Author Archive
Континуирана медицинска едукација – од када?
Како је и кад, коначно, завршен упис у Лакарску комору Србије, кренуло се, ваљда, и са испуњавањем прописаних услова за продужавање – стицање лиценце, у другом кругу! Потребно је скупити прописан број бодова да би се после 7 година, продужила лекарска дозвола – лиценца! 2008. година требало је да буде прва година стицања поена путем континуиране медицинске едукације или на други начин. 9-10 месеци трајала је обмана да је тако. Коначно су министар здравља и, некако у исто доба, директорка Коморе, незванично, преко појединих медија објавили да 2008. година није и прва година важења стечене лиценце, тј. прва година у којој је путем КМЕ (континуиране медицинске едукације) требало стећи известан број поена.
Колатерална приватизација
Крајем ове године очекује се и званично завршетак процеса приватизације у Србији. Ако се мало присетимо, приватизација је у Србији кренула још крајем прошлог века. Прво раздобље овог процеса познато је и као «Милошевићева « приватизација. Тада су уствари дељене акције друштвених предузећа запосленим радницима, била је то прилично нетранспарентна приватизација, у околностима када ни јавност, али ни влада није благонаклоно гледала на овај процес, била је то приватизација без новца, али мора се признати да је та и таква приватизација у пракси дала најбоље резултате.
Суд „правде“
Међународни суд правде је основан Повељом УН 1945 године као један од шест главних органа Уједињених нација. И поред тога што је његов статут саставни део Повеље УН (и самим тим свака држава која је потписала и ратификовала Повељу УН прихватила је и надлежност суда) овај суд је самосталан, и суди на основу међународног права. Надлежност суда је парнична (када суди у споровима између држава) и саветодавна (када даје правна мишљења на основу захтева овлашћених органа). Србија је као држава учествовала у случајевима и једне и друге надлежности. Кад је реч о парничној надлежности Србија је у два случаја била тужена, од стране БИХ и Хрватске.
Шта је нејасно у српском здравству – трећи део
Коментари које смо недавно имали прилике да читамо у ПОЛИТИЦИ, а наведени су као мишљење члана градског већа Београда, само су политизација нечега чему у здравству нема места. Члан већа задужен за здравство, лекар по занимању, по наводима из ПОЛИТИКЕ, изговорио је неколико политичких реченица које немају упориште у Закону! Како заиста стоје ствари? Директор К.Б.Ц. једини је овлашћен да потпише уговор који се сада оспорава! Управни одбор, иако то каже члан већа, нема, у јавним књигама, овлашћење које га ставља испред директора у пословима потписивања уговора о сарадњи К.Б.Ц
Шта је још нејасно у српском здравству – други део!
Проблем око раскида уговора, пре кратког времена, потписаног између К.Б.Ц. „ др Драгиша Мишовић“ и МЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ , тј. приватног медицинског факултета из Београда је ескалирао, тј. студенти Академије дошли су са новинаром и асистентима у К.Б.Ц. и демонстрирали незадовољство због тога што су дискриминисани. Ствар је предата адвокатима и очекујемо праведан исход овог замешатељства. Мало ћемо проанализирати овај случај! Читали смо писмо декана Медицинског факултета из Београда, допис Министра здравља и текст члана градског већа Београда и дошли до закључка да сама чињеница да је Медицинска Академија основана од стране појединаца, а да није државна установа, представља круцијални моменат у настанку овог проблема!
Универзијада – заблуда или почаст
Спортске теме све чешће се налазе на такозваним унутрашњим странама штампе, тамо где је простор намењен политици, економији, друштвеним односима, борби против корупције, криминала… Такве теме произилазе из суштине спорта, као шире друштвене делатности. Јер, далеко од тога да је спорт само утакмица, гол, кош, поен, надигравање не терену. Догађаји који се нижу последњих месеци, па и година, потврђују да се у спорту дешава све што и другим областима свакодневног живота. Да не бисмо понављали и набрајали многе познате теме које су нашле простор у медијима, ван оног намењеног за спортска надметања, задржимо се овог пута само на УНИВЕРЗИЈАДИ.
Шта је још нејасно у здравству?
Пре двадесетину дана К.Б.Ц “др Драгиша Мишовић-Дедиње“ и приватни Медицински факултет из Београда потписали су Уговор о пословној сарадњи Та сарадња требало би да буде дугорочна и на обострану корист. Потписница КБЦ има ставити своје капацитете на коришћење као „наставна база„ МЕДИЦИНСКОЈ АКАДЕМИЈИ – US MEDICAL SCHOOL из Београда за обављање теоријске и практичне наставе на Факултету. Факултет и К.Б.Ц. заједнички ће унапређивати научну и техничку сарадњу, организовати стручне и научне скупове семинаре и сарађиваће у области континуиране медицинске едукације.
Кување жаба
Одавно је познат тај феномен: ако жабу баците у врелу воду она из ње сместа искочи, али ако је ставите у воду температуре њених природних станишта и онда исту загревате, несрећна жаба ће се прилагођавати све топлијој води док се коначно не скува. Сличан процес преживљава српска јавност. Пре скоро десет година наша држава је признала пораз у рату са Северноатлантским савезом. Милошевићев режим је и поред веома неповољних услова успео да у Кумановском споразуму и Резолуцији 1244 избори формално признање суверенитета Србије над Косовом и Метохијом.
Нарикаче
Тешко је данас пратити све те информације које се односе на светску економску кризу. Огромне своте новца којима владе западних земаља покушавају да ублаже последице кризе пре свега нама обичним грађанима говоре о огромној опасности која се надвила над светском економијом а мање о суми. Ко од нас може себи да представи колико је то добара израженог новцем када се каже да је америчка влада интервенисала са 700 милијарди долара у спашавање финасијског система земље.
Критика, изнуђена лојалност и ритуална жртва
Критика је нужни процес у сваком систему који тежи усавршењу. Одсуство критике онемогућава конкуренцију, сузбија напредак, ствара нереалну перцепцију. У политичком систему се опозиција дефинише као интересна група чија су полазишта супротстављена позицији. Британски (вестминстерски) систем парламентаризма институционализује критику опозиције као регулативни механизам контроле ради ограничења и усавршења власти. Лидер опозиције има почасно место у скупштини, гледа вођу већине у очи и предводи владу у сенци чији је задатак да прати у стопу власт како би казнио сваки њен пропуст.