Славимо Српску

понедељак, 11 јануара, 2016 у 10:44AM

Република Српска је прекјуче ушла у двадесет и пету годину свога постојања. Данас је Српска модерна држава која се налази у заједници са Федерацијом Босне и Херцеговине. Српски народ је успео у нечему у чему нису други народи Источне Европе. Без обзира на све тешкоће, ауторитарну власт стварне ратне злочине (као и оне конструисане и политички злоупотребљене), поразе, непријатељство Великих сила, заблуде и велика очекивања, Српска постоји и данас, после четврт века, јача него икада. Њен народ, иако политички дубоко и судбоносно подељен, јеиндствен је у одбрани својих права, оних истих која су свим другим југословенским народима дата у већој мери, бекомпромисно и без резерве. Само у Српској Срби данас виде јасно своју будућност и само су око ње јединствени. Зачудо тако је и у Србији, у односу на Српску. Против Српске су у Србији само они који следе националне програме других народа или су задојени најгором мржњом модерног човека – „аутошовинизмом“. 

Српска је настала у рату. Рату који је српском народу наметнут пошто су укинута његова уставна права, а две друге нације Босне и Херцеговине, које се никада нису суочиле са језивим злоделима почињеним у Другом свестком рату, добиле одрешене руке од САД и ЕУ (ЕЕЗ) да читав један народ обесправе и огласе за побуњеника. У рату је српски народ победио. Само су Сједињене Државе и НАТО спасили муслиманску и хрватску војску од потпуног пораза. У рату су извршени бројни гнусни злочини. Највише су их починили припадници српског народа, али су и над Србима чињени злочини. Злочини које су починили Срби макар су после рата кажњавани и осуђивани. Злочини над Србима не само да нису ни симбилочно кажњени већ су систематски негирани, од стране оних који су већ ионако грозне злочине и исувише бројне убијене или на разне начине повређене и понижене још у првој години рата приписали једној страни и вишеструко увећали само да би остварили своје непоштене циљеве.

Рат се завршио споразумом, за Србе повољнијим него што је био Кутиљеров план који су пред рат одбацили САД и муслиманско вођство. Неповољно је било то што је изгинуо народ, што је српски народ стављен на стуб срама, што су хиљаде квадратних километара напуштене од људи који су на том простору живели вековима… Годинама после рата Српска је била санкционисана и запостављена… Била је под притисцима, оштећена за део територије који је успела да задржи после Дејтона, лишена 64  државне надлежности… Оптерећивали су је неразумни политичари, ратни богаташи, народна сиротиња и непросвећеност… Мржња бошњачких и хрватских елита спонзорисана из иностранства. Неразумна Милошевићева, непатриотска реформска и демагошка напредњачка национална политика Србије… Ипак, Српска је опстала, била је стабилнији и нешто мало успешнији ентитет БиХ.

Довољно је упоредити Републику Српску са Косовом… Шта све албански национализам није добио од САД и ЕУ? Па ипак данас на Косову у насиљу замире парламентарни живот, нема мира на приштинским улицама, првих послератних година је убијено  око хиљаду особа на Косову и Метохији само зато што нису Албанци. У Српској јесте и било је сасвим другачије…

Прекјуче је посебно било важно одбранити право Српске на идентитет. После одисејске, вишегодишње, борбе за национана знамења, уследила је одлука противна вољи Срба и Хрвата, коју су донеле бошњачке и стране судије Уставног суда БиХ да буде укинут Дан државности Републике Српске, спомен на датум када је српски народ, будући да су му права била угрожена како нити једном другом југословенском народу нису била, прогласио своју државу на земљишту СР БиХ, где је вековима живео у већини.

Републику Српску су ових дана подржали Србија, и друге пријатељске државе на Балкану и широм Света. Данас „међуанродна заједница“ није заснована на споразуму уских, посредних интереса САД и Немачке. Данас су владе држава у којима живи већина становника света на страни принципа које брани Српска.

Србија је некако стала уз Српску. У Србији од 1804. године, осим за време нацизма и комунизма – окупације и диктатуре – нико, никада није заборавио српски народ из Босне и Херцеговине. Онај ко то промени, сâм ће убрзо бити  лансиран у прошлост.

У време када је Српска настала Црна Гора је била у заједничкој држави са Србијом. Вођство Црне Горе иако недемократско и национално недефининисано није издало Републику Српску. Данас ћуте… Додоворавају се онима који их противно вољи већине грађана одржавају на власти. Ђукановић је недавно говорио поводом Мојковачке битке. Тај ситни говорио је о победи и жртви оних који су наводно били свесни да ће „изгубити своју државу“…   Рече то исти онај који је пре неколико месеци назвао Гаврила Принципа терористом. Краљевину Србију су због Сарајевског атентата напале Аустроугарска и Немачка, био је то само повод, пошто је још 1907. Беч одлучио да не прави од Србије колонију већ да је једноставно војно окупира и уништи.  Краљевина Црна Гора није чекала да буде нападнута већ је сама објавила рат Аустроугарској. Није то учинила због тероризма, већ због слободе своје,  слободе Србије и слободе српског народа… Зато је срамота што и Црна Гора у суботу није славила. Али како да слави слободу других, онај ко сâм није слободан? 

Објавио подгорички Дан, 11.01.2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар