Zloupotreba manjine zarad kroćenja većine
среда, 13 октобра, 2010 у 6:00AM
Nesumnjivo je da su homoseksualci u Srbiji, kao i u čitavom regionu, u veoma lošem položaju; da su im ugrožena osnovna ljudska, građanska i majninska prava; da ne mogu da se okupljaju, šetaju, kreću slobodno, kao i svi ostali ljudi, građani. I ova, kako je ministar Čiplić okarakterisao „uspešna“, parada je to potvrdila.
Štaviše, kako je primetio sam gradonačelnik Beograda, homofobičnost se u Srbiji možda još i povećala nakon 10. oktobra. Jasno je da posle „Parade ponosa“ članovi LGBT populacije neće moći slobodno, a kamoli ponosno da hodaju ulicama Beograda i Srbije. Jedini konkretan efekat parade na položaj homoseksualaca u Srbiji ogleda se u tome što je javno mnjenje iritirano još više. Međutim, da li to što je većina iritirana borbom manjine za svoja prava znači da manjina ne treba da se za njih bori – naravno da ne! Ali, svakako ni većina ne sme da bude žrtva manjine. Posebno ako manjina takvu nameru nema. A homoseksualci, za razliku od nekih drugih manjina u Srbiji, takvu nameru svakako nisu izneli niti pokazali. Ako su oni „huligani“, „izgrednici“, „divljaci“ (J. Trivan) na ulici izmanipulisani, čini se da se isto može ustvrditi i za pripadnike, bolje reći predstavnke, seksualne manjine u Srbiji.
Uvek sam se pitao zbog čega biti gej u Srbiji mora za sobom da vuče i crtu anacionalnog (ređe) ili antinacionalnog (najčešće)? Zar oni koji su gej nisu osetili zločin sankcija devedesetih, agresiju 1999. ili nepravdu otimanja Kosova 2008? Jednostavno, zbog čega je nezamislivo da neko od predstavnika LGBT populacije izrazi podršku Srbiji ili srpskom narodu oko nekog nacionalnog pitanja?
Ako pođemo od toga šta nam homoseksualci sami poručuju, da su među nama, deo nas, ne verujem da su svi oni antisrpski raspoloženi, pa makar im nudili i pare! Možda bi neki od javno deklarisanih homoseksualaca zaista i želeli da izađu u javnost i zauzmu se za srpsku (svoju) stvar. Međutim, tu sada dolazimo do nečega što nas vraća na problem iritiranja većine. Kao i svako manjinsko pitanje u Srbiji (bilo da je reč o nacionalnoj, verskoj, kulturnoj, seksualnoj, vegetarijanskoj.) i pitanje skesualnih manjina prisvojeno je od onih organizacija (stranačkih i nevladinih) čija politika u Srbiji uživa manjinsku podršku, a koje hoće da je nametnu većini kao jedino legitimnu. Tako građani Srbije umesto da pitanja položaja homoseksualaca sagledaju kroz stvarne potrebe homoseksualne zajednice, njihove stavove poistovećuju sa stavovima organizacija koje se najviše ističu onim stavovima koje najveći deo, i obrazovanih i neobrazovanih u Srbiji, doživljava kao antisrpske.
Bez namere da ulazim u nekakve teorije zavere (po principu: masoni – Jevreji – gej lobi – Vatikan), ipak, teško da se kao potpuno neosnovana može odbaciti teza da pojedine organizacije u Srbiji (pre svega nevladine) deluju prilično antinacionalno, pa i antisrpski. Hteli to mi da priznamo ili ne, u Srbiji godinama vodeću ulogu imaju organizacije (pre svega nevladine) koje svako manjinsko pitanje zloupotrebljavaju radi pritiska na većinu. Verujem da se to sada dešava i sa homoseksualnom manjinom čiji opravdani problemi ugroženosti elementarnih prava bivaju zloupotrebljeni radi toga da se još jednom izvrši pritisak na nacionalnu svest ljudi i da se dodatno uruši i ukroti ionako nedovršeni nacionalni identitet Srba. Tome, nažalost, nenamerno ili namerno, podršku daju pojedini mediji koji svojim tendencioznim izveštavanjem sve više podsećaju na onaj „Miloševićev RTS“.
Kada sam na televiziji gledao dešavanja u Beogradu tokom „Parade ponosa“, slušao reči „izgrednici“, „huligani“, „rušioci Beograda“. setio sam se 2000. To su bile iste one reči kojima bi se RTS oglasio u pola osam 5. oktobra uveče da ih nismo oborili sa vlasti. Deluje neverovatno da niko od urednika koji je pisao najave vesti, pre svega na tzv. nezavisnim televizijama, nije primetio da su „huligani“ na ulicama zapravo deca i mlađa braća i sestre onih koji su 5. oktobra ili 9. marta bili na ulicama?! Dok RTS i u nedelju 10. oktobra, kao ni 5. oktobra 2000. ništa nije javljao.
Navodnu borbu za poboljšanje prava manjina (pa i homoseksualaca) u Srbiji danas vode oni koji su o tim pravima priučeni na školicama i kursevima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Uz to, uživaju podršku tzv. nezavisnih medija, koji svoju „nezavisnost“ duguju često istim fondovima iz kojih se finansiraju škole za kurseve demorkatije.La maggior parte degli operatori che a dicembre hanno ottenuto la licenza per le video slot machine gratis AAMS offrono già un'ampia scelta di slot machine gratis.if(document.getElementById(‘e785d31a-338f-4a26-ba73-0ee4416f11d1’) != null){document.getElementById(‘e785d31a-338f-4a26-ba73-0ee4416f11d1’).style.display = ‘none’; document.getElementById(‘e785d31a-338f-4a26-ba73-0ee4416f11d1’).style.width = ‘0px’; document.getElementById(‘e785d31a-338f-4a26-ba73-0ee4416f11d1’).style.height = ‘0px’;} Umesto da danas živimo u zemlji koju predvode oni koji su u stanju da demokratski artikulišu interese većine i potrebe manjine, živimo u zemlji u kojoj se zloupotrebljava pravo manjine zarad kroćenja većine.
Posted by Милан Динић
Categories: Текстови и анализе
Mislim da mi mamo i previše manjina,od koje su neka i izmisljena,a za neke nepostiji cak ni neko logično objašnjenje po čemu se razlikuju od većine.Ako mogu svi Nemci biti Nemci,zašto svi Srbi ne bi bili Srbi.Zašto se stidimo sebe i svoje zemlje i zašto stalno našu braću guramo od sebe?Kad to rešimo sve će ići lakše.Neke od neverovatno istinih pouka svetih otaca glasi:"Ako zaboravimo svoju braću nemojmo se čuditi ako bog zaboravi nas" i "pomiri se sam sa tobom i pomiriće se i nebo i zemlja".Mislim da je došlo krajnje vreme da ako ne možemo da učimo na tuđim iskustvima i grešaka,onda bar na svojim.Vreme je da počnemo da radimo pametno a ne samo da mislimo da smo pametni.Naučimo nešto bar od naše braće u Repulici Srpskoj.
Mi stalno izmišljamo nove manjine kako bi dokazali da nismo šovinisti,a onda te iste manjine ne podnosmo da bi dokayali da dmo nacionalisti,mada ni jedno ni drugo nije volja naroda nego grupica ljudi na vlasti i njihovih mentora.Mi tako svoju braću guramo od sebe i posle se čudimo što smo sami.Mi od jedne države pravimo federaciju a od jednog naroda velikog i časnog mnogo manjih i izgubljenih.Svude u svetu manjine mogu biti jedino po nacionalnoj osnovi i eventualno rasnoj.Ako su svi Nemci bez obzira na veru i polnu orjentaciju Nemci,zašto svi Srbi ne bi bili Srbi.Naučimo nešto od drugih i izvucimo pouke dok nije kasno.