ (u kojoj je, inače, polovina državnih firmi skladištila pare, a država „čuvala“ čak tri milijarde evra!), a ne one strane, da ne kažemo – ozbiljne. Pa, i ne čudi. Ima li nekog stranca u Srbiji koji je nekada nešto i izgubio?!

Uz naš servilni odnos prema strancima i do skora onih 10.000 evra koje je Dinkić davao po novom radnom mestu (davao je naše, a ne svoje pare), moraš da budeš pravi dunster, pa da ne zaradiš! Naravno, ovo se ne odnosi na naša javna preduzeća i njihove direktore koji, iako su monopolisti i iako imaju silne dotacije od države, gotovo su uvek u minusu. Firme, naravno. Nikad ličnom. Doduše, i za to je potrebna vešitna!

Zato bih možda kao (sizifovsko) rešenje mogao da predložim novom predsedniku Vlade da ove loše direktore javnih preduzeća prebaci u Upravni odbor „NIS“-a. Naime, tamo članovi UO primaju godišnje 80.000 evra. I to bez bonusa, kojih je sigurno bilo jer je „NIS“ prethodne dve godine imao profit po 400.000 000 evra godišnje. Pa kada naprave minus u javnim preduzećima, da se lepo presele u UO „NIS“ pa odatle da od mesečne nadoknade od 6.000 evra izdvajaju recimo 5.000 evra da vrate u JP koje su upropastili, a sa ovih „skromnih“ 1.000 evra uz bonuse, da se „snalaze“…

Sve ovo, naravno, pod uslovom da pare ne idu u stranku. A pošto je prvi čovek SNS odlučan da spreči korupciju i finansiranje mimo zakona, ne mogu ni da zamislim da se na taj, ili sličan način neki keš sliva na račun stranke. Uostalom, ako ćemo po zakonu, sve stranke su poštene izuzev hrvatskog HDZ koja je jedina osuđena korupcionaška stranka u Evropi!

Za razliku od onih koji su ušli u Parlament,  i onih čije su će stranke formirati vlast – a još uvek ne znaju šta će sa njima biti, jer, o tome će odlučiti On (Vučić), takvih problema nemaju dva vanparlamentarna lidera – Dinkić i Jovanović.

Dok Dinkić kaže da ima više ponuda za posao i sada čeka pravu, Čeda Jovanović nema nameru da odustane jer, kako kaže, nije čovek koji podnosi ostavke! Za razliku od Mlađana Dinkića kome je ozbiljan posao u muzičkoj industriji bolja opcija od ekonomije (mislim, pre svega za potencijalnog poslodavca), Čedomir Jovanović je uporan u doslednosti da opravda novac koji je u njega do sada uložen i ne bi ga trebalo otpisivati.

Jer, ako (ili – kad, ne daj boze) bude sve puklo i ako (kad) budemo dobili stečajnog upravnika/nadzornika nad Srbijom, upravo on je najpodesniji za tu ulogu.

Obeležje politike Zorana Đinđića bilo je i vladanje uredbama. Gde god nije moglo da se nađe neko rešenje u skladu sa zakonom, ili da se neki predlog usvoji, umesto zakona – doneta je uredba. Ono što su nekada bile uredbe, danas su, čini se, postale komisije. Pošto je i sam Aleksandar Vučić apostrofirao problem javnih preduzeća kao ključnu boljku, najavljeno je da će se naći rešenje koje će konačno stati na put javašluku.

A onda je koordinator Ekonomskog saveta SNS, Milenko Dželetović, saopštio koje je to rešenje – komisija! Dželetović je rekao: „Biće to jedno efikasno telo, ne bih licitirao, ali recimo sa tri ili pet članova maksimalno, koje će na dostojan način izveštavati premijera o radu javnih preduzeća i baviti se njihovom analizom.“

Čekajte! Umesto od početka – kreće se od kraja. Pa zar nije prvo rečeno da će rešenje da se odnosi na to da se nađe način da se imenuju najkvalitetniji, a ne kako da se proveravaju oni koji su već imenovani/ili će biti imenovani (gotovo redovno po političkoj liniji i bez kvalifikacija)? Da ne govorimo o tome da je u nas stara praksa da kad god ne želimo nešto da se reši, lepo se osnuje komisija koja s vremena na vreme nešto otkrije i obelodani, ali epilog je najčešće nikakav!

Uostalom, koja je ovo komisija po redu koja se osniva?!

Imamo novu komisiju o Ćuruviji, pa o Đinđiću, sad i ovu (a u najavi je komisija za utvrđivanje političke pozadine ubistva Đinđića). Hoće li ovom zemljom da se vlada preko institucija kao što su sudovi, policija, državna uprava i druge, ili će da se vlada komisijama?!

A kome odgovaraju komisije?

Onome ko ih formira, i ko se za sve pita, ili želi da se pita.

U jednom intervjuu, Zorana Mihajlović je dala sledeću izjavu: „Prirodno je da će Vučić u jednom momentu, kada sasluša sve nas, preseći i odlučiti šta će da se radi.“

Ovo neodoljivo podseća na jednu šalu koja ukratko glasi: Hajde da mu pošteno sudimo, pa da ga streljamo. Ili, preciznije : „Kaži šta misliš, pa da ti ja kažem šta ćeš da radiš“. Pored toga što je ovakav stav krajnje nezreo za jednu državu i Vladu koje žele da se prikažu kao ozbiljne, krajnje je nekorektno da se svi zaklinju u jednog čoveka i njegovu reč, rad i viziju, ma koliko oni bile jake.

Jer, kada prođe Vučićevo vreme – koliko ćemo se sećati Babića, Dželetovića, Joksimovićki i sličnih koji tuđom rečju garantuju obećanja?!

Ako je Vučić ovoga svetan – a posle transformacije od Velike Srbije preko Vebera i gruzijskih poslovica o kiselom mleku, do Margaret Tačer – valjda jeste, nije jasno zašto želi sve pod svojom kontrolom, i da li zaista misli da sve može da drži sam? Jedno od poznatih pitanja u teorijskim raspravama o demokratiji jeste – ko čuva čuvare…

Srbija ne mora da se brine o tome ko spolja o njoj brine – pored Jelka Kacina, tu su i naši novi-stari prijatelji, Nemci. Pošto je i sam novi premijer nedavno poručio da će Srbija morati da uradi „mnogo bolnih i teških stvari da bi nas oni (Nemci) uopšte prihvatili za prijatelje“ na skupu na kojem je bivši nemački kancelar Šreder rekao da bi vizija Zorana Đinđića „trebalo da bude obaveza da se put ka Evropi dosledno nastavi“, jasno je poručeno da nam sledi drugi deo puta bez alternative.

Ipak, možda grešimo i možda sve bude stvarno bolje? Ali, zna li Vučić šta je u svesti prosečnog građanina Srbije, kome su i on i mnogi drugi godinama obećavali kule, gradove, hleb od tri dinara, švedski standard, brz napredak i „bolji život od sledeće godine“. Reč je o prosečnom građaninu koji u nebuloznoj reklami „Državne lutrije“ (koja je nosilac „zlatne nagrade“ za jedinu firmu ove vrste u svetu koja je uspela da napravi minus u kasi) za „greb-greb“ (realno, u ovoj zemlji samo grebatori uzimaju lovu) ostvari „srpski san“ i uzime 1.000 evra narednih 20 godina da vidi svoj san. A reč je o snu neradnika…

Pričamo o zemlji u kojoj je radna nedelja duža nego u EU, a za tu istu nedelju se proizvede manje. Srpski perpetuum mobile!

Nedavno mi je dragi prijatelj Neven, vlasnik prodavnice zdrave hrane (dakle – čovek koji, poput mene, ne živi od poreskih obveznika i spada u red onih kojima Vučić najavljuje pomoć), u razgovoru o političkim zbivanjima rekao:

„Čuli smo Vučića, obećao je nešto, hajde da ga pustimo, a ne odmah da vičemo da je nemoguće. Do sada smo vikali da je nemoguće mnogo šta, pa nam se desilo.“

Na to sam odgovorio: „Ovaj narod nije verovao ni u šta loše i desilo se – raspad zemlje, agresija, otcepljenje Kosova, kriza… A u sve dobro – bolji standard, Evropu, veće plate, zaposlenje – verovao je i nije se desilo…“

Možda je ovo greška i previše oštro gledamo i na Vučića i na građane. Možda su se svi promenili. Uostalom, samo se kamen ne menja!

Iskreno želim sreću i uspeh Aleksandru Vučiću ako zaista želi da sprovede ono što priča.  Uzged, jedan prijateljski savet (pošto smo to navodno bili dok nije dobio milione „dragih prijatelja“) – kada bude došao njegov red da se valja po političkoj kaljuzi u Srbiji, neka razmisli koliko će onih koji se sada zaklinju u njegove reči – biti pored njega…

Za autora ovih redova i ovaj list ne mora da brine, pošto ćemo i tada, verovatno, biti u opoziciji… Jer, kod nas uvek od goreg ima gore.

I –  dođe gore.

Barem je tako do sada bilo…

Do Vučića!

Članak iz najnovijeg Svedoka

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар