петак, 7 априла, 2023 у 9:02AM

Погрешио сам у вези Млађана Ђорђевића. Овом приликом се извињавам јавности због тога. Он, наиме уме да напише пуну твитер објаву, па и две; мада не о себи, већ о мени. Друго је питање да ли је способан да напише нешто тачно и сувисло.

Млађан Ђорђевић пише како сам се залагао и залажем се за поделу Косова и Метохије између Србије и тамошњих Албанаца. Додаје и да сам тражио да Срби у Црној Гори прихвате статус националне мањине. Преноси некакав текст у коме га, ваљда Гојко Раичевић, хвали због саветничких достигнућа. Ђорђевић пише и како сам добијао новац од Мила Ђукановића за свој политички рад и покушава да напомене како текст који сам написао о њему није достојан професора универзитета.

Млађан Ђорђевић сме да замери некоме зато што се залаже за поделу Косова и Метохије!? Саблазнут сам. Млађан Ђорђевић је постао саветник председника републике у време када је професор Леон Којен напустио кабинет незадовољан због тајних преговора о подели покрајине, које је представник Бориса Тадић водио у Аустрији. Ја верујем да политика мора бити у моралним питањима начелна, а у изведби прагматична. Пошто такви као Ђирђевић много баљезгају о „светој земљи“, а лагодно живе на Врачару, мало је депласирано са њима расправљати о светињама. Моје мишљење је било и јесте да је боље задржати под суверенитетом Србије део Косова и Метохије и најзначајније светиње, него остати без ичега. Такође, некад и сад, заступао сам и заступам став да промена граница, макар и минорна, отвара питање статуса Срба на Балкану. Ми не желимо промене граница, ни у Босни и Херцеговини а још мање у Црној Гори, али подела КиМ би била грешка ако би уследили поновни притисци у вези са укидањем Републике Српске. У вези са тим нас је много подучио управо Тадић који је махао репом испоручујући српске оптуженике за ратне злочине Хашком трибуналу, а онда је дошла немачка канцеларка, похвалила га и отворила питање интеграције Севера Косова у албанску парадржаву. Да смо се више бавили Севером Косова и предлагали поделу као алтернативу (Тадић је од 2004. изјављивао да „зна да је подела немогућа“) мање би били могући Боркови и Вучићеви споразуми. За разлику од Тадића и Вучића, ја сам коснтитуционалиста и демократа, па такву политику никада не бих спроводио ако претходно не добије потврду наше скупштине и народа.

Ту се разликујемо Ђорђевић и ја. Зна он добро шта мислим и разуме шта сам рекао, а наша разлика је у томе што сам ја као професор универзитета подстанар а он је као нечији кум богато скућен у „Новом Монетнегру“ (Врачару).

Сада је, међутим, подела Косова и Метохије депласирана. Сви наши председници и премијери после Милошевића преговарали су о некаквом споразуму са Албанцима и подели, нису успели вољом САД и НАТО. Данас ми можемо само да констатујемо да од наше интеграције у „Европу“ („Запад“) нема ништа, а реинтеграција Косова и Метохије и пацификација Албанаца остаће аманет ако желимо да икада обновимо нацију и државу. Та чињеница ме не радује, волео бих да смо успели, и да је поред свег нашег понижења и губитка та горка чаша напуштања „Европе“ и новог почетка на сасвим новим основама, избегла будућа поколења. Но, о томе не одлучују ни Американци, ни Руси, већ Свевишњи.

Кад је реч о статусу националне мањине за Србе у Црној Гори, Ђорђевић не говори истину. Од кад је савремено српско питање отворено у Црној Гори залажем се или за конститутивност („равноправност“ што би рекао Ђорђевићев колега Лутовац) српског народа у овој држави или за поделу Црне Горе. О томе сведочи и „Стратегија“ коју је давне 2010. влада (којој је припадао Ђорђевић) прво усвојила па, на протест Подгорице и Загреба, променила баш у том делу. Тај преднацрт, који је кад је реч о Црној Гори сав написан од стране чланова Напредног клуба, опет објављујемо на нашем сајту.

Ту долазимо да питања нивоа. Како да са парсенцетом разговарам на латинском?! Ђорђевић је ситни провакатор и профитер. Незнани никоговић и ништак. Наравно да сам, баш као и Гојко Раичевић, својевремено подржавао и оно мало што је радио око српског народа, као што сам много више критковао недостатке тог рада. Баш као и Раичевић и ја сам, када је Ђорђевић изгубио власт, написао текст (у Политици) у коме сам покушао да затражим од нових власти да не иду испод онога што је он радио. Могао је да се и на тај текст позове, па да моје чојство и племенитост – у време када су га сви које није плаћао пљували – прикаже као моју недоследност. Није то учинио зато што је површан у раду, а забораван према туђој доброти. Нису Вучићевци баш бољи од њега, али су ипак искренији и природинији. Иначе, ружно је цитирати текстове од пре пет година без указивања на контекст времена, у међувремену садашња власт Србије је ИН4С помогла много више него некада демократе, а Раичевићу је кључно помогла у лечењу. Сада Ђорђевић, један прашчић што подржава Црногорца (Милатовића) – који пак сматра да су поделе између Срба и Црногораца вештачке и да сви треба да се окупе око црногорства, Европске уније, НАТО-а, признања Косова, латинице и заставе са кокошком – мене прогашава конверитом и издајником. Бедно, али у много већој мери плитко, прозирно и несолидно.

Млађане Ђорђевићу, провокаторе, муваторе, мутљавино и неискрени профитерчићу, можеш ти и боље од тих ситних подбадања, монтирања фотографија, клевета и инсинуација. Не могу са тобом озбиљно да дебатујем зато што си неозбиљан. Зато те и називам „гованцетом“ и „прашћићем“, све у нади да ћеш се тргнути и уозбиљити, ако већ не умеш да се постидиш.

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе