Tremblez, tyrans et vous perfides !

недеља, 5 фебруара, 2012 у 12:00AM

Борислав Пекић је дефинишући идеологију свог поколења бораца за слободу и демократију писао о „две шине“ што чине пругу којом наше друштво може ићи ка напретку и срећи. Те две нерздвојне шине су демократија и нација. Оне се не искључују већ допуњују. Сви они који покушају да угасе демократију су тирани, а они који оспоре легитимна права свог народа су издајници. Нису издајнике измислили ни партизански филм, ни Милошевићева РТС. Тирани постоје од Кипсела и Тарквинија, издајници од Брутових синова и Кориолана. Њима не суди дивља светина – нису они усамљени слободумни филозофи. Пресуђује им далека будућност и зато није чудно што у најдирљивијој строфи Марсељезе управо дечији хор пева: „Дрхитите тирани, и ви издајници!“Борислав Пекић је дефинишући идеологију свог поколења бораца за слободу и демократију писао о „две шине“ што чине пругу којом наше друштво може ићи ка напретку и срећи. Те две нерздвојне шине су демократија и нација. Оне се не искључују већ допуњују. Сви они који покушају да угасе демократију су тирани, а они који оспоре легитимна права свог народа су издајници. Нису издајнике измислили ни партизански филм, ни Милошевићева РТС. Тирани постоје од Кипсела и Тарквинија, издајници од Брутових синова и Кориолана. Њима не суди дивља светина – нису они усамљени слободумни филозофи. Пресуђује им далека будућност и зато није чудно што у најдирљивијој строфи Марсељезе управо дечији хор пева: „Дрхитите тирани, и ви издајници!“Бројне су реакције на дуел између Милорада Додика и Чедомира Јовановића. Остаје питање зашто Јовановић управо сада започиње кампању за ревизију Дејтонског споразума? Можда је реч о потреби за новом подршком извесних политичких кругова у САД и ЕУ. Питање међународног признавања Палестине и улога коју Срби у БиХ и Република Српска имају у математици Савета безбедности, привремено стављају званични Вашингтон и Брисел на страну легитиминих и праведних интереса Републике Српске. Ипак, политичке елите великих сила су јако сложене и одређене структуре би свакако желеле да пред изборе у САД донесу некакав спољнополитички успех – можда учвршћивање једне неодрживе земље. Цена за то могла би бити укидање Републике Српске. Разуме се овим људима мало значи што ће цена за то бити прогон српског народа – на тај начин су већ створени независна Хрватска, Косово, а и муслиманско-хрватски ентитет омогућен је прогоном Срба из Сарајева и Босанске Крајине. Наравно, злочиначка логика каже (а зар није понеко у Београду тако говорио и о ратном изгону Албанаца са Косова) да су Срби „сами себе протерали из чисто расистичких разлога“. Чедомир Јовановић је дигао велику буку том нечовечном изјавом о републици насталој на геноциду (зар он оно не критикује интелектуалце који су 1990 говорили о Хрватској као „геноцидној творевини“), али се током дебате спретно извлачио. Муљао је замењујући тезе и тврдећи да је говорио о томе да је у Сребреници извршен геноцид. Јовановић и његова странка су у ствари слични оном дрском дечаку кога барабе из школског дворишта пошаљу да изненада удари неког за чије им батинање само треба згодан повод. Дуел Додик-Јовановић био је бекство тог безобразника у правцу мангупа који сада треба да дођу и „одбране слабијег“. Као и свако ко је у позицији да даје повод великој неправди Јовановић је углавном говорио неистине. Замерао је Додику што наводно рехабилитује Караџића против кога је одлучно иступао у тешко ратно време. Зашто Чедомир Јовановић отворено не каже да је у то време (1994 године) Зоран Ђинђић – кога протеклих година сâм тумачи и представља као универзални узор – сматрао за потребно да оде код Срба на Пале и пружи им подршку пред очекивано бомбардовање. Зашто не пита своју нову коалициону другарицу да ли је Ђинђић стварно „јео вола на Палама“ или је то било тумачење непознатог уметника. Када је већ толико принципијелан, зашто Јовановић, тада функционер ДС-а, није 1998 успостављао сарадњу са Комшићевим СДП-ом, него је путовао у Бијељину код председника Демократске странке Републике Српске покојног Љубише Савића Маузера (до 1995 команданта јединице познате као Гарда Пантера)? Чедомир Јовановић тврди да су најлепше песме о Србима написали Скендер Куленовић и Иван Горан Ковачић. Да ли се у тексту „Стојанке Мајке Кнешпoљке“ или „Јаме“ негде спомиње именица Србин или српски народ? Али Јовановић је можда читао верзије у преводу на боснански или хрватски језик, где над јамом можда убијају четници, док су Мрђан, Млађан и Срђан биће страдали борећи се против нацистичко-српске завере са циљем уништења Ислама. Безочна је и тврдња да је политика Додикове владе довела до појаве вехабија ! Дакле, неко ко је дошао на власт 1997. године скривио је стварање добровољачких екстремистичких јединица 1993. или чињеницу да снаге НАТО (ИФОР) 1995. нису уприличиле прву војну акцију против капма Белих орлова, већ су напротив упале у једну базу исламистичких добровољаца. А шта би Чедомир Јовановић рекао на тезу да је управо србофобно политичко деловање његове партије и сличних организација довело до реакције која је опет одвела ка појави екстремних националистичких организација, ксенофобног и хомофобног насиља. Како то да се случај Татон није догодио у време Милошевићевог режима? Борислав Пекић је дефинишући идеологију свог поколења бораца за слободу и демократију писао о „две шине“ што чине пругу којом наше друштво може ићи ка напретку и срећи. Те две нерздвојне шине су демократија и нација. Оне се не искључују већ допуњују. Сви они који покушају да угасе демократију су тирани, а они који оспоре легитимна права свог народа су издајници. Нису издајнике измислили ни партизански филм, ни Милошевићева РТС. Тирани постоје од Кипсела и Тарквинија, издајници од Брутових синова и Кориолана. Њима не суди дивља светина – нису они усамљени слободумни филозофи. Пресуђује им далека будућност и зато није чудно што у најдирљивијој строфи Марсељезе управо дечији хор пева: „Дрхитите тирани, и ви издајници!“

Posted by
Categories: Текстови и анализе

12 Коментарa на "Tremblez, tyrans et vous perfides !" Оставите коментар
Vojislav G.
30. новембра 1999. at 01:00

Sveti zadatak danasnjih srpskih politicara i jeste u ponovnom sklapanju te "pruge ka napretku i sreci" koju je komunisticki rezim tako brutalno unistio,gazeci i demokratiju i nacionalni identitet Srba.

Пр&#1077
30. новембра 1999. at 01:00

Свака част господине Антићу и драго нам је да знамо да је она права Србија уз нас ,за разлику од Јовановића, и њему сличних, на (нажалост)још већим и одговрнијим функцијама. Поздрав из Републике Српске

jovan atanasijevi&#2
30. новембра 1999. at 01:00

gospodine antiću,ovaj vaš prosvetiteljski tekst siguran sam da će pokrenuti dalju raspravu i da će sve demokratsko i racionalno medju srbima naći načina , da ovu za mene istinu koju ste izneli,dovesti do prihvatanja od većine srba. tekst je sjajan otrežnujući jovan atanasijavić

Brane
30. новембра 1999. at 01:00

Ovaj narod nema intelektualnu elitu koja moze promisliti i povesti nas ispravnim putem.Narod je nepismen i zaostao.Sacica poluobrazovanih tzv. intelektualaca cini partijske oligarhije koje katastrofalno vode drzavu.Crkva zivi u srednjem veku i nije obavestena da je Konstantinopolis u medjuvremenu postao Istanbul, svestenici i vladike su neobrazovani i nicim ne nadilaze stado koje treba da povedu. Ovaj narod nema istorijsku mudrost,trenutak ne sagledava a buducnost ne anticipira.Zato poluistine Cede Jovanovica ovde postaju istine.Tragicno

Си&#1085
30. новембра 1999. at 01:00

Одличан текст господине Антићу,нема шта ни да се дода ни да се одузме.Овако изнете чињенице најбоље откривају суштину и карактер таквих "политичара" као што је Јовановић и екипа.

Ср&#1106
30. новембра 1999. at 01:00

Аргументовано и истинито, ништа више, ни мање од тога. Без падања у ватру, а довољно да оспори сва злонамерна сомнабулна трабуњања појединаца без национале свести. Иако се Милорад Додик савршено изборио са Јовановићевим напамет наученим провокацијама, занима ме да ли би представник ,,либералне' Србије смогао храбрости да седне у некој дебати наспрам господина Антића. То би несумњиво био крај његове политичке каријере.

Radoš
30. новембра 1999. at 01:00

Dobra zapažanja, gospodine Antiću. Vreme jeste najbolji sudija! Upravo, zadatak nas koji živimo u sadašnjosti jeste da svojim delovanjem učinimo sve da sprečimo da se naši potomci stide što su Srbi i što su imali pretke koji su za tuđ račun učinili da se jedan srpski narod mazohistički samopotire i rasformira. Bosna je srpska od doseljavanja, a vera je glavni kamen spoticanja tom ujedinjenju "od Kulina bana, do današnjih dana". Mnogi su kroz istoriju to koristili, koriste i koristiće protiv nas, dok se god mi budemo bavili nekim internacionalnim integracijama iz kojih ćemo izaći još bedniji i manji nego što smo u njih krenuli. Ako ikada i uđemo u to kolo, naravno! Zato – pamet u glavu: "Pokoljenja djela sude"!

Radoš
30. новембра 1999. at 01:00

Dobra zapažanja, gospodine Antiću. Vreme jeste najbolji sudija! Upravo, zadatak nas koji živimo u sadašnjosti jeste da svojim delovanjem učinimo sve da sprečimo da se naši potomci stide što su Srbi i što su imali pretke koji su za tuđ račun učinili da se jedan srpski narod mazohistički samopotire i rasformira. Bosna je srpska od doseljavanja, a vera je glavni kamen spoticanja tom ujedinjenju "od Kulina bana, do današnjih dana". Mnogi su kroz istoriju to koristili, koriste i koristiće protiv nas, dok se god mi budemo bavili nekim internacionalnim integracijama iz kojih ćemo izaći još bedniji i manji nego što smo u njih krenuli. Ako ikada i uđemo u to kolo, naravno! Zato – pamet u glavu, "pokoljenja djela sude"!

Ма&#1088
30. новембра 1999. at 01:00

Одлично запажање г. Антићу, деловање ЛДП-а и других сличних партија и НВО као реакцију има појаву екстремиста који су нашу Србију обрукали убиством Бриса Татона.

Drivan
30. новембра 1999. at 01:00

Dok je Naprednog kluba i njegovih istomisljenika,dok je doktora Cedomira Antica, dotle Srbija ne treba da brine da ce biti ostavljena Kariolanima, Jovanovicima(Cedomir)i placenicima. Kako se razveselim kad to vidim.

Ми&#1083
30. новембра 1999. at 01:00

Мени је од чињенице зашто Јовановић баш сада покреће ово питање, важније то што се он осећа толико јаким и моћним да је кренуо са директним уништењем српских држава. Шта је следеће? Одвајање Војводине и Рашке области и даље парчање Србије. Још већи проблем од његовог деловања је деловање актуелне власти на челу са Демократском странком по питању националне политике и заштита права српског народа.

Marko
30. новембра 1999. at 01:00

Odlicno predstavljena istorijska hronologija dogadjaja.Svaka rec na svom mestu. Steta samo sto nema vise ili nema uopste ljudi u vrhu ove drzave kao sto je profesor Antic i sto nije zastupljenije ovakvo misljenje.

Оставите коментар