Увреде разума
Уочи одлагања Референдума о недемократским и неуставним изменама Дејтонског споразума наметнутим од стране међународних протектора БиХУочи одлагања Референдума о недемократским и неуставним изменама Дејтонског споразума наметнутим од стране међународних протектора БиХРепублика Српска је у опасности. Исти они у Босни, региону, ЕУ и САД, који су 1992. прекршили устав СР Босне и Херцеговине и укинули конститутивност српског народа у овој вишенационалној републици, данас после скоро две деценије, покушавају да пониште права српског народа. Реч је о планским и дугорочним настојањима чији је циљ стварање унитарне Босне и асимилација српског народа. Јединствени став велике већине грађана Републике Српске противи се ревизији Дејтонског споразума и даљем наметању нефункционалних и неправедних заједничких установа правосуђа БиХ. Пошто се међународни представник за БиХ показао као крајње политички пристрасан, влада и већи део опозиције у Републици Српској сагласили су се да о овом важном питању консултују народ. Када је усвојена одлука о спровођењу референдума, наметнуто Веће народа у Народној скупштини Републике Српске пропустило је да вољом муслиманских или хрватских делегата спречи референдум. Дакле, или су сва три народа БиХ прихватила референдум или постоји скривена жеља да сукоб Републике Српске, међународних гувернера БиХ и њихових моћних заштитника буде радикализован. Све се то одвија у условима велике политичке кризе. Хрватском народу у Босни и Херцеговини муслимански бирачи наметнули су на изборима члана председништва државе. Недавно је на крајње сумњив начин формирана влада Федерације БиХ (другог ентитета БиХ) чиме је велика већина хрватског народа прешла у опозицију. Поједини муслимански политичари и њихови савезници у Београду већ представљају да је формирање владе у БиХ „демократско“ питање, пошто су такозвани социјалдемократи Златка Лагумџије, иначе несумњиво изабраници гласача Муслимана, „победили“ на изборима. А Лагумџијина странка је добила око 17% гласова изашлих бирача. Дакле, када су 1920. године око коалиције радикала и демократа која је бројала 36% бирача стали и представници рецимо босанских мислимана, онда је то била векликосрпска хегемонија. Данас Лагумџија брани Пурду, Ганића и Дивјака, слави хрватског генерала са којим је у коалицији, а за народе БиХ тврди да су „племена“. Узгред, баш тако су „зли унитаристи, хегеоминисти и монархо-фашисти“ некада тврдили да су Срби, Хрвати и Словенци „три племена једног народа“ – само што је то било 1920-их , а Лагумџија своју концепцију износи 2011. године. У Србији смо сведоци кампање које извесне невладине органиозације, мале али врло утицајне странке и неки медији, спроводе против легитимних права Републике Српске. Чујемо, преко националне фреквенције, да је референдум „већ поражен“, захваљујући неутемељеним и мржњом надахнутим оптужбама које је међународни представник изнео пред Саветом безбедонсти УН. Наш проблем данас није питање права српског народа. Нису Срби ни први ни последњи народ који је силом покорен и лишен равноправности. Данас говоримо о разуму. Исти они који тврде да су МУП Републике Српске и Дејтонски споразум препрека на путу ка Европској унији, траже да се АП Војводина врати на темеље Брозовог устава и, без било каквог демократског консултовања грађана северне Србије, добије своју полицију. Овдашњи заговорници „грађанске државе“ у БиХ, подржали су албанско Косово. Они који верују да је будућност Србије у групи државоликих региона – какав је „Санџак“ противан вољи половине становништва тамошњих општина – тврде да само унутарна Босна и Херцеговина може својим грађанима да обезбеди праведну и напредну будућност. Многи којима су мила посебна права националних мањина у Србији, изгарају на одбрани принципа „грађанске државе“ само кад је реч о националној већини наше земље. Све наведено не би било могуће да су наше власти током протеклих двадесет година имале модерну националну политику изграђену по узору на суседе и чланице ЕУ. Треба се само сетити чудноватих тврдњи према којима Србија никада неће прихватити хипотетичку одлуку народа Републике Српске о осамостаљењу. Уверавања о очувању суверенитета Србије над Косовом, а истовремено практично признавање самосталности покрајине и делегирање чиновника Минстарства спољних послова ради техничких преговора са албанском владом Косова. Срамотног одустајања Владе Србије од стратегије према српском народу у региону… Споменуте чињенице показале су да Србија, са владама какве је имала у време Милошевића и какве има данас, суштински није зрела ни способна за достојанствену и исправну државну политику. Такво држање допринело је да српски народ буде угрожен, а Босна и Херцеговина поново западне у кризу. Време је да власт Србије положи рачун грађанима о својој националној политици.
Posted by Чедомир Антић
Categories: Текстови и анализе
"Време је да власт Србије положи рачун грађанима о својој националној политици". Ова констатација са краја текста подразумева да "грађане" представљају припадници нације. Нажалост "грађани" Србије (читај Срби) се дуго васпитавају као Срби чије име потиче од географске територије, као да немамо корена и предака. У таквој ситуацији национална политика непостоји, одавно је препустила место грађанској која се заснива искључиво на дневно материјалним вредностима. Човек који непознаје оца, деду, прадеду… познаје само величину новца. Страшно се плашим оних наших Тарабића и њихове шљиве.