петак, 17 децембра, 2021 у 12:43PM

Извор: Данас

Пишем поводом текста који је написао директор Меморијалног центра „Сребреница“ Емир Суљагић 14. XII ове године, у коме на врло неприличан начин врши генерализацију дешавања у околини Сребренице. Сматрам, дакле, недопустивим да г. Суљагић више пута кроз чланак помиње „српски геноцид“ и тако целом једном народу пребацује одговорност за један злочин локалног карактера.

Не само што је проблематичан карактер збивања у околини Сребренице 1995. која су била злочин, али не и геноцид (и поред мишљења Међународног суда правде у Хагу), пре свега због изузимања жена и деце из убистава, али и због тога што је он, колико год неоправдан, био одговор на покољ српског живља у околини Братунца, где нису поштеђени ни жене ни деца (пример дечака Слободана Стојановића). Тако лош пример, освета током рата и непосредно након њега је много више оправдана него у мирнодопском периоду.

Кључни проблем јесте отворено приписивање геноцидних намера, уз врло креативно скретање са теме, помињањем пôла жртава и обезглављивања заједнице, чиме се скреће са суштине – да у сребреничкој општини, делу Републике Српске, живи 75% Бошњака (по попи су из 2013), те да заједница није нестала, а да је и удео бошњачког станов- ништва врло сличан као и пре рата, што довољно говори о наводној намери искорењивања, о којој аутор пише.

На самом крају желим да подсетим г. Суљагића да су у рату у Босни и Херцеговини ратовали сви против свих, те да размисли да ли се можда искоришћава несрећа Мајки Сребренице ради антисрпске пропаганде, те да уместо спочитавања српском народу да призна геноцид, спозна шта је Армија БиХ, у име његовог народа учинила према остала Србима, па и Хрватима, те аналогијом закључи да ли је ту било сличних поступака као у Сребреници.

Арсеније Арсић, студент Економског факултета Универзитета у Београду и London School of Ecomomics

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе