Тројански статут

петак, 23 маја, 2014 у 11:00AM

Историчари који буду писали о Србији нашег времена неће имати тежак посао. Једно од најважнијих питања – мотиве – учесника и твораца историјских збивања неће морати да реконструишу са великом муком и уз превише претпоставки. За поједине катастрофалне државничке одлуке, лоша политичка решења, штетне приватизације, бизарне политике у просвети, култури и медијима… биће јасно зашто су донесене или осмишљене већ на основу прилике или времена када су обнародовани.

Криза око Статута АП Војводине, једног дубоко сепаратистичког, недемократског и суштински немодерног правног акта траје од часа када је пре пет година донесен. Лишена демократског легитимитета, аутономија Војводине је, посебно након што се 1918. српски народ са обе обале Саве и Дунава ујединио у једну и недељиву националну државу, суштински питање одлуке олигархија из Београда. Зато су најважније одлуке о Војводини после 1945. године, а нарочито оне које су имале лош утицај на грађане севера земље и српски народ, по правилу доношене у Београду.

Уставни суд Србије је пре извесног времена огласио неуставним велике делове Статута. По том питању је стручна јавност у Србији углавном и раније била јединствена. Основана је једна радна група које је дала своје предлоге како изменити одредбе статута које не само да угрожавају суверенитет државе Србије и права српског народа, већ су по својој суштини биле застареле и нису имале упоредника у европској, а нарочито у источноевропскох пракси. Исправне предлоге радне групе, које су анахрону и суштински штетну аутономију колико-толико уподобљавале уставу, нису прихватиле политичке странке заступљене у  Скупштини АП Војводине, са изузетком ДСС-а, нити све од реда странке у Народној скупштини Србије. Оне су, напротив, углавном постигле назови компромис тако што су поред неуставних решења додавале решења предложена од радне групе. Тако је главни град Војводине уместо „административног центра“постао „главни град покрајине.  Војводина је, за разлику од Србије, земља „националних заједница – националних мањина“ (устав познаје само друге, што ће рећи да српски народ опет није споменту у првом члану статута). Ругло вештачке заставе и грба сада је стављено у раван са традиционалним знамењима Српске Војводине и сада ће моћи да буду употребљавани једни и други…

Ако желите да осетите шта је то труло у држави Србији, и то намерно остављено да труне, треба само да погледате које су приватизације извршене када рецимо убијен премијер, које долуке донесене када је хапшен неки хашки оптуженик, за која ослобађања су чекане параде хомосексуалаца, а какве су „жабе гутане“ пред неку донаторску конференцију или доношење буџета САД… Судећи према околностима потопа који нас је ових дана снашао, одлука Народне скупштине Србије о усвајању бесмислених измена стаута, буди основане и снажне сумње.

Српска напредна странка данас има апсолутну подршку бирача и довољну већину у свим установама српске државе да спроведе сваку своју одлуку. У случају превремених покрајинских избора, тамо би однели победу чак уверљивију од оне постигнуте у марту на републичким изборима. Дакле, потреба да постижу компромисе, и то труле, са ЛСВ-ом, СВМ-ом и другим странкама, посебно када су таквим споразумима релативизоване одлуке Уставног суда и препоруке радне групе за измену Статута, може да буде објашњена само попуштањем пред неформалним притисцима страних држава које желе дугорочно слабљење веза АП Војводине са остатком наше државе. Та политика може бити мотивисана финансијским уценама пошто се наша држава већ седам година задужује уместо да се реформише и суочи са кризом која временом, посебно сада после великих поплава, постаје све тежа и сложенија. Ауторитарни образац који нажалост следи и садашња популистичка влада Србије подразумева избегавање демократске дебате и доношење свих одлука у наводном сагласју, у некаквом маниру концентрационе владе, националне сабороности која није постигнута око неке велике одлуке, већ напротив око непрекидне и сталне поделе одговорности која поништава постојање било какве опозиције. Све опозиционе странке су намирене: или су добиле део моћи и новца који им према изборним резултатима не припада или су избегле медијску сатанизацију и остраковање.

Исход знамо. Тако су у прошлости одлагани црногорско и косовско питање… Када коначно заврше са Косовом и покушају укидање демократских права српског народа у Републици Српској, дипломатије САД, Британије и Немачке окренуће се северу Србије. Зато СНС-ов коалициони савезник Иштван Пастор данас говори о „октроисаном“ статуту за који је, о чуда, управо гласао.

Чланак објавила Политика 22. маја 2014.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар