Владимир Станисављев: Има нешто труло у земљи Србији! Алтернатива је здрава и праведна Србија!

четвртак, 20 јуна, 2019 у 9:08AM

Често се умни и мислећи људи питају шта је сврха и смисао живота. У Србији се сваки дан нешто обесмисли, па ни не постоји смисао и сврха живети у земљи, из које је највећи успех побећи. Велику грешку праве људи када кажу да систем у Србији не постоји, систем постоји, али је он труо, покварен и изопачен.

Србијом владају људи по принципу негативне селекције. To су медиокритети, берберске столице удобне за сваку задњицу. Вероватно се питате зашто је то тако?  Супротно овим и оваквим људима су остварени, добри, емпатични, саосећајни интелектуалци који поред интелекта имају развијену духовну компоненту. Замислимо систем у којем ови други владају, и запитајмо се како би изгледало наше друштво, ко би заузимао коју позицију у друштву, који систем вредности би се пропагирао.

Можемо се сложити да у већој или мањој мери, када би ови други владали, друштво би било праведније. Наша земља не би арчила свој највећи потенцијал, а највећи потенцијал једне земље су људи. Лица оних највреднијих из нашег друштва не би красила улице Чикага, Торонта, Мелбурна, Сиднеја. Она би се пословно остваривала у својој земљи, у којој постоји владавина права, слободно тржиште, независно судство, децентрализација, слободне медије и јаке институције.

Србија треба да има три примарне гране привреде, а то су информационе технологије, пољопривреда и енергетика. Једино таква Србија неће бити неразвијена земља трећег света, земља јефтине радне снаге, земља робова који у пеланама служе страном инвеститору, који добија десетине хиљада евра од државе за једно радно место, и тиме гуши слободно тржиште, које је Уставом загарантовано.

Развитак привреде и институционализма мора да иде паралелно, да би се и једно, и друго развили у позитивном правцу. Такав систем да би опстао, био би принуђен да улаже у друштвене науке, културу и уметност. Улагањем у друштвене науке, културу и уметност долази до повећавања еманципације и цивилизације у друштву.

Службе безбедности морају бити деполитизоване, независне и професионалне, само у таквом случају не би било корупције, организованог криминала,  разбијених студентских глава, плагираних доктората, купљених дилома, девастираног основног образовног система, насиља на улицама и медијима.

Систем образовања мора да се либерализује, мора образовни систем да се прилагоди појединцу, а не појединац образовном систему. Треба применити англосаксонски систем, што мање обавезних, а што више изборних предмета, мора се дати шанса детету да што више развија свој таленат, а не да троши врема на ствари за које нема афинитета. Мора се променити свест људи да се у школу иде због знања, а не звања.

У таквом систему не би били узори криминалци, старлете, политиканти и певаљке, већ они најбољи међу нама. Они који доносе златне медаље са математичке олимпијаде, они који претендују или већ јесу, врхунски научници, уметници, писци, спортисти.

У нормалном систему друштвених вредности, ријалити програм, пропагандне политиканске емисије и црну хронику, би заменили Мики Маус, Паја Патак и Шиља, људи из научног, културног и политичког (не политиканског)  живота. Постојале би едукативне и дебатне емисије у којима се водио цивилизован дијалог. Слушала би се квалитетна музика, а не шунд и кич. Гледали би се квалитетни филмови, а не лимунаде од серија. Више би се акценат стављао на спортове који развијају и оплемењују човека, а не на спортове који служе за прање новца.

Замислите овакав систем, и замислите где би се налазили у таквом систему Ви, Ваши пријатељи, комшије, познаници, функционерчине, функционери и функционерчићи.

Доста тога је обесмишљено у Србији, скоро све је обесмишљено. Нeмамо право да одемо из наше земље, а да не покушамо нешто да променимо. Имамо само један живот, једну шансу да нешто позитивно променимо. Сврха живота је тежити ка срећи, ка вишим циљевима, а не преживљавати. Меша Селимовић је рекао “Бој се овна, бој се говна, а кад ћу живети?“.

Правда је велики идеал, неки би рекли да је универзална и апстрактна, да ју је тешко дефинисати. По мом суду најприближније Божанској правди је схватање да је праведно друштво, оно друштво код кога правда долази преко поштовања појединца.  Управо из тог разлога овом друштву треба дати више слободе, а мење ограничавања. Нашем друштву треба слободарски систем, у којем ће сваки успех или неуспех појединца зависити искључиво од њега самог. Будите слободног духа, слободне мисли, будите своји, будите посебни, јер баш такви требате овој земљи, али, и човечанству.

Завршићу текст са стиховима великог Доситеја Обрадовића:

Востани, Сербије!

Давно си заспала,

У мраку лежала;

Сада се пробуди,

И Сербље возбуди

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар