четвртак, 21 септембра, 2017 у 8:08PM

Да ли је дијалог о Косову и Метохији у ствари завршен одмах после најаве и то симболично српском подршком избору правог терористе за премијера лажне државе? Председник Републике Србије показао је да може све у српској политици. Потврдио је своју снагу и кредибилитет у Бриселу и Вашингтону… „Декларација о опстанку српске нације“ од почетка темељно релативизована од званичних кругова, привукла је неопходне реакције, од којих су за владу најзначајније оне од другосрбијанских диносауруса…

Зашто се неко ко годинама ужива подршку апсолутне и чак, посредно, двотрећинске већине бирача, и даље понаша као партијски активиста? Каква је корист за државу и народ стална потреба да се дискалификује и окриви слаба и разједињена опозиција?

Живимо у време када су информације доступније него икада… Зашто председник републике води кампању рачунајући на бираче који нису способни да провере јавне информације о недавним ставовима и догађајима? Како да верујемо у искрене и родољубиве намере таквог човека? Ето, док „Српска листа“ помаже избор Харадинаја, као што је сасвим недавно омогућила долазак Хашима Тачија на дужност председника Косова, он замера једном од својих претходника – Борису Тадићу, зато што се 2012. руковао са Тачијем? Тадић, који је тада већ био бивши председник, тврдио је да се са Тачијем руковао само зато да би Николићу и Вучићу олакшао да са њим једном преговарају.

Председник Вучић данас говори и о одговорности Вука Јеремића за премештање преговора о статусу Косова и Метохије са ОУН на ЕУ. Да је било другачије данас не би било понижавајућег Бриселског споразума ни српске подршке Харадинају и Тачију ?! Тако исто Мирјана Марковић у својим успоменама тврди да смо победили НАТО, сачували суверенитет, а онда је зли ДОС дозволио преосталим косовским Србима да изађу на изборе за привремене установе. Да су се Срби правили да не постоје и да су окупирани, док наша држава њихове окупаторе третира као војску Уједњених нација и сарађује са њима… Све би, тврди да је уверена Мирјана Марковић, било добро и у реду.

Подсетимо се како је то било са преносом преговора… Да, ДС је победила на изборима тврдећи да је ступање у ЕУ приоритет државне политике. Тако данас тврде и раде и Дачић и Вучић. Узгред, било би лепо да Вучић отера из коалиције, у којој му ионако нису потребни бар кад је реч о скупштинској већини, Дачића и СПС – без њих та лоша политика вођена од 2008. до 2012. не би била могућа… Србија је 2008. на изборима, верујем погрешно, одлучила да не следи радикаланији курс непристајања на једнострано проглашену независност Косова. Тражила је саветодавно мишљење Међународног суда правде у Хагу. Успела је да УН пошаљу ово питање пред суд, упркос противљењу САД, Британије и савезника. Суд је пресудио у складу са тежњама САД, али је Србија имала резервну могућност да Генералној скупштини ОУН-а предложи какву год жели разолуцију. Раније се показало да тамо има већинску подршку, а председавајући ГС ОУН био је либијски (Гадафијев) дипломата. Резолуцију, повољну по Србију, спречило је унутрашње противљење. Већина у председништву ДС-а, чије је родољубље током последње деценије јако сумњиво, променила је став под притиском из САД. Треба рећи да је слично становиште тада заузела и највећа опозициона снага – Српска напредна странка. У скуштини су том приликом гласали заједно са посланицима који су подржавали владу. Ево шта је о свему тада рекао Александар Вучић.

„Не разумем зашто се власт у Србији није консултовала са представницима земаља Европске уније и других великих сила о давању предлога резолуције која би била прихватљива за већину земаља у свету.“ Уместо тога, додао је он, власт се концентрисала на прављење резолуције која има мале или готово никакве шансе да добије већину у Генералној скупштини УН. Вучић је оценио да ће због такве политике Владе, Србија до краја године да доживи колапс и банкрот, да ће остати без Косова и без страних инвестиција, пошто ће се посвађати са целим светом (…)

„Шта је смисао – да будемо сами у томе, да нас подрже Уганда и Того и да не можемо да нађемо четвртог. Не разумем у чему је реч, сем да су неке главе много усијане“, рекао је Вучић. Он је потврдио новинарима да је министар спољних послова Вук Јеремић позвао лидера СНС-а Томислава Николића да буде један од изасланика Србије, који ће носити писмо земљама које нису признале Косово, тражећи од њих да истрају у свом ставу. Николић је, према тврдњи Вучића, тај предлог одбио јер „није ничији курир“.“ („СНС: Резолуција Србије о Косову ће доживети пораз“, Блиц, 30. 07. 2010.)

Сваки даљи коментар је непотребан.

( „Политика“ )

Posted by Чедомир Антић
Categories: Актуелно, Преносимо, Текстови и анализе