Стање политичких права Срба

петак, 5 августа, 2016 у 2:31PM

Напредни клуб, удружење грађана из Београда, девет година посматра и анализира стање политичких права српског народа у региону. Реч је о девет суседних и оближњих држава различитог статуса. Српски народ у региону броји око 1,8 милиона становника. Пре четврт века овај број је био за пола милиона већи. Срби из региона листом су живели у једној међународно признатој држави са њиховом отаџбином Србијом. Слобода, политичка права и равноправост оспорени су им током двадесетог века од нацизма, комунизма, САД и Европске уније.    

На основу осмог годишњег Извештаја о политичким правима српског народа за 2015.-2016. извесно је да укупно гледано, стање права никада од 1995. године није било горе.

Српска влада, иако је у одбрани Републике Српске предузела одређене кораке, запоставила је српски народ у региону. У случају бујања хрватског национализма понекад реагује будући да је напредак саме Србије угрожен, али у осталим случајевима углавном не предузима ништа. Званично финансирање пројеката и установа српског народа у региону од стране владе Србије у овом тренутку је исто као и током претходне деценије, али знатно ниже од средстава опредељених за тридесет пута малобројнију хрватску заједницу у Србији.    

Српски народ у Републици Српској/БиХ налази се под непрекидним притиском бошњачког и хрватског национализма. Поред кампања сатанаизације Срба и злоупотребе ратне прошлости, сведоци смо неспремности Бошњака, Хравата и њихових савезника да прихвате чак и симболично суочавање са прошлошћу. Шовинистички испади бањалучког бискупа Комарице и реиса Кавазовића, као и однос према њима најбоље сведоче у прилог претходној тези. Републици Српској је оспорен државни празник и права одређена дејтонским уставом. Амбасадорка САД и представници ЕУ учествују у кампањама за ограничавање просветне и економске (у пољопривреди) аутономије РС. Накнадно је  фалсификован  и попис у БиХ спроведен 2013. са циљем промене дејтонског устава, ограничавања самосталности РС. Српска влада је јавно углавном подржавала РС.

У Федерацији БиХ српски народ није равноправан са другим народима и има мање права од Бошњака и Хрвата у РС. Довољно је рећи да Срби тамо немају аутентичне представнике – потпредседика федерације нити заступљеност у установама.  Бошњачке власти и њихови заштитници потцењују чињеницу да у Сирији и Ираку ратује око 600 терориста из БиХ, баш као што су занемарили покушај убиства српског премијера на  комеморацији у Поточарима прошле године. Ове године му је чак забрањен долазак.

У Републици Хрватској у току је велика унутрашња криза чији је спољни симптом бујање шовинизма и експлозија мржње према Србима и Србији. Поред већ традиционалног не спровођења обећаних закона и уговора (укинути су аутономни котари, није створена истинска заједница општина у Славонији…), прогона Ћирилице, неравноправности Срба кад је реч о праву на имовину, испољавању и развоју националног идентитета… Током прошле 2015. године забележено је чак 189 случајева „етнички мотивисаног насиља“ у Републици Хрватској, током раније године било их је 82. Све је то последица како тријумфа шовинизма и клерикализма, неспособности хрватске владе да се суочи са истинским проблемима друштва тако и пристрасности  ЕУ и САД. Чини се да је дубока подела у хрватском народу, коју је до сада релативизовало само постојање заједничког српског непријатеља тежа него икада. Рехабилитација кардинала Степинца, подизање споменика Миру Баришићу, дипломатски и медијски рат против Србије и хистерично слављење напада на зоне под заштитом УН, говоре томе у прилог.

У Црној Гори је српски народ и даље обесправљен. Политичке вође Срба – Андрија Мандић и Славен Радуновић жртве су политичког судског узнемиравања, председник Српског националног савјета Момчило Вуксановић кажњен је огромном глобом због подизања спомен крста палим црногорским војницима на Мојквоцу. Званична Црна Гора покушава да судски одузме имовину СПЦ.

Српски народ у Македонији и даље нема право на слободу вероисповести. Српски народ на територији  Косова-УНМИК нема чак ни пуна права националне мањине. Оспорена су му и она симболична права предвиђена бриселским споразумима. У току су повремена насиља и покушаји асимилације.

Нема промене лошег стања права српског народа у Албанији и Словенији. Извесне промене набоље осетне су у Мађарској, а стање је добро у Румунији.

Званична Србија углвном је заборавила или занемарила питања политичких права српског народа у региону. Таква политика мора да буде промењена. Без слободе и права заграничног Српства нема ни слободе и напретка за Србију.          

Чланак објављен у београдској Политици 05. августа 2016.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар