петак, 23 новембра, 2018 у 5:30PM

Приближава се стогодишњица присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема матици. Овај историјски догађај је веома битан, али у српској јавности он нема велики одјек, ни сам догађај, а ни по мом мишљењу најзаслужнији човек за уједињење Срба северно од Саве и Дунава, са браћом јужно од Саве и Дунава.

У фебруару 1826. године српски народ у Хабзбуршкој монархији добио је две своје велике историјске тековине. У Пешти је створена Матица Српска, а у Мошорину је рођен Светозар Милетић. Са ове временске дистанце можемо закључити да је тог снежног, хладног и магловитог фебруара 1826. године српском народу дувао ветар историје у леђа. Српски народ је добио најзначајнију културну институцију и најеминентнију политичку фигуру северно од Саве и Дунава.

Светозар Милетић је био један од најобразованијих Срба свог времена. Основну школу је завршио у Тителу, Српску православну велику гимназију у Новом Саду као најбољи ђак од њеног оснивања. По положеној матури, уписује се, 1844. године на Евангелистички лицеј у Пожуну (Братислава), а право уписује у Пешти. У Бечу 1854.године постаје доктор правних наука, а адвокатски испит полаже две године касније у Новом Саду, где се наредних десет година са успехом бавио адвокатуром. Током студија у Пожуну се прикључује у рад српске ђачке дружине која броји 40 чланова и која делује под утицајем свесловенских идеја. Они издају часопис Српски Соко, у коме Милетић објављује своје прве књижевне и политичке текстове. Милетићево школовање су помагали имућни и угледни Срби тог доба. Имућни и угледни Срби тог доба су схватили да морају имати национални пројекат. Хвала им на томе!

Учесник је револуционарних и националноослободилачких превирања у такозваној Јужној Угарској 1848. године и један од организатора прве скупштине Уједињене омладине српске и Дружине за ослобођење и уједињење српско. Милетић се у Угарском и Хрватском сабору показао као неприкосновени борац, надарени беседник и искусни политичар. Био је први Србин градоначелник Новог Сада и најмлађи градоначелник у историји града. На функцију градоначелника Новог Сада изабран је 20. марта 1861. године. Први сарадници у Магистрату били су му Јован Јовановић Змај и Јаша Игњатовић. Један од сарадника му је био и Лаза Костић. Светозар Милетић је око себе имао људе од озбиљног интелектуалног и моралног кредибилитета и интегритета. Као градоначелник, Милетић проглашава српски језик званичним, а укида немачку реалку. Залагао се за подизање здања Градске куће у српском делу Новог Сада, где добија апсолутну подршку Магистрата, при чему угарска влада одговара суспензијом са места градоначелника Новог Сада. Исте године приређује прославу стогодишњице Саве Текелије, са изразито антиаустријским карактером. У том временском периоду је био председник Српске читаонице, када се под њеним окриљем оснива Српско народно позориште.

Српску народну слободоумну странку Милетић оснива те бурне и динамичне 1861. године. Она је први организовани национални покрет код Срба у Хабзбуршкој монархији. Програм Српске народне слободоумне странке је првенствено био окренут ка Србима у Монархији, али 1869. године усваја допуну програма где се бави општом националном проблематиком, те је на известан начин и национални програм. Снага и квалитет Српске народне слободоумне странке се показала тако што је њена идеологија из пратикуларне прешла у општу, тиме је стекла већи кредибилитет. Српска народна слободоумна странка је била како национална, тако и грађанска странка. Ово је један од разлога зашто је Милетић био велики политичар, схватио је време у којем живи, а и оно које ће доћи након његове смрти.

Светозар Милетић је 1864. године био веома ангажован на пресељењу Матице српске из Пеште у Нови Сад, а 1866. године је покренуо најзначајнији и најутицајнији дневни лист код Срба у Аустро-угарској, под именом Застава. Он је био њен дугогодишњи уредник и аутор великог броја непроцењиво вредних текстова.

Угарске власти су га ухапсиле 05.07.1876. године. У затвору је био психички и физики малтретиран. Врхунац Милетићеве популарности је био по изласку из затвора. Био је херој коме су приређивали манифестације, људи су га поздрављали, а чика Јова Змај је говорио ‘’Диж’те децу из колевке да запамте његов лик!’’

Умро је у Вршцу, 04.02.1901. године, а сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду.

Прогањан и затваран, није се одрекао својих идеја и до своје смрти остао је неприкосновени политички лидер Срба у Војводини.

Споменик Светозару Милетићу је постављен 1939. године у центру Новог Сада, који са малим прекидима и данас поносно стоји на Тргу Слободе, подсећајући нас на овог великог човека.

Овај текст је моја жеља, а и дужност да се захвалим хероју и господину, чији су следбеници били моји преци.

‘’Ни бриге те, сиви ‘тићу…ми смо с тобом Светозаре Милетићу!’’

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе