Текстови и анализе

Повратак амбасадора

Данас је 27. април. Држава ни пре десетак година није обележавала овај датум, чак ни поред чињенице да је била реч о званичном државном празнику. Пре осамнаест година, две старе европске државе, које су притом пре стварања прве југословенске државе биле сједињене под именом „Краљевина Србија“, одлучиле су да се одрекну свог имена и историје и наставе континуитет СФР Југославије. Није баш најбоље ишло са том државом. Прво је три године била под санкцијама, за то време је преживела једну од две највеће инфлације у светској историји. Онда су односи две чланице запали у кризу, па се држава функционално распала, али је наставила да постоји све до 2003. године.

Претње српском народу у Македонији

Угледна македонска политичарка, председница највеће македонске левичарске странке, дипломирана правница са једног престижног универзитета у САД, бивша потпредседница владе и кажу, јавна делатница најзаслужнија за то што БРЈ Македонија 2004. постала кандидат за чланство у Европској унији, позвала је своје суграђане српске националности да заједно са лидером највеће српске странке Иваном Стоилковићем напусте Македонију.

Писмо Напредног клуба Заштитнику грађана г. Саши Јанковићу

У огласима који су написани на српском језику латиничним писмом стоји: „Војвођанин је Европљанин који зна и ћирилицу. И то сва слова“. (http://www.politika.rs/rubrike/Politika/195170.sr.html). Дакле, у АП Војводини и централној Србији постоје грађани српске националности који пишу ћирилицом, који су полуписмени и окренути некаквом „заосталом“ и „прокаженом“ Оријенту, „културно инфериорнији“ од новонасталих Војвођана који су сви од реда Европљани и без изузетка писмени.

Srpska ekonomija i kapitalizam, tj. “grandmothers and frogs”

Ako ste mislili da je realni socijalizam propao u Srbiji, grešite. Nažalost! Ako ste ubeđeni da je dobro što nije propao, jer smo sjajno živeli dok je Tito bio živ, onda (ponovo) grešite. A evo i zašto… Pokušaću kao konzervativac da posmatram srpsku privredu i ekonomiju u četiri sfere koje paralelno funkcionišu u našoj i “njihovoj” Srbiji. Te sfere su: 1. Realni socijalizam; 2. Srpski kapitalizam; 3. Tajkunski socijal-kapitalizam; 4. Globalizacija vs. Srbija.

Добросуседски односи

Закон о предузећима Републике Хрватске је све до краја деведесетих година садржао одредбу којом је привредним субјектима из Републике Србије било изричито забрањено да стичу акције и уделе у хрватским компанијама. Није дакле реч о томе да je Хрватска економија недоступна страним улагачима, или о пракси која би указивала на будуће економске проблеме једне земље, нерасположене према тековинама либералног капитализма у јеку св. економске кризе. Ради се, несумњиво, о вишедецениској, националној и државној политици Републике Хрватске у односу на једну њој суседну земљу. Иако такве одредбе у хрватском законодавству данас више нема, а недавно је од стране Европске комисије предложено и да Хрватска постане чланица Европске уније средином 2013. (док ће Србија ће, по свој прилици, сличну препоруку морати да сачека још готово читаву деценију) стање је, у основи, готово непромењено.

Разум и правда

Код нас је правда одавно постала лично, политичко, партијско и национално питање. Дакле, више уопште није од првенственог значаја шта је истинито и праведно, већ какве су последице, позадина и интереси. Посебно је тако када је реч о злочинима. Злочини које су војске разних народа чиниле цивилима друге стране, ионако су изузетно осетљиво питање. Ко може, рецимо, чисте савести, здравог разума и мирне душе да каже да се злочини међусобно потиру или да је неки злочин толико велики да због њега злочини друге стране треба да падну у заборав?

Толеранција и држава

Нема проблема! Међународна скупштина организације за јединство православних народа одржана је у Дубровнику. Нико није страдао. Митрополит Амфилохије није ни намеравао да дође. „Бранитељи“ су поново победили – чуло се за њих. Хрватски народни заступник испред ССДС-а др Милорад Пуповац изјавио је да: „то не треба правити ниукакав проблем“. Слободна Далмација, иначе чудо од новине и професионалности, закључила је да је српски верски великодостојник хтео да дође па је дипломатским каналима упозорен да не би требало да то учини, због чега се ипак предомислио. Црна Гора се није огласила. Макар је ја нисам чуо. Могуће је да сам мало тврђи на ушима због старости. Рођен сам чак петнаест година пре него што је у Црној Гори, 1989. године, инсталирана последња метастаза комунситичког режима.

За пола столећа

1911. године Стојан Новаковић, познати српски историчар и политичар, написао је један футуристички есеј. У њему је описао своје виђење Србије и југословенских земаља 2011. године. Новаковићева предвиђања била су смела: стварање јединствене југословенске државе, једног књижевног језика, аеродроми који спајају југословенске градове Београд, Загреб, Љубљану и Скадар. Стојан Новаковић је умро 1916. у време када је Србија била окупирана. Дочекао је само да Скадар буде привремено седиште прогнане српске владе. Ипак, скоро сва његова очекивања обистинила су се током двадесетог века.