Велика држава

понедељак, 21 маја, 2012 у 12:00AM

Слушам два председничка кандидата и чини ми се да је најсмисленији део њихове дебате расправа о томе какви су били студенти. За једног се сумња да је студирао, а за другог се зна да је као студент био прилично јадан. Знам једно, да морам да запошљавам не бих их примио ни да раде послове за које су се школовали, Србију им не бих поверио, верујем, ни под мукама. Слушам два председничка кандидата и чини ми се да је најсмисленији део њихове дебате расправа о томе какви су били студенти. За једног се сумња да је студирао, а за другог се зна да је као студент био прилично јадан. Знам једно, да морам да запошљавам не бих их примио ни да раде послове за које су се школовали, Србију им не бих поверио, верујем, ни под мукама. Хрватски политичари наступају јединствено у Блајбургу. Потомци квислинга и синови оних који су 1941. усред Загреба бацили бомбу на војну музику. То није чудно, сви су они деца једне отаџбине. Први су били спремни да се одрекну браће, рођака и комшија, жељни да у фашистикој држави буду граничари јединствене и нове Европе. Други су желели да Хрватска буде део светске совијетске републике, али првима нису могли да опросте пре свега зато што су мајци-домовини одузели њене најмилије земље, што су се одрекли Далмације и Истре „сиротице“. У Црној Гори челник режима пише ауторски текст. Добро, није ме тај интелектуални излет изненадио. Како ли ми је само било 2002. када је требало да одржи предавање на чувеној Лондонској школи економије? Пише о опасности које маленој али славној Црној Гори, једној лидерки у региону, прети од Србије, њене државе, цркве и школе. И онда је мало чудно када премијер Црне Горе питање идентитетских закона своди на неколико стихова и промену заставе председника републике. У БЈР Македонији сукоб Македонаца и Албанаца „гасе“ лажним најавама, назнакама и инсинуацијама да је за кризу у односима два најбројнија и традиционално складна народа ове државе некако свакако крива Србија. У Тетову председника Албаније, најважнији албански политичар у БЈРМ дочекује поносито: „Добордошли у Вашу земљу господине председниче.“ „Грађанско“ Косово ево у Призрену промовише јединствени буквар за Албанију и Косово. Кажу Призрен је културна престоница свих Албанаца. Зато косовским Србима група колабораната у Црној Гори пише уџбенике без Косовске битке и Ракићеве Симониде. Ми Срби би смо боље прошли да су нас водили људи храбри и часни као просечан међу оних четрдесетак хиљада наших мученика и витезова који су током протеклих двадесет две године положили животе за слободу и част српског народа. Како да наши политичари буду нешто више од крпе када владајуће демократе у изборној кампањи шире србофобију и своје противнике оптужују да ће у случају победе започети рат. Како говорити о патриотизму социјалиста који су некада од Србије и Црне Горе направили Југославију, изгубили Косово и Метохију и још то славили као победу… Шта рећи о странци Томислава Николића? Од шешељевских страшила која су губила ратове пре него што би у њих пошли, до безусловних саговорника Мила Ђукановића и новопазарског муфтије. Слушам два председничка кандидата и чини ми се да је најсмисленији део њихове дебате расправа о томе какви су били студенти. За једног се сумња да је студирао, а за другог се зна да је као студент био прилично јадан. Знам једно, да морам да запошљавам не бих их примио ни да раде послове за које су се школовали, Србију им не бих поверио, верујем, ни под мукама. Друге нације све чине да национално буду јединствене и заштите своје интересе. Ови наши несрећници у парламент уводе десетине представника националних мањина чије матичне државе неће Србима ни струју да врате у порушена села. Али Тадић зато показује вође српског народа из суседних држава као мечке по митинзима… Како га није срамота? Зашто их је изневерио сваки пут кад је био у прилици? Зашто у српски народ на Балкану и широм света улажемо годишње седамнаест (17) пута мање новца него што Република Хрватска улаже у пет пута малобројнији хрватски народ у Босни и Херцеговини? Преживели смо Турке, Аустријанце, Немце и комунисте… Преживећемо ако треба и Американце… Издржали смо једног Броза, а нећемо шачицу лилипутанских политичара. И да се зна: нама не треба да српску народну заставу неко крије у кабинету председника Црне Горе. Када је Црна Гора била независна, поносна, када се није одрицала Стефана Немање, када се није скривала пред Његошем – онда је њена застава била тробојка, њене су боје биле исправне (није било „плаветне“), димензије су биле као у сваке заставе – није то била нека пантљичара, већ барјак… Можда данас већина у Црној Гори не жели заставу из времена Краљевине Црне Горе? Али зато српски народ, који чини трећину становништва и чијим језиком говори већина, на њу има право. Има право да је истиче на кућама, пред школама и црквама, општинама у којима већински живи, на позориштима, својој телевизији и универзитету. Боже здравља, када држава једном отме богатства СПС-а и ДС-а, биће новца и за најскупље културне потребе нашег народа широм Балкана… Што се тиче химне: не можете краља Николу да узмете половично, он јесте био велики човек, а не само тиранин који је све жртвовао да би остао на власти. Памтите га и као витеза који је знао да ће пронаћи мир кад „Србин више не буде роб“.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

7 Коментарa на "Велика држава" Оставите коментар
Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Crna Gora nije građanska, nego je nacionalna država. Zbog toga što se ne drži Ustava, koji je donet šminke radi, jer isti koji su usvojili, nemilosrdno ga gaze, ona ne može biti pravna. Crna Gora je osuđena na nazadovanje zbog bolesnih zamisli tirana. Naravno da ti ljudi nemaju stida, naravno da su u pitanju nakaze, baš kao ovaj bivši u Srbiji.

Иг&#1086
30. новембра 1999. at 01:00

Поштовани господине Антићу, подршка изнешеном. Плашим се да је разлог тог нашег срамног улагања у српски народ на Балкану чињеница да се тај народ задовољава таквим односом Србије. Како онда другачије објаснити подршку Милорада Додика бившем председнику Тадићу у јеку предизборне кампање ? Да ли сматрате да и њега треба да буде срамота, можда и више од Тадића, због тог чина ? Мислим да непоносни бивши председник, који је по сопственом казивању и веровању сурови професионалац и неемотивац, нема чега да се срами у овом случају. Њему Додик долази на ноге у тренутку када Република Србија води катастрофалну политику у региону. Не верујем да Тадић није знао шта ради све ове године, знао је врло добро и шта и за кога, зна врло добро за сваку Вашу реч у овом тексту, па зашто онда не би прихватио и Додика кад му се већ нуди. Подршка представника унижених Срба је највеће покриће за ту политику ДС-а. Да ли се слажете да је Додик овим недржавничким чином себи затворио врата даљег напретка и развоја Републике Српске и урушио свој углед код тамошњих Срба? Поздрав из северне Србије.

Bili Piton
30. новембра 1999. at 01:00

Zar nije poziv na otimanje imovine od SPS-a i Ds-a način razmišljanja svojstven komunistima. Nećemo se valjda opet vraćati u kožne jakne?

Srđa
30. новембра 1999. at 01:00

Tako je Bili, otimanje je praksa kožnih mantila. Postoji sud, postoji proces, postoji zakon (bez povratnog dejstva) i postoji lustracija. U pitanju su korporacije, države u državi, koje vode rat međusobno, totalitarne stranke iznikle iz saveza komunista, te je neophodno, pre svega promeniti politički sistem, sprovesti restituciju i rehabilitaciju, ojačati imovinska prava, i decentralizovati/demokratizovati zemlju.

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

СПС је најбогатија партија на Балкану. Вољом режима С. Милошевића наследио је СКС и ССРН (!). После 2000. то питање није отварано захваљујући очигледном споразуму ДОС-а и СПС-а. Демократизација неће бити могућа без разбијања политичких и других монопола и декриминализације странака. Наравно све је то могуће постићи применом постојећих и можда, уколико буде потребно, доношењем појединих закона који одавно постоје у развијеним демократијама.

Ма&#1088
30. новембра 1999. at 01:00

Много је отворених питања која траже одговоре и много проблема који траже решење постоји у ово "мало наше Србијице". И док наши политичари машу великим обећањима, мали људи не знају где да се окрену, коју рупу прву да запуше, а много их је. На све стране "кровови прокишљавају, финансијске и друге конструкције нестабилне су,образовање стоји на климавим стубовима, у култури даске које живот значе потрулиле па некако не сме ни да се стане на њих". Тешко ономе ко се прихвати да поправља зграду. Или ће и он да се бави фасадом, а реконструкцију оставити неком другом?

murat
30. новембра 1999. at 01:00

This introduces a pleasingly ratnioal point of view.

Оставите коментар