Влада у сенци

понедељак, 9 марта, 2015 у 1:16PM

Србија је добила владу у сенци.   Шансе те владе су по свему судећи мање него могућност демокртаске опозиције у Црној Гори да обори ауторитарни Ђукановићев режим. Углед и утицај „владе у сенци“, коју је пре неколико дана најавио председник Демократске странке Бојан Пајтић,  много су мањи од оног који већ унапред има најављена прелазна влада Црне Горе.   

Демократска странка је ових дана прославила четврт века постојања. За то време, ова политичка организација прошла је буран и чудноват развој. Настала као једина аутентична наследница Демократске странке из времена југословенске монархије. Странке која је у себи пак сабрала целокупну нерадикалску традиицију из времена српске новоековне демократије – либералску, напредњачку, самосталску, националску… У странци су се, међутим, поред старих противника комунистичког режима – либерала и патриота – какви су били Борислав Пекић, Никола Милошевић, Коста Чавошки… Окупили и следбеници реформских комунистичких струја… Ови други, на челу са Драгољубом Мићуновићем су од почетка превладали. Првих година углавном неутрални између социјалистичког режима и националистичке опозиције, у време Ђинђићевог страначког тријумфа 1993. за циљ су имали да ступе у социјалистичку владу и режим измене изнутра и одозго… Тек три године после овог неуспеха странка је у савезу са осталом опозицијом победила на локалним изборима, а Ђинђић је постао први демократски градоначелник Београда од 1941. године. Ускоро су режим и похлепа савезника поделили демократску  коалицију  и ДС се нашао у статусу ванпарламентарне странке. Преживео је бомбардовање и јавно остраковање од стране режима и његове пропаганде. Иако непопуларан ДС је био најорганзаванија опозициона странка у Србији. По логици ствари постао је темељ победничке коалиције ДОС. Ђинђић је постао први реформски премијер. Његова влада донела је многе добре одлуке, али је била кабинет компромиса. У себичној и, данас видимо,  неначелној борби унутар ДОС-а сама је постепено дестабилизвана и компромитована. После Ђинђићеве погибије, ДС је први пут истински преузела власт, али се њена олигархија тако непромишљено и похлепно зацарила да је до краја године пропала на изборима. Унутрашња снага ДС доказана је када је најперспективнији политичар странке Борис Тадић изабран за носиоца листе и потом њеног председника. За само пола године странка се вратила на власт његовим избром за председника државе. Ипак, требало је три године да уђе у владу. Такву одлуку руководило је уверење о већем значају од оног који би странка имала де је ушла у владу према лошим избрним резултатима из 2003., али и потреба да избегне одговорност за очекивани неуспех популарне а доказано неуспешне политике очувања суверенитета на Косову и заједничке државе… У тој игри, ДС је победила уз помоћ САД и ЕУ. Ипак, влада ДС од 2008. до 2012. суочила се са бројним тешкоћама. Неке од њих су биле објективне и очекиване, мада су је изенадиле – Светска економска криза и коначно отимање Северног Косова. Неке су, пак,  биле субјективне –  безидејност, недостатак сваког програма, „евроманија“, корумираност, партизанство… Таква странка и њен самозаљубљени вођа омогућили су да најштетнија политичка странка у историји српског народа – Српска радикална – мирно промени кожу и за само неколико година успе да их победи и политички маргинализује. Од 2012. до данас ДС је са 25% подршке пала на историјски минимум, какав није имала ни за време напада НАТО на Србију. Данас се истраживачи јавног мнења боре око тога да ли да јој у својим прогнозама припишу 2,5 или 7,5%  народне подршке. Током протеклих година ДС је лутао. Нису смели да кртикују владин програм, будући да га ни сами немају. Корупцију нису могли да критикују јер су их оптерећивали властити незаконити репови и унутрашњи спорови. На челу странке сменила су се тројица председника. Садашњи, Бојан Пајтић, странку је умирио и демобилисао. Посветио се влади АП Војводини, где није тајна да је заштићен од САД и СР Немачке и где би ускоро могао да започне недемократско отцепљење по црногорском моделу. У односу на Тадића и Ђиласа, његове претходнике, Пајтић готово и да није нападан од владајућих медија. То говори о заштити коју ужива, изузетак власти изврше тек када Пајтић наступи као политичар на националном нивоу. Сада је представио Владу у сенци. Влада у сенци има 15 минситарстава, каже била би јефтинија од републичке, али не спомиње да ли би радила слабо како што раде Влада  или Скупштина АП Војводине? У влади у сенци Демократске странке све су позната страначка лица, помешана са неколико анонимуса и медијски атрактивном али административни неискусном спортисткињом Нађом Хигл и министарском културе Јелена Балашевић – познатијом по томе чија је ћерка него по томе шта је као професорка књижевности или редитељка, у својству саветнице у влади АПВ учинила за заштиту животне средине…

Демократска странка ће вероватно опстати. У некој будућој колицији доћи ће поново до утицаја и вероватно власти, чак и ако Бојан Пајтић од СР Немачке добије републику или независност за свој пречански феуд. ДС је судбина препознатљивог дела средњег и вишег слоја Срба из Србије. Досадан, блед, неуверљив, препотентан… ДС је такав зато што је такав његов типичан бирач. Ипак, влада у сенци један је од великих политичких, а можда чак и маркетнишких промашаја. 

Чланак објављен у подгоричком Дану

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар