Author Archive

Органи и установе

Најснажнији мој утисак није чињеница да је вођство албанског националног и терористичког покрета било криминализовано. Такође, нису ми блиске тезе према којима откриће и међународна потврда ових злочина може да доведе до помирења или релативизовања злочина српске стране. Мене је по ко зна који пут затекла бескрупулозност званичника у Бриселу, Тирани и Вашингтону. Упркос јасним, непобитним чињеницама чујемо оптужбе против Савета Европе и заклињање у албанско ратно вођство на Косову. Из САД и ЕУ углавном долазе лицемерне тврдње према којима трговце органима отетих цивила прво треба осудити, па тек онда износити оптужбе у јавност. Али, ко уопште може да осуди премијера државе коју су створиле САД и ЕУ?

Душанов мост

Из крила српске и југословенске државе настала је модерна, слободна БЈР Македонија: осмишљена далековидом мишљу Стојана Новаковића, омеђена јунаштвом српских армија и заштићена храброшћу Топличког партизанског одреда. Шта год да су српска и југословенска монархија учиниле на територији данашње БЈР Македоније, уследило је троструко дуготрајније раздобље обесправљености српског народа. У Скопљу је крајем 19. века српски народ успео да се избори за свог владику Фирмилијана, данас канонског архиепископа Охридског хапсе, а СПЦ забрањују исповедање вере. Трећина становника вардарске Македоније били су пре стотину година Срби, данас албански одборници омогућавају употребу српског језика у Кумнаову.

Црногоријанци

Када и ти несрећни Шумадинци не могу да се ослободе тврдњи разних необавештених мислиочевих помоћника-скрибомана да су уствари сви они сами Црногорци, треба рећи нешто о црногорству. Можда и више него Срби – који као народ, овакав какав су данас, постоје од средњег века, а као нација су ту први на Балкану од прве половине 19. века – својим коренима треба да се врате ти Црногорци. Ако је већ Црна Гора један вештачки, током 20. века створен политички појам, онда нису сви они који су у њој рођени сместа и „Црногорци“. Хајде да кажемо да неко може Србе из Црне Горе погрешно назвати „Црногорцима“, али ако већ Тачи и Пајтић нису Србијанци, онда је тешко замислити да је Љуба Тадић Црногорац. Ако је пак Тадић Црногорац, зашто онда то није Радован Караџић? Можда није о томе мислио мислилац и владар који није на власти…

Пријатељство

И док наше кошаркашице у Његошевој престоници, историјском бастиону српства, играју у, како записаше једне подгоричке новине, „фантастичној атмосфери“. Где се у духу јасеновизације земљице Дукље милозвучно скандира „Уби ! Уби! Уби Србина!“. Ми треба да верујемо да смо због два-три геста пријатељства према Вуку Јеремићу или Томиславу Николићу ушли у фазу добрих односа две државе.

Промене

У Србији никада не би била промењена власт да није решено њено национално питање. Како је решено, боље да не говоримо. Косово и Метохија су окупирани, захваљујући тој несрећи онемогућена је изборна манипулација Милошевићевог режима, али му је одузета и карта националног заштитиника – пошто је јавно славио победу над НАТО. Црна Гора се такође фактички одвојила, макар у погледу избора. Опозиција је предстванике преосталих националних мањина наградила дајући им несразмерно велики, али политички неопхдан, утицај у будућој влади. За разлику од Србије, Црна Гора не може да отцепи своје Србе. Да „створи“ неку Републику Брда и Стару Херцеговину па да онда уједињена опозиција у маленој Превалитани дели потпредседничка места Албанцима и Муслиманима, а малобројним Хрватима препушта бокешку војводину. Срби су неизоставни део Црне Горе. Штета је била што смо, ако већ нисмо створили уједињену Србију, чији би Црна Гора била поносни и почасни саставни део, уопште губили време на разне југуславије и чуда која нити су била државна нити заједничка, жртвујући права Срба у Црној Гори за та бирократска чуда.

На прагу пропасти

Данас би можда највише требало да брине кратко памћење… Да ли још увек живи логика према којој је приватизациони приход требало поделити као бесплатне акције између пет милиона Срба? У земљи у којој је пензиони фонд пред пропашћу, а више се новца изда за пензије него заради за плате, постоји економиста-реформиста-политичар који је 2006. узвикивао „А сада, паре за народ!“ Шта је са „Националним инвестиционим планом“? Покренут је гламурозно. Динкић тада рече да је и Тесла задужио свет а није тражио да га зато награде или му признају откриће. Имали смо и министре за НИП. Народ је НИП оценио као језиву појаву. „Боље грип него НИП…“ певали су у време свињске пошасти.

Posle devet izbora

Inžinjer Miroslav Pavlović iz Dudovice pored Lazarevca, inače ugledan član Naprednog kluba, reče mi pre neki dan da je narod postupio promišljeno i lukavo. Održavajući postojeće stranke u približno istom položaju, Srbi su suštinski odgovorili na populističku politiku vlasti i opozicije iz protekle četiri godine.

Британска Република ЦГ

Избори у Црној Гори додуше не доносе Бог зна шта. Земља је много стабилна, невероватно напредна и политички монотона у мери неупоредивој са неком другом европском државом. Неко безобразан у мржњи – према 1. свим онима који јесу на власти а не виде се, 2. виде се а нису на власти, и 3. служе као икебана власти а то им пред сваке изборе и није нека реклама – рекао би да је у црногорској политици досадно колико и у севернокорејској.

Аутотероризам

Случај особе А.Н. указује на парадокс: наши екстремисти не треба да прете страним државницима. Напротив, прикладна реакција званичне Србије показује да само угроженост београдских политичара потекла из држава региона може да заинтересује нашу владу за легитимна права српског народа. Шта да радимо, такав нам је хороскоп, двадесет година смо звиждали химни соптвене земље па можемо и сада сложно да узвикнемо: „Ружди, чоче Божији, само пиши!“

Права

Пре неколико дана на телевизији Студио Б угледни професор универзитета хладно изјави како би и у унитарној Босни Срби и даље „остали Срби“. На страну то што Хрвати, Словеници и Бошњаци/Муслимани не само да нису нестали него су и напредовали у Југославији, па су ипак били спремни да из ње изађу и по цену рата. Али ево, претходних седмица Срби у Црној Гори су изгубили право да истичу своју народу заставу (овде стране државне заставе истичу и на општинама), изгубиће и статус мањине (пошто их има више од 15% !?), а неће добити ни статус конститутивног народа пошто је Црна Гора „грађанска држава“ – једне црногорске нације и националних мањина…