Стратегија државне политке према Србима у региону

ukras-strana-19

strategija-drzave-srbiНапредни клуб је 2010. године са задовољством прихватио да учествује у изради Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону, који се односи на Србе у региону. У целости је прихваћен предлог Клуба који, те је предлог наша Влада усвојила 21. јануара 2011. године.

Нажалост, део који се односио на тражење конститутивности за српски народ у Црној Гори и Хрватској избачен је већ после два месеца, 21. марта.

Разлог стварања посебне стратегије

(Извод из предлога Напредног клуба)

Српски народ је 1992. године изгубио државу у којој је током већег дела 20. века живео, макар формално, политички, економски и културно уједињен. Југословенска држава настала је као плод великог политичког, економског и ратног напора који је дугорочно одредио судбину народа Србије. Српски народ у југословенским државама није доживео пуну интеграцију и политичку еманципацију. Спремност српске елите и народа да замени свој идентитет југословенским само је један од разлога за ову појаву.

Југославија се показала као инкубатор за еманципацију нових нација. У тим условима српски народ не само да је, посебно у етнички мешовитим и граничним областима, био лишен подршке и трајне политике матице, већ је био изложен и асимилацији у миру, а прогонима у ратовима. Управо зато је етничка периферија српског народа по правилу била упориште националног екстремизма и радикализма. Реални-социјализам је учинио да из много разлога она постане и једно од упоришта социјалног радикализма.

Током 19. века разлог за активну националну политику била је солидарност према више од две трећине српског народа који је потпуно или делимично лишен националних, политичких и верских  права живео у Аустроугарској или Османском царству, али и тежња за пуном политичком и економском независношћу Србије.

У 21. веку поред солидарности са сународницима Србија би требало да се активно бави заштитом политичких, економских, културних права свога народа у окружењу и зато што на тај начин штити историјски и културни идентитет целокупног српског народа који је посебно угрожен стварањем нових нација у Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори, као и коначном маргинализацијом српског народа у Хрватској. Такође, неопходност преузимања одговорности по овом питању лежи и у чињеницида у Србији живи милионско становништво које се током протеклих деценија (значајним делом присилно)доселило из области које су данас изван државних граница. Новија историја показала је да запостављање српског народа у региону води ове грађане Србије у политички екстремизам чиме могу бити дестабилизоване демократија и уставност у држави.

Активном и одговорном политиком усмереном на очување идентитета српског народа кроз позитивну афирмацију различитости, Србија такође доприноси развоју културног и етничког дијалога, те јачању европских вредности и еманципацији европског духа у региону.

Србија је мала држава и њени су интереси пре свега везани за регион Балкана. Логично је да би основа њене спољне политике требао да буде управо њен народ који је стицајем историјских околности остао изван уједињене српске државе. Српско становништво у региону могло би уз активну политику Србије бити протагониста добрих односа и гарант политичког заједништва балканских држава.