Зашто?

понедељак, 13 јула, 2015 у 6:28PM

Дуго сам се питао зашто нам све ово раде… Да ли заиста они страни политичари, који су за грађански рат у Босни и Херцеговини криви макар колико Изетбеговић и Караџић  пате за жртвама Сребренице, енклаве коју су проглаисли заштићеном а нису је заштитили и демилитаризованом а нису је разоружали… Тај често исламофобски и профашистички свет у САД, Британији и Немачкој крије се иза Србије и Срба и фашизује их да би оправдао своју искварену и неправедну политику на Блиском истоку…. Пре неколико дана, моја саговорник у једној емисији Радио-телевизије Војводина, млади београдски блогер, несвесно је изнео јасан аргумент против оваквог „помирења“. Споменуо је како су Србија и Мађарска једине – истина после седамдесет година – заједнички успеле да се суоче са злочинима и помире. Помислио сам колико је пропаганда САД, Британије и Немачке плитка и зла. Па управо је помирење Београда и Будимпеште, у коме велике силе не играју улогу, где учествују председници двеју држава и научне и културне установе два народа модел који већ деценијама као помирење другим народима БиХ и Хрватске нуде Српска и Србија…  Разлика између злочина који су мађарски фашисти учинили Србима и оних које су југословенски (не само српски) комунисти учинили Мађарима теже су упоредиви од зличина које су међусобно извршили Бошњаци и Срби… Мађарски злочини подстакли су српско-југословенске, док је у Сребреници било обрнуто… Ипак жртве су стављене у исту раван а политика, посебно национална и дневна, искључена  је из читавог случаја. Притом суверенитет Србије је раније потврђен, али су и Мађари у Србији и АП Војводини одавно добили права и утицај какве немају нигде другде изван матичне државе.

Идеја о безуслоном признању геноцида Срба над Бошњацима, неспремност да се ода икаква пошта, бошњачка или страна, српским жртвама и сатанизација српског народа имају само један циљ – продубљавање сукоба и укидање Републике Српске. Великобошњачки национални појекат је јасан и њега нико не крије. Њих само љути и вређа српски отпор. Мислили су 1992. да ће Срби бити неспремни као 1941., били су уверени да ће се међусобно завадити као 1942. године. Данас се чуде што им српски национални покрет, макар из Републике Српске, уопште одговара.  Па под оваквим притиском Вашингтона и Берлина нестало би бишњачке или хрватске државе… САД и Британија пак намиријују своје рачуне из Исламског света где су, током пртеходиних стотину година, углавном сејали зло, водили ратове и пљачкали.

Кажу присталице, апологете, агенти, најмници и корисни идиоти који у нашим земљама служе овој европској некро-политици да су тврдње о политичким задњим намерама само болесне теорије завере које шире они који би сутра поново извршили геноцид над незаштићеном Бошњацима и натерали недужног и препоштеног Насера Орића да поново некоме копа очи и чупа гркљане… Ево им литературе… Програм СДА објављен маја 2015. само је шести или седми докумен који владајуће бошњачке партије доносе од 1995. године.  Политика Бошњака је јасна: укидање Републике Српске и обесправљивање српског народа. Српска после 2006. само одговара на сталне нападе, као што је оснивањем СДС 1990. српски народ последњи стао у заштиту својих права. Аустријски дипломата Волфганг Петрич – бивши гувернер Босне и Херцеговине, злогласан по диктаторској пракси – најавио је пре неколико дана у ауторском тексту бањалучким Независним новинама,  да је време за „реформу“ Дејтона. Треба укинути национално право вета, каже Петрич. Зар није оно Аустрија признала Словенију поштујући њено право вета у југословенској федерацији? Само то… А онда, када укину вето, „демократске“ установе учиниће остало, све док се не оствари и жеља америчке амбасадорке изнесена пре шест месеци: да деца у БиХ уче из истих планова и програма. Коначно, одлазећи амерички дипломата у Сарајеву Николас Хил је на званичном блогу јасно ставио до знања да очекује да легитимни председник Републике Српске емигрира у Русију и тамо са удивицом и сином Слободана Милошевића исмева сопствени народ.

Напад на премијера Србије на спомен гробљу у Поточарима симбол је овог односа. Па на њега су насрнули навијачи чији део није из БиХ, већ је реч о бошњачким шовинистима из Србије. Каменом га је гађао и човек са легитимацијом организатора око врата. Са говорнице му је упућена недовсмислена порука мржње… И новинарке америчких и британских глобалних сервиса су опет пренеле да су га напале породице гневне због лобирања Србије за неизгласавање британске резолуције у Уједињеним нацијама. Из квислиншких кругова у Београду стигле су критике на рачун полиције Републике Српске, као да не знају да је услов организатора био да годишњицу обезбеђују полицијске снаге БиХ…

Ми имамо посла са мрзитељима и непријатељима.  Они сматрају да су основна грађанска права привилегија коју Срби треба да заслуже. Од таквих морамо да се бранимо. Можемо да изаберемо страну зла, промену „пола“, продају вере за вечеру… Како је то учинио режим Мила Ђукановића. Можемо и да се на сваки начин бранимо и увек сведочимо истину.

Чланак објављен у подгоричком Дану, 13.07.2015.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар