Слобода за Оливера Ивановића

недеља, 24 јануара, 2016 у 5:53PM

Оливер Ивановић, вођа косовских Срба, дугогодишњи посланик и помоћник министра, осуђен је на казну од девет година затвора. Европска унија, која је створила и штити албанску парадржавицу Косово, основала је међуанродну установу Еулекс, која је силом спроводила и учршћивала самопроглашену независност наше аутономне покрајине. Српске владе, Тадићева, Дачићева и Вучићева прихватиле су Еулекс противно нашем уставу, државној политици, вољи народа, међуанродном праву… Еулекс је запосео судство на Косову и Метохији. То судство не кажњава албанске ратне злочинце, поготово не политичаре међу њима. Ако некога негде оптужи и осуди то је увек део сложене игре за одржавање мира на Косову и заштиту послушнијих и кооперативнијих албанских поглавица. Пре две године албанска полиција на Косову ухапсила је Оливера Ивановића.

Ивановић је угледни политичар и борац за права Срба на Северу Косова. Није био војник нити део Милошевићевог режима. Борио се за демократизацију и помагао је свом народу да се одупре етничком прогону. Његова улога постала је важна посебно у време када је званично настао мир, а страни окупатори омогућили чак и Погром из 2004. године. Спадао је међу умерене и компромису склоне политичаре наклоњене Европској унији. Осуђен је после месеци лошег процеса, оспоравња појединих његових права и задржавања у притвору скоро две године. Многи наши политичари данас тврде да је Еулекс осудио Оливара Ивановића зато да би оправдао своју жељу, која без сумње није мотивисана праведношћу, да у Хагу оснује специјални суд за злочине ОВК…

Могуће, а иза свега се крије и један познати образац. Србија је пристала на све. Бриселски споразум је у ствари признање независности Косова увијено у украсни папир. Чак и то мало права која су додељена Србима на Косову и Метохији албанска власт ограничава, нетачно тумачи или не спороводи. За дивљачко, шовинистичко и профашистичко понашање дела албанских политичара, под условом да га је ико у Србији икада тако показао, ми би смо сместа били поново бомбардовани од стране наших „пријатеља“ из САД и ЕУ.

Јасно је да сада Србима на Косову и Метохији, и онима у Београду, траба показати да САД и ЕУ немају жељу да са било ким преговарају и да немају обзире ни према коме. Тако је било и са Славком Докмановићем, предратним градоначелником Вуковара. Он је у рату остао уз свој народ. После рата је настојао да помогне споразум између Срба и Хрватске. Убрзо по, како смо видели, безусловном укључивању источних општина РС Крајине у састав Хрватске, Докмановић је ухапшен и упућен у притвор Хашког трибунала. Тешко депресиван, а очигледно нелечен, он се убрзо убио.

Слично је било и са Биљаном Плавшић… Стала је уз отварање свога народа и бoлни споразум са САД и ЕУ. Ризиковала живот за неопходне реформе које сунажалост помагале и америчке интересе… И… Само су чекали да изгуби изборе, па су је оптужили, злоупотребљавали, изнудили јој понижавајуће признање, послали је у затвор у коме је била малтертирана…
Пре непуних дванаест година Ивановић је уз председника Тадића једини прихватио да неколико месеци после некажњеног дивљања чак 7% укупне албанске заједнице на Косову и Метохији, у највећем колективном насиљу у Европи 21. века, изађе на косовске изборе. Стао је на чело листе у часу када су Срби бојкотовали изборе па их је на биралишта изашло мање од 1%. После нису чак смели ни да приме загарантовани минимум броја мандата у косовској скупштини… Ивановић је касније подржавао српске владе, а у некима од њих и учествовао, које су се залагале за споразум са Бриселом око Косова и Метохије. Ухапшен је у повољном тренутку за бирократију Европске уније. Иако кооперативан, нашао се у опозицији СНС-овим политичарима у покрајини. Видели су да је и даље популаран, али и да постоји политичка опција у Србији која може да буде апсолутно послушна и истовремено добије већину на изборим. На Косову и Метохији чак ни Милошевић није јавно учлањивао читаве општине у режимски СПС. Српска напредна странка је протеклих месеци, након вишемесечног Ивановићевог заточеништва, пошто је помогла да буду укинути и последњи симболични трагови српског суверенитета на Северу Косова, а Александар Вучић пре неколико година јавно понудио да српска полиција „на 45 минута уђе у Северну Митровицу“ и обрачуна се са онима који не желе на изборе за „Репубљик Косова“… успела да учлани готово све пунолетне становнике две косовске општине.

Оливер Ивановић осуђен је тако што је само један од великог броја албанских сведока тврдио да је био присутан у улици у којој је извршен један ратни злочин. Пресуда од девет година донесена је годинама пошто су албанске укољице, отмичари, трговци људима и сеоски монструми – који данас воде косовску владу, опозицију и војску – тријумфално ослобађани из Хага. Рехабилитовани су људи којима је погинуло више сведока оптужбе него што је страдало људи у улици у којој је наводно виђен цивил Оливер Ивановић.

Срећни Вучић, Николић и Дачић ће и ово искористити. Псоваће ЕУ док пресуда не постане правоснажна, прекинуће можда и преговоре у којима су дали скоро све а Албанци попустили баш нигде. Све до избора… После ће добити нови „мандат“, па ће моћи да са новом снагом брину о себи и сопственим интересима…

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар