Vladimir Stanisavljev: Analiza izbora za skupštinu grada Beograda

недеља, април 1st, 2018 у 6:36PM

Kampanja za izbore za skupštinu grada Beograda je počela ubistvom Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici. Taj nesrećni događaj je činjenica koliko su izbori za skupštinu grada Beograda važni, kako za gradski, tako i za nacionalni nivo.

Stranke vladajućeg režima, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije su sa svojim predizbornim koalicionim partnerima odnele ubedljivu pobedu.

Koalicija oko Srpske naprede stranke osvojila je blizu 45%, a koalicija oko SPS-a 6%. Sam izborni proces nije bio fer i demokratski, jer se osnovano sumnja da je najveća stranka vladajućeg režima prijavljivala birače iz unutrašnjosti da glasaju za nju. Grad Beograd ima 1.600.000 stanovnika, a isti toliki broj ljudi je bio upisan u biračkom spisku. Po toj logici ispadne da nema lica starosti između 0-18 godina u Beogradu, odnosno da su svi punoletni. Najbrojnija stranka vladajućeg režima je zaposlila 3.000 svojih aktivsta u javnom sektoru na teritoriji grada Beograda na samom početku izborne kampanje. Osnovano se sumnja i da je napravila fantomske liste kako bi obesmislila demokratske izbore, a činjenica je da je imala dominantan uticaj u medijima sa nacionalnom frekvencijom koji se delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije, odnosno poreskih obveznika. Ne treba zaboraviti da je koaliciji okupljenoj oko Srpske napredne strane išla na ruku rascepkanost opozicije, kao i sukobi unutar opozicije koji su se forsirali putem elektronskih i štampanih medija.

Socijalistička partija Srbije osvojila je skoro duplo manje glasova nego na prethodnim izborima, koji su održani u martu 2014. godine. Socijalisti su od predsedničkih izbora na kojim su podržali tadašnjeg predsednika vlade Aleksandra Vučića počeli da se utapaju u SNS i postaju jedna od njihovih frakcija. Deo biraca koji su napustili SPS je počeo da glasa za SNS, opoziciju ili je otisao u apstinente. SPS je ovog puta prešao cenzus dobrim delom zahvaljujuci birokratskom aparatu koji poseduje.

Koalicija oko Dragana Đilasa u kojoj su bili relevantni politički subjekti poput Narodne stranke Vuka Jeremića i Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića, kao i nekolicina manjih političkih organizacija je ostvarila solidan reazultat, osvojivši 19% glasova. Ova koalicija je postavila temelj na kojem će počivati nova srpska opozicija. Opoziciono opredeljeni birači su pokazali da žele da ih vode ljudi koji su imali pozitivan rezultat u prošlosti. Jezgro srpske opozicije čine ljudi koji su kompetentno vodili grad Beograd, ministarstvo spoljnih poslova i koji su se na adekvatan nacin bavili pravnom zaštitom građana.

Aleksandar Šapić je najprepoznatljiviji predsednik jedne opštine, što u gradu Beogradu, što u celoj Srbiji. Novi Beograd je jedna od pet opozicionih opština u celoj Srbija, a Aleksandar Šapić imao veoma veliku podršku građana na Novom Beogradu, što su i sami izbori pokazali. Novobeograđani su uglavnom zadovoljni kako radi prvi čovek njihove opštine i bivši najbolji vaterpolista sveta. Predsednik opštine Novi Beograd i bivši vaterpolista je imao pristojan rezultat, bez obzira što je imao pad tokom kampanje sa 15% na 9% (40% Šapićevog potencijalnog biračkog tela je SNS zadržao kod sebe vodeći agresivnu kampanju protiv Šapića, koja je imala efekta kod njihovog biračkog tela). Treba napomenuti da grupa građana Aleksandara Šapića nije imala nikakvu ili veoma slabu organizaciju van teritorije Novog Beograda.

Koalicija Dosta je bilo-Dveri je ostala ispod cenzusa za čitav procenat, zbog preterane agresivne kampanje koja im je bila mač sa dve oštrice, kao i zbog teškoće njihovih lidera da brane cenzus koaliciju od 2 politička subjekta koja nisu ideološki srodna (heterogene koalicije se prave kada ima desetak političkih subjekata na jednom mestu zarad rušenja autokratskog i/ili diktatorskog režima, a ne zbog prelaska cenzusa). Potencijalne birače ove koalicije je udaljilo da glasaju za nju, jer je deo ljudi iz Dosta je bilo više upućivao kritike (u pojedinim slučajevima neopravdane, neosnovane i neargumentovane) Aleksandru Šapiću, nego strankama vladajućeg rezima. Iracionalni strah od gubljenja političkog identiteta i medijske nevidljivosti Dosta je bilo i Dveri da budu deo koalicije okupljene oko Dragana Đilasa, je prouzrokovalo da sada imaju opravdani strah za svoje političko postojanje u budućnosti. Šteta je što je ova kako deklarativno, tako i suštinski opoziciona lista sa relativno dobrim programom ostala ispod cenzusa.

Inicijativa Ne davimo Beograd je napravila iznenađenje i osvojila 3,5% glasova. Bavljenje lokalnom politikom i komunalnim problemima su doprineli da ova građanska inicijativa ostvari solidan rezultat. Politicka organizacija koju čine mladi ljudi, mahom rođeni u Beogradu će se naci na pravom političkom testu u skorijoj buducnosti. Uskoro će se pokazati da li je ova politička organizacija zrela za ozbiljnije političko delovanje, kao i koje su politicke ideje na nacionalnom nivou za koje se ona zalaze.

Koalicija oko Demokratske stranke je osvojila samo 2%, i više nego razočaravajuće za sve građane koji su istinske i prave demokrate po svom političkom uverenju i/ili opredeljenju. Demokratska stranka, kao stranka koja ima predratnu istoriju, stranka koja je participirala u političkom životu Kraljevine, stranka koju je pre 28 godina obnovilo 13 ozbiljnih intelektualaca, medju kojima je nekoliko akademika, stranka koja ima izuzetno dobar brend, stranka koja se devedesetih zajedno sa SPO-om najviše borila na ulici, koja je najistrajnija bila, stranci koja ima sjajne pojedince i simpatizere nedostaje rekonstrukcija unutar stranke i otklon od ljudi za koje se sumnja da su počinili krivična dela vezana za zloupotrebu službenog položaja i protivpravnog sticanja imovinske koristi. Ovoj stranci je potrebno vraćanje izvorne politike DS-a koja poseduje evropske vrednosti, a ne stranke koja se bezrezervno bori za pojedine vrednosti Evropske unije, koje su prevaziđene.

Srpska radikalna stranka je doživela pravi fijasko na izborima za skupštinu grada Beograda, osvojivši jedva 2%, uz sve privilegije u medijima koje je imao njihov lider. Očigledno je da su radikali nezadovoljni velikom ljubavlju izmedju crvenog vojvode i njegovog političkog sina, kao i time da radikali od obnove višestranačja nikada nisu bili konstruktivna opozicija, vec opozicija koja je pomagala vladajućem režimu da ostane na vlasti i deo vlasti izmedju 1998.godine i 2000.godine kada je doslo do rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombardovanja.

Ostale liste su kroz matematičku prizmu gledanja statistička greška na gradskim izborima.

Rezultati beogradskih izbora su pokazali da je jedinstvo i ujedinjenje opozicije više nego neophodno. Istinska i prava opozicija je osvojila 40% glasova na gradskim izborima, da je išla ujedinjeno doslo bi do veće izlaznosti i sinergije, gde bi pobeda aktuelnog režima bila pod znakom pitanaja.

Ostaje nam da vidimo da li će opozicioni prvaci staviti sujete po strani i krenuti zajedno u borbu za slobodnu i demokratsku Srbiju.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар