среда, 25 децембра, 2019 у 8:53AM

   Ново повећање минималне цене рада има једино за циљ пуњење пропалих државних фондова. Да је држава мислила о запосленима подигла би само обавезни нето износ, не и давања за доприносе. Економски, ова мера доноси више штете (радницима) него користи (држави). Ипак, у једном свом делу она је и неуставна.

   Наиме, све исплате зарада које се буду вршиле од 1. јануара 2020. године рачунаће се по новом “минималцу”. Тако они који у јануару, или касније, буду исплаћивали децембарску или неку ранију плату, неће рачунати минималну зараду од 155 динара по сату, већ нову од 172 динара! Оваквом директивом режимских структура прекршен је члан 197. Устава Републике Србије који забрањује ретроактивну примену закона и каже “да закони и сви други правни акти не могу имати повратно дејство”.

   Циљ ове мере је насилно повећање просечне исплаћене зараде у јануару. Подсећам да се од 1. јануара 2018. године променила методологија обрачуна просечне зараде. Од тад у просечну зараду улазе само исплаћене зараде у једном месецу без обзира на који се месец односе и без обзира на то колико је остало неисплаћених зарада у том месецу.

   После Крушика и Јовањице, свака вест је релативно неинтересантна, али овде се ради о класичном кршењу Устава како би Александар Вучић могао да представи нешто већу просечну исплаћену зараду у јануару месецу. Та паприкаш цифра ће по својој структури бити све само не просечна јануарска плата у Србији.

 Генерални секретар Напредног клуба,

 Игор Вуковић

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Ставови