Čedomir Antić: Pritisak

среда, 6 октобра, 2021 у 8:31AM

„Ako sam paranoik ne znači da me ne prate.“ Nekada sam se smejao ovoj dosetki, ali priznajem da mi se čini sve manje duhovita. Ako su razni Suljagići, Milanovići, Kurte i Đukanovići u pravu, Srbija bi trebalo da je lokalna velesila koja snuje revanš ravan Sudetskoj krizi. Možda ovo danas liči na Sudete, ali su uloge sasvim suprotne od onih koje lažno predstavljaju vođe naroda, čije su aktulene nacionalne ideologije 1941. bile na strani onoga ko je anektirao delove Čehoslovačke.

            Srbija i Srbi  su tokom proteklih trideset godina uglavnom branili postojeće stanje – makar i bilo nepovoljno po njih. Kada bi Srbi bili zatečeni agresivnim osporavanjem svojih ustavnih prava, ove samonamentnute i večito ugrožene žrtve „miliona srpskih Hitlera“, odmah bi proglasile kako su promene nužne pa su Srbi, budući na njihovom putu, ništa manje nego „neprijatelji napretka“, „kulturno defektan narod – otpad“. Srbi su „remetilačni faktor“ – i to je tradicija. Smetali su nemačkom i austrougarskom militarizmu, a posle dve decenije i nacizmu, pa je valjda logično da ih sa istim argumentima osporavaju evro-atlanstisti koji lažu kada kažu da ne misle da je demokratija tek jedno od ostrva u Grčkoj.  

            Hajde da stavimo na stranu tu veliku tugu zato što je prađed ubio prababinog brata kada su se igrali „zelenaša“ i „bijelaša“. Zanemarimo da neko obožava Krsta Zrnova koga ubi jedan drugi veliki, komunistički dukljaša.  Zaboravimo tužnu istinu da moj komšija SPS-ovac ima pedeset godina ali i danas vrti glavom u ljutitoj neverici zato što neko slavi godišnjicu rođenja vojvode Stepe Stepanovića – a vođa hrvatskih socijaldemokrata ne može da pobedi na izborima ako ne pronađe makar jednog djeda ustašu. Konačno, smetnimo sa uma da ne postoji Albanac koji bi se od nekog svog političkog ili nacionalngo pretka ogradio zato što mu je Vermaht dodelio gvozdeni krst ili zato što je Hitlera zvao prisno – „tečo“.

            Posmatrajmo sve iz perspektive naših skromnih života. Završili smo ratove iz devdesetih vrlo jednostavno: Hrvatska je dobila etnički čistu državu, slobodan put ka EU i NATO, praktično pomilovanje za ratne zločine (bez udruženog zločinačkog poduhvata sa desetostruko manjim progonom zločinaca) i sa ogromnim, većim samo za vreme Pavelića, teritorijama u BiH. Odrekli su se entiteta, ali u nameri da time plate NATO-savenicima etničko čišćenje Srba Krajine. Verovali su da će bez entiteta ostvariti i pretežan uticaj na Muslimane. Šiptari su dobili međunarodni protektorat, izgon više od 2/3 Srba i 95% državne nezavisnoti bez ikakve obaveze prema Srbima, osim garantovanog manjinskog predstvaljanja u parlamentu, koje u praksi znači samo podršku rasističkom ujedinjenju albanske nacije. Konačno, Muslimani su dobili međunarodno priznatu državu, koju za razliku od naše Jugoslavije brane NATO avioni, dobili etnički čisti Sarajevo, i udvostručili teritorije na kojima su živeli. Ponekad se pitam da li bi Albanci, Muslimani i Crnogorci bili srećni kada bi proterali Srbe i uspostavili države po uzoru na Hrvatsku. Ne bi bili srećni, naravno. Jer ostali bi srpski jezik, identitet i kultura  na kojima su nastali; baš kao i ambis mržnje koju su utkali u svoje postojanje i povezali sa odnosom SAD i Saveznika prema Ruskoj Federaciji i u budućnosti verovatno NR Kini. Čak i kada bi Srbi bili uništeni i proterani u „Sibiriju“ (što bi rekao ustaški „liberal“ šef diplomatije NDH Mladen Lorković), opet bi ostale nabrojane činjenice. Verovatno vekovima.

            Boli ih „Srpski svet“. Koji je problem? Što bi Srbi želeli da poštujući međunarodno pravo i ugovore očuvaju jedinstvo nacije. Kao Bugari, Grci, Turci, Mađari, Hrvati, Francuzi, Rusi… Koliko novca ulažemo u to? Pa tri puta manje nego Hrvatska u Hrvate u BiH, stotinama puta manje nego Mađari u Mađare izvan Mađarske. Ne razumem predsednika Milanovića, govori kako subotički Hrvati nisu deo „Hrvatskog sveta“. Ko im brani? Samo nije isto kada na trećini teritorije Hrvatske Srbi žive u većini od preko 50% stanovništva- kako je bilo dok njegova generacija nije izvšila zavet Mile Budaka – ili kada ih u Subotici Hrvata živi manje od 9%. Ako ne prave „Hrvatskei svet“ zašto pokušavaju ne samo da asimiluju, već i zabrane Bunjevce?  Milanović još govori o tome kako obnova Vojske Republike Srpske ne bi bila ustvana. Po važećem Ustavu BiH (član V, stav 5) postoje samo entitetske vojske. Reforma vojske iz 2006. nije bila ustavna i izvršena je sa namerom da jednom bude promenjen ustav. Da li je moguće da neko na tako visokom mestu, sa toliko savetnika i sredstava može biti toliki ignorant?!

            Ko je počeo spiralu krize u trećoj deceniji 21. veka? Kriminalni predsednik Crne Gore pokušao je da otme srpske crkve i manastire. Narod ga je porazio na izborima, ali još uvek je na slobodi. Zato je pokušao da spreči mitropolita i patrijarha da uđu u manastir naše crkve. Vođe Bošnjaka žele da pohapse i proteraju sve koji ne žele unitarnu, muslimansku i velikobošnjačku državu. Zajedno sa zaštitnicima iz NATO-a donose totalitarne zakone i otimaju nadležnosti Republike Srpske. Ljute se zato što je Dodik „nevaspitan“, mi niti smo ponovo vratili makar i jednu nadležnost koju je Dejtonski sporazum dao entitetima, niti smo – od januara 1990. do danas – bilo šta prvi započeli. Konačno, šta da kažemo o Albancima? Briselski i Vašingtonski sporazum nisu ispunili, mi smo većinu tih štetnih sporazuma sporveli,  a sada upravo oni blokiraju administrativne prelaze. Šta žele? Šovinističku viziju Velike Albanije bez Srba i njihovog nasleđa, uvereni da će nadokanditi vekove u kojima nisu znali čak ni ko su? Konačno, šta želi Hrvatska? Da dobije hrvatski enitet u BiH na račun srpskog naroda?  Da Bošnjacima nešto uzmu a naplate od Srba?             Sramotno je to potcenjvanje celog jednog naroda. Nema više jugoslovenstva i komunizma,  znamo šta hoćete i spremni smo. 

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар