Ujedinjenje opozicije ?

недеља, 23 маја, 2010 у 12:00AM

Mnogo se govori o ujedinjenju opozicije u Srbiji. Čini se da bi upravo ovaj korak stranke Tomislava Nikolića, DSS-a, NS-a i nekoliko manjih stranaka mogao da dovede biračko telo do polarizacije i mobilizacije kakva nije viđena još od 5. oktobra 2000. godine. Čini se da je jedini ko se ograđuje od ovakve mogućnosti upravo DSS i njegov predsednik Vojislav Koštunica. Nikolić i Velimir Ilić ga neprekidno pozivaju na ujedinjenje, a on se ne odaziva. Čudno… Naizgled, čudno. Mnogo se govori o ujedinjenju opozicije u Srbiji. Čini se da bi upravo ovaj korak stranke Tomislava Nikolića, DSS-a, NS-a i nekoliko manjih stranaka mogao da dovede biračko telo do polarizacije i mobilizacije kakva nije viđena još od 5. oktobra 2000. godine. Čini se da je jedini ko se ograđuje od ovakve mogućnosti upravo DSS i njegov predsednik Vojislav Koštunica. Nikolić i Velimir Ilić ga neprekidno pozivaju na ujedinjenje, a on se ne odaziva. Čudno… Naizgled, čudno. Mnogo se govori o ujedinjenju opozicije u Srbiji. Čini se da bi upravo ovaj korak stranke Tomislava Nikolića, DSS-a, NS-a i nekoliko manjih stranaka mogao da dovede biračko telo do polarizacije i mobilizacije kakva nije viđena još od 5. oktobra 2000. godine. Čini se da je jedini ko se ograđuje od ovakve mogućnosti upravo DSS i njegov predsednik Vojislav Koštunica. Nikolić i Velimir Ilić ga neprekidno pozivaju na ujedinjenje, a on se ne odaziva. Čudno… Naizgled, čudno. Koji su razlozi nejedinstva srpske opozicije? Reklo bi se da su tri najvažnija uzroka ovog stanja uglavnom objektivne prirode. Najvažniji razlog je programski i ideološki. DSS je bio vladajuća stranka, a Vojsilav Koštunica najdugovečniji premijer posle 2000. godine. Pritom je on, jedini premijer u proteklih dvadeset godina, koji je samostalno, iz jasnih političkih razloga, podneo ostavku. Učinio je to zato što vlada kojoj je bio na čelu nije više podržavala zajedničku, ranije dogovorenu i ustavom zapečačenu (inače prilično neinventivnu i nedoslednu) politiku odbrane suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Danas, kada Koštuničina stranka plaća visoku cenu zbog ovakve, ipak načelne, odluke, Tomislav Nikolić pred nju stavlja jasan izbor. Koštunica i DSS, koji su značajno doprineli da bude oborena vlada u kojoj je bio i Nikolić, čiji je prioritet uzgred bio stvaranje konfederacije sa Ruskom Federacijom i Belorusijom, sada su doživeli da ih vodeći opozicionar propituje da li su naklonjeni Evropskoj uniji. Tajna rasta Nikolićeve stranke upravo i leži u njegovom prilagođavanju postoktobarskoj Srbiji. U vreme najveće Miloševićeve moći i popularnosti, jedna slaba demokratska stranka raspala bi se u dve manje neuspešne, koje bi u koaliciji došle na prag izbornog trijumfa. Sa opozicijom je slična stvar i danas, kada u porazima, podelama i paktovima sa vlastima rastu i razvijaju se nekadašnji radikali i socijalisti. Možda bi u ovom času DSS bio spremniji da se pogađa i stvara razne paktove suprotstavljene gravitaciji… Ipak tu nastaje i drugi problem, koji je za svakog pravog političara, u siromašnoj zemlji, u stvari na prvom mestu. Reč je o deobi vlasti. Nikolić je već jednom propao na izborima podržavajući premijerske aspiracije predsednika DSS-a. Predsednički izbori nisu blizu. Za sada na njima velike šanse ne bi imao ni Nikolić, koji je posle četiri poraza (2000, 2003, 2004, 2008) javno rekao da se neće više kandidovati, a da ne spominjemo Vučića koga su na lokalnom nivou pobeđivali ne samo najsimpatičniji političar (posle Ričarda Niksona) – Dragan Đilas, već i harizmatični Nenad Bogdanović. O Koštuničnim šansama ne treba govoriti. Pre bi mogao da dobije manje od 5 nego više od 50%. Zato od Koštunice Nikolić verovatno očekuje da prihvati zajendičku listu na kojoj bi imao sporednu ulogu, a da pritom u budućnosti odbaci politiku zbog koje je žrtvovao položaj premijera. Treći razlog nije manje važan. Kada je Milošević prolazio kroz političku tranziciju (1989-1992) on je svim moćnim faktorima na unutrašnjoj sceni morao da nešto ponudi. Sirotinji je ponudio socijalnu državu inflacije, šverca, nepokrivenih čekova, prinudnih odmora, odlaganja liberalnog kapitalizma… Bogatima je u izgled stavio zajedničko pustošenje javnog dobra – broj bogatih se tako u vreme sloma srpskog društva udvostručio. Demokratska opozicija Srbije je 2000. ponudila strane kredite i podelu privatizacionog novca sirotinji, bogatima je omogućila privatizaciju i monopole. A kakav je mogući izbor na raspolaganju nekoj novoj vladi? Na koga i na šta ona može da se osloni prilikom smene vlasti? Iz ovih razloga i na osnovu takvih nedoumica mnogi podozrevaju da će buduća „pobeda“ opozicije podrazumevati samo potrebu Nikolićeve stranke da bude u tek dovoljno uspešnija na izborima od DS-a. Pobeda na izborima tu nije presudno važna, čak je i napoželjna. U tom slučaju pobednici bi bez novca, saveznika, privatizacionih mogućnosti i većine činovnika sa iskustvom, morali da se suoče sa skorim nezadovoljsvom naroda. U suprotnom, „dovoljno jači od DS-a“ ovi moralni pobednici mogli bi da se nametnu kao koalicioni partner velike koalicije dve najpopularnije srpske stranke. Marketinški stručnjaci bi brzo ubedili narod: „Srbija – konačno jedinstvena!“. Opoziciono jedinstvo je zato jako malo verovatno. U očekivanju izbora akteri su se malo preigrali. Pobede na lokalnu su zaboravljene – uvek postoje siromašni krajevi u kojima vlada na prevremenim opštinskim izborima nekako stekne podršku većine. Prelazak političara iz stranke u stranku ispucan je sada, na sredokraći između dva ciklusa parlamentarnih izbora. Da li će elan za jednstvom biti i toliki-koliki je danas, kada Srbija dobije novac iz fonodova EU koji je očekuje posle odmrzavanja Sporazuma o sabilizaciji i pridruživanju? Šta će se dogoditi kada bude prodat Telekom, a veliku nacionalnu i ekonomsku štetu u plitkoj svesti javnosti pomrači iznenadni tuš keša – veće plate i penzije, postavljanje bezbrojnih temelja, započinjanje nekoliko autoputeva, mnoštvo okrečenih bolnica, konvoji kontejnera ofarbanih u žutu boju, proslave i javne gozbe, mezetluci, estradna zaurlavanja i razni drugi besovi?

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар