петак, 29 маја, 2020 у 2:27PM

Каква је држава која не мари за свог генерала неправедно утамниченог у другој држави? Какав је тај генерал који није подлегао репресији Миловог режима, који се држи достојанствено све време?

Због наводног државног удара, без икаквих доказа и у монтираном процесу, након две и по године притвора, у мају 2019. године на 8 година затвора осуђен је Братислав Дикић, (бивши) генерал српске жандармерије.

Штрајковао је глађу, процес називао бајком, и никада реч није рекао против свог народа и државе. Државе која му ничим није помогла, напротив! Помогла је опстанак Мила Ђукановића на власти, својим нечињењем и причом о постојању „државног удара“.

Људи воле да праве представу о себи као правдољубивим бићима. Ипак, мали број нас то искрено ради. Привлаче нас углавном велике теме. Говоримо о Косову и Метохији, али зато никада нећемо о Великом Трновцу и ситуацији на југу Србије. То је ваљда испод нашег нивоа?

Када смо још 2013. указивали на озбиљан проблем са питањем имовине СПЦ у Црној Гори за јавност смо били екстремисти. Идентично као што смо сада јер упућујемо на проблем са аутономијом Војводине. Грађани су у већини веома лицемерни. У томе им свесрдно помажу квази-елите и медији.

Наша дужност би требала да буде борба за правду било да је реч о великој или нешто мањој теми. Мада, не мислим да ситуација са генералом Дикићем није велика тема. Свесно се гура под тепих његов прогон и не истиче у први план срамота државе Србије која безобзирно ћути.

Јунак савременог доба, достојанствен и поносит. Неосновано држан у притвору, неосновано осуђен. Политички прогоњен од два режима. Брани идеју српства и даље. Није генерал Дикић идеолог, али својом чашћу и герилским држањем у Миловом казамату, удара темеље нове српске идеологије. Данас је одбрана части херојски чин.

Господине Дикићу, мало људи има такав одсјај у огледалу! Победићемо!

Posted by Игор Вуковић
Categories: Текстови и анализе