уторак, 21 новембра, 2023 у 9:13AM

U jednom uobičajenom, ritualnom, predizbornom ponižavanju SPS-a, Aleksandar Vučić pred velikim brojem novinara i u prisustvu Ivice Dačića primeti kako je taj njegov koalicioni partner uvek na vlasti. Budući da svoja obraćanja upodobljuje fokus grupama, predsednik se trudi da ne kaže nešto nerazumljivo ili toliko duhovito da ga prosečan birač – onaj koji se svuda u svetu smeje emisijama tipa “Kursadžije” – ne omrzne. Jer niko ne voli da spozna kako ne razume čemu se njegovi idoli smeju. Zato tom prilikom nije rekao kako kada govori o opoziciji, Ivica Dačić u stvari govori o nekoj od poslednjih vlada Kraljevine Srbije, pošto su ljigavi i beskičmeni socijalisti biće bili u svakoj vlasti koja je usledila ujedinjenju (ha, ha, ha). Ili onaj još univerzalniji, kako će, nakon eventualnog nuklearnog armagedona, vanzemaljci na našoj planeti zateći kolonije bubašvaba i “Bizmarka iz Žitorađe” Ivicu Dačića.

Pre više od godine Vučić je okupio nacionalnu opoziciju na jednom prijemu gde su se fotografisali sa čašama vina u rukama. Posle ih ništa nije moglo oprati od optužbi za saradnju sa režimom. Ukratko, predsednik Srbije voli da manipuliše protivnicima, a saradnici su ti koje ponižava. Nije retko da pred kamerama izvređa bliskog saradnika. Omiljeni su mu ljudi sa kraja središnje dvorane njegove palate, direktori javnih preduzeća, kancelarija… Njima ponekad i pripreti (“Sledeći put razmisli kada ćeš da mi kažeš čega nisam mogao da se setim…”), javno ih upita zašto idu u skupa letovališta, ili im da savet koji bi njegov sedmogodišnji sin smatrao za potcenjivački i uvredljiv. Strane državnike, pa makar bili iz sestrinske Crne Gore, Vučić ne vređa. Kod njega, bar tokom poslednje decenije, nema nehata.

Demokratska partija socijalista podseća na bivšeg muža, manijaka. Ona eto već treću godinu ne može da osvane u 31. avgustu 2020. godine. Mene to, naravno raduje, ne bi im ni za najveći novac savetovao da prestanu da budu takvi. Samo, klatno se pomerilo i za njihovog političkog života stari recept, koji ih uostaom i nije doveo na vlast, neće više upaliti. Bar neće njima. Zabavno je gledati kako taj olinjali matori, bezubi tigar reži na Abazovića i Boleka zato što su u “…Biogradu, sultanu uz skut, pili rujno vino”. Umesto da zaviču: “Chrna Goha tvoja nije, oj Sadame iz Shrbije!” Ja međutim ne mogu da zaboravim kako je u vreme svog uspona na vlast, već posvađani Đukanović lizao neko piće na prijemu nakon što je glasao za Miloševića. Moja generacija je za to vreme nosila stare cipele pred skupštinu upozoravajući na rat i sve one koji su izginuli dok su se Miloševićeva i Đukanovićeva partije tovile a prodice množile. On se pokvareno merkao sa političkim tatom, a mene je žandarmerija gurala od skupštine, pošto su zemljaci i kompartijci trebalo da odu iz skupštine u koju se Đukanović neće vratiti  jer je već sledeće godine uvideo da je “Beoghrad izvhršio genocide nad Albancima”. Bilo je istorije i pre 1997. godine. Bilo je poniženja – ne za Crnu Goru, jer nju političari ne mogu da ponize – već za ljudski rod kao takav.  Sećam se tako kako su Đukanović i drugari igrali košarku protiv espeesovaca koji su u stanju da potrče, a stranački omladinci su sa tribina vikali “Ju-go- slavija ! Ju-go-slavija!”. Da ne spominjemo kada su se Đukanović i Bulatović takmičili sa Brankom Kostićem ko će prvi da Miloševiću čestita na pobedi nad Milanom Panićem (izdajničkom opozicijom i NATO-om) 1992. godine.

I dok iz DPS-a raspravljaju o posetama crnogorskih državnika Beogradu, ostaje činjenica da starorežimski ministri brane školama u srpskim opštinama da slave Sv. Savu. Kažu to je udar na sekularizam. A slavljenje Ramazana? Božića? Šta je sa Sv. Nikolom, koga poklonici CPC zovu i Đed Mraz? Dokle ti dvostruki standardi? Stvarno mislite da ćete srpskog prosvetitelja i oca nacije na taj način “ubiti”, a po njemu vam se zove glavni natovac i bivši prvi bezbednjak u Crnoj Gori? Koji ste vi Montenegrini luzeri! 

Razume se, ne mislim da je sada trenutak da crnogorski političari – Dukljani i Ratluci postanu Srbi. To niko razuman ne želi. Možda je vreme da nas Srbe konačno priznaju, pomire se sa ravnopravnošću srpskog naroda,  pa će tek tada vino u Beogradu, za crnogorske političare možda izgubiti malo od svoje slasti.

Posted by Напредни клуб
Categories: Актуелно, Текстови и анализе