Тајна

недеља, 16 маја, 2010 у 12:00AM

Да се у Црној Гори не спремају избори на којима две најважније партије режима морају бити одвојено (да парафразирам Бенџамина Френклина), како сутра не би „висиле“ заједно, помислио бих да се Балкан налази на ивици катастрофе. Једне подгоричке новине јавиле су о тајном састанку председника Србије Тадића са његовим колегом председником Вујановићем. Из објављене вести се не да наслутити тема разговора, јасно је само да је реч о нечем врло важном, изузетно тајанственом. На основу пажљиве анализе изгледа да је Тадић желео да се састане са Вујановићем како би му пренео некакву важну и драматичну поруку. Да се у Црној Гори не спремају избори на којима две најважније партије режима морају бити одвојено (да парафразирам Бенџамина Френклина), како сутра не би „висиле“ заједно, помислио бих да се Балкан налази на ивици катастрофе. Једне подгоричке новине јавиле су о тајном састанку председника Србије Тадића са његовим колегом председником Вујановићем. Из објављене вести се не да наслутити тема разговора, јасно је само да је реч о нечем врло важном, изузетно тајанственом. На основу пажљиве анализе изгледа да је Тадић желео да се састане са Вујановићем како би му пренео некакву важну и драматичну поруку. Да се у Црној Гори не спремају избори на којима две најважније партије режима морају бити одвојено (да парафразирам Бенџамина Френклина), како сутра не би „висиле“ заједно, помислио бих да се Балкан налази на ивици катастрофе. Једне подгоричке новине јавиле су о тајном састанку председника Србије Тадића са његовим колегом председником Вујановићем. Из објављене вести се не да наслутити тема разговора, јасно је само да је реч о нечем врло важном, изузетно тајанственом. На основу пажљиве анализе изгледа да је Тадић желео да се састане са Вујановићем како би му пренео некакву важну и драматичну поруку. Вујановић је исту, чини се требало да пренесе руководству Црне Горе. Уследила су оповргавања са званичних места. И управо у природи ових демантија лежи и велика мањкавост наше савремене демократије. На један прилично неодређени текст регаовали су кабинет председника Србије, председник Скупштине Црне Горе и, коначно, председник Црне Горе. Кабинет председника Србије огласио се тврдњом да састанак двојице шефова држава није ни одржан. Председник парламента РЦГ се подсетио старих дана када су слични састанци унесрећили Балкан. Председник Црне Горе је демантовао одржавање састанка али се мало и брецнуо на председника парламента – шеф државе, наиме, има право на сусрете и састанке са другим државницима, који су уосталом увек у интересу независних и пријатељских држава. Шта се заиста догађало? Да ли је било разлога да ову важну вест пренесу и сумњичави муслиманско-бошњачки медији из Сарајева? Тајна дипломатија Србије у циљу разарања суверених држава Балкана? Државâ које је још давно-давно признао лично Слободан Милошевић – у то време на дужности међународног „фактора мира и стабилности у региону“. Тадић дође нешто као супермен, један дан он је мирни и смотани новинар Кларк Кент па усваја декларацију о злочину у Сребреници у Народној скупштини Србије, потписује Истамбулску декларацију којом подржава установу која је систематски укидала Републику Српску, коначно дозива улазак турске економије и политике у Нови Пазар… А онда, када је то потребно, мистер Кент постаје Супермен, гастарбајтер са Криптона на привременом раду на планети Земљи. Његове моћи су толике да на упропаштавању Црне Горе ради заједно са њеним председником Филипом Вујановићем. А можда није то у питању… Можда је политичар који ништа није учинио да српски народ у Црној Гори оствари законом признато право на држављанство Србије, одлучио да подели Балкан са моћном Црном Гором. Нама Бугарска, Цариград, сва Босна, Хабсбуршке земље до Пратера (на ком ће наша јуначка војска да заигра коло) а Црној Гори Метохија, сва Арбанија до реке Шкумбе и Источна Херцеговина… Спречиће то јуначке црногорске социјалдемократе, мораће прво да их смене, па тек онда да преместе престоницу у Скадар или Мостар… Уочи локалних избора сви актери ове прилично невероватне и прозрачно прозирне „афере“ могу бити задовољи. Тадић, изводимо на основу свега непрочитаног али наслућеног, није Кларк Кент – он један суперполитичар. Филип Вујановић је тај који се виђа са српским председником. Још то демантује. Из Вујановићевог кабинета треба још само пред изборе да питају вође опозиције: „Када сте последњи пут срели председника Србије, матице српског народа? Виђање преко телевизијских екрана се не рачуна.“ Ту је наравно и Кривокапић. Десет година власти прошло је као трен. И сада уместо да га противници прупитају да ли је остварио неки општи, начелни политички циљ који није тек циљ Ђукановићевог режима, он је тај који поново пева: „Са Ловћена вила кличе, опрости нам…“ Таква је савремена балканска политика. Није важно шта је програм, какви су циљеви, начела… Она је као шлаг, састојци добијају на квалитету и квантитету уколико се одлучно и дуго муте. Понекад је непостојање вести најбоља вест. Важно је само да стотине квадратних метара новинског папира буду запремљене нечим што је у ствари ништа. Боље је да етар крчи у неразумљивим тоновима које испуштају маркетиншки магови, него да са њега грме на једвите јаде усклађени гласови опозиционара. Тајна дипломатија је свакако боља од бљутаве политике, шугаве економије, трпаве дипломатије или, не дај Боже, празног тањира.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар