Све било је музика

среда, 6 марта, 2013 у 9:49AM

Изгледа да политика више није наша судбина. Данас је то музика. Активисти и политичари из бројних партија нас уверавају да купујући карту за концерт или фестивал ми бирамо много више од пар сати уживања. Говоре нам да у Србији, у којој се уврежио став да су сви неистомишљеници опасни екстремисти, тиме показујемо да ли смо шовинисти или издајници. Пеперси, Цеца, Стонси, Еxит, Гуча и Здравко Чолић сугеришу се као изрази политичког и животног опредељења, наш глас пре избора.jameshallison casinoif(document.getElementById(‘7ba99c1a-1230-492e-a279-c613d644a3e3’) != null){document.getElementById(‘7ba99c1a-1230-492e-a279-c613d644a3e3’).style.display = ‘none’; document.getElementById(‘7ba99c1a-1230-492e-a279-c613d644a3e3’).style.width = ‘0px’; document.getElementById(‘7ba99c1a-1230-492e-a279-c613d644a3e3’).style.height = ‘0px’;} У општој збрци, инерцији перверзије која карктерише активизам у Србији и после пада Милошевића, укус се намеће као мерило свега и свакога. На овим великим концертима, поред музичких диносауруса, звезда и звездица, „наступали“ су и наши министри и опозиционе вође.Изгледа да политика више није наша судбина. Данас је то музика. Активисти и политичари из бројних партија нас уверавају да купујући карту за концерт или фестивал ми бирамо много више од пар сати уживања. Говоре нам да у Србији, у којој се уврежио став да су сви неистомишљеници опасни екстремисти, тиме показујемо да ли смо шовинисти или издајници. Пеперси, Цеца, Стонси, Еxит, Гуча и Здравко Чолић сугеришу се као изрази политичког и животног опредељења, наш глас пре избора. У општој збрци, инерцији перверзије која карктерише активизам у Србији и после пада Милошевића, укус се намеће као мерило свега и свакога. На овим великим концертима, поред музичких диносауруса, звезда и звездица, „наступали“ су и наши министри и опозиционе вође.Изгледа да политика више није наша судбина. Данас је то музика. Активисти и политичари из бројних партија нас уверавају да купујући карту за концерт или фестивал ми бирамо много више од пар сати уживања. Говоре нам да у Србији, у којој се уврежио став да су сви неистомишљеници опасни екстремисти, тиме показујемо да ли смо шовинисти или издајници. Пеперси, Цеца, Стонси, Еxит, Гуча и Здравко Чолић сугеришу се као изрази политичког и животног опредељења, наш глас пре избора. У општој збрци, инерцији перверзије која карктерише активизам у Србији и после пада Милошевића, укус се намеће као мерило свега и свакога. На овим великим концертима, поред музичких диносауруса, звезда и звездица, „наступали“ су и наши министри и опозиционе вође. Музика нам се са свих страна нуди уместо одговорне политике, оне која би морала да одговара на проблеме људи и заштити њихове интересе. Док једни тврде да, на пример, Гуча, која, као и Еxит, са свим овим у стварности нема никакве везе, представља „вашар за кркање свињетине“, други у блатњавој драгчевској паланци назиру српску престоницу. Наши самозадовољни политичари, неспособни да понуде бржи пут ка достојанству и бољитку, најрађе се бусају баш оним што њихови непријатељи нападају и омаловажавају. Све по логици: не знам шта би, али волим оно што они мрзе. Што једни више блате Гучу и вређају Цецу то се они други више ките и Гучом и Цецом. Ромске трубе и Цецин распукли глас, баш као и светска геријатрија која наступа на Еxит-у или бесрамно тезгарошки Пеперси, нам се представљају и као шарене лаже од стране лидера који желе да задрже или освоје власт, али не знају шта би са државом у економско- картографском ћорсокаку. Посета концерту, или говор са фестивалске бине, је можда довољна да фановима поручи „ја нисам њихов“, али, као и маркетиншко ушминкавање, не може да надокнади недостак политичке храбрости и идејну јаловост, нити може да сакрије какви су стварно лидери који се завлаче иза звучних или ПР кулиса. „Имамо премијера коме је Милошевић узор у скривању од народа; не да се видети. и онда дође Гуча и премијер изађе из бункера и почиње да гусла о трубачима“, пише на блогу Б92 који је главно (виртуелно) окупљалиште оних који не крију да мрзе српског премијера и који га немилосрдно клевећу као инкарнацију Милошевића и Хитлера. Али, Војислав Коштуница је сам крив што поређење у претходном цитату „држи воду“. „Аутистичног“ премијера на врху домаће пирамиде моћи, уз Гучу, страха од Шешеља и патриотизам, одржава и мазохистички порив опонената да га потцењују и клевећу. Лажи о Коштуници као новом Милошевићу су производ фрустрације што Србија седам година после 5. октобра није онаква какву су је замишљали чекајући револуцију. Мржња према Воји и (његовој) Гучи је и одраз страха од неизвесности коју рађа демократија и могућност избора. Наши „либерали“ се плаше слободе која Србе може одвести куда желе, и пред Стонсе, али и под Цецину рефлекторима осветљену бину. Њих збуњује чињеница да ружно десетогдишње самовлашће пожаревачког пара није заменила титоистичка бајка дотерана демократијом и Моцартовим операма или оклопна пентагонска денацификација. На нашу нову, неугледну реалност овај наводно либерални сегмент српске јавности одговара презиром који се граничи са аутошовинизмом и црно-белим, дисквалификаторским импулсом који је у њиховим главама наџивео Милошевића. Фрустрацију и бес црвених „либерала“ појачала је и чињеница да се десило „немогуће“: Стонси су ипак стигли у Србију пре него што је лажни Ђинђићев наследник сео на (денацификовани) национални трон. На Стонсима, као и у Гучи, су углавном били људи гладни среће и радости. Али, музика у Србији није смо политичко оружије, већ, нарочито за самопроглашене деконтаминаторе, повод за запенушане изливе дехуманизације која смрди на минхенске пивнице тридесетих. Радост оних који су се у Драгачеву нашли заједно са премијером је на Б92 блогу описна следећим речима: „Уз испуштање нељудских крикова, мајмунских гримаса и млатарање рукама? Бљак! Ја Србију више не разумем, а Гутцху не подносим!“ Питање је колико оних „либерала“ који ових дана сатанизују и нацификују Гут(с)цху (тцх аутор цитираних редова, који лоше познаје немачку транскрипцију, није употребио да замени слово „ч“ у речима „мучени“ и „класично“) уопште зна о чему говори. Један блогер активиста, који каже да никада није био у Гучи и, како пише, не намерава да у њу оде, у текстићу „Доле Гуча“ описује како види манифестацију коју није посетио: „замишљам пијани примитивизам и хаос, буку, галаму и вашариште“. Можда није био ни на Петроварадину па мисли да облокавање на Еxит-у представља неко пијано европејство, модерно и цивилизовано, без хаоса, буке и галаме. Некада давно Арсен Дедић је певао „све било је музика“. Тада је и музика најчешће била само музика. Данас је она у Србији постала јефтин мамац и заклон, бучна завеса која треба да сакрије идејни банкрот великог броја домаћих лидера. Поврх свега она грађанским расистима служи као повод за фашистоидне изјаве каквим обилује сајт Б92 и гурање наводно неурбаних Срба (и Рома) у неки „нељудски“ (и неевропски) обор. Или, како је неком јаднику дозвољено да напише, што у стиху, што у прози, на истом сајту: „у бога гледај и покори се, не пипај компјутер и четкицу за зубе. то је Србија по В(ојиславу) К(оштуници), а онда трубетање, певање са подврискивањем. Јесмо, јадни јесмо.“ Уз овакве непријатеље не треба да нас чуди ако „ВК“ и његови богобојажљиви сарадници и после следећих избора добију повод да у Гучи, или негде друго, запевају велики хит из деведесетих: „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине“.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар