Тридесет година

уторак, 4 маја, 2010 у 12:00AM

Код нас постоје три преовлађујућа начина размишљања о Јосипу Брозу: порицање, слављење и слављење-самопорицање. Код нас постоје три преовлађујућа начина размишљања о Јосипу Брозу: порицање, слављење и слављење-самопорицање. После тридесет година од смрти Јосипа Броза не поставља се више питање његовог наслеђа, већ односа јавности према овом дуговеком комунистичком председнику велике југословенске државе. Код нас постоје три преовлађујућа начина размишљања о Брозу: порицање, слављење и слављење-самопорицање. Броз је заиста био један од највећих политичара у историји југословенских народа. Од једне посвађане, мале, марионетске и терористичке партије, створио је језгро највеће гериле у поробљеној Европи. Успео је да обнови југословенску државу и прошири јој границе. Владао је неприкосновено током тридесет и пет година, за две деценије надживевши своју политичку генерацију на континенту. Брозову владавину многи памте као доба великог економског успона и високог стандарда. На другој страни, чињеница је да је Броз створио државу којој је и сâм предвиђао скори крај. Од идеолошког ортодокса, величину је постигао као најуспешнији комунистички апостата. Епоху највећег економског процвата Европе у последња три столећа, искористио је тек да учврсти власт режима, покрене економски систем неспособан да оживи и одгаји генерације навикле на стандард који се налази у диспорпорцији са могућностима, радом и правдом. Броз је јавно тврдио да је историји оставио три велика дела: самоуправљање, несврставање и „братсво-јединство“. Сва три достигнућа срушила су се у деценији која је уследила његовој смрти. Ипак, велики број становника Србије, а и других југословенских земаља, верује да је за време Брозове владавине заиста трајало оно митолошко „златно доба“. Разумљиво од јавности није могуће очекивати рационалан, већ напротив врло емотиван приступ прошлости и стварности. И у источноервопским државама, у којима је социјализам био сив и окупаторски, многи са сетом памте време када се за све што је лоше знало ко је крив, док се све што је добро могло добити и преко везе – дакле само сопственом заслугом. Оно што после свега треба нагласити, јесте чињеница да је тешко без извесне дозе романтике размишљати о личности која је током своје владавине успешно стала против Хитлера и Стаљина, а обарала америчке авионе у југословенском ваздушном простору. Наравно, неправедно је и тврдити да све оно што се после Броза догодило нема везе са њим.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар