петак, 15 фебруара, 2013 у 9:02PM

Да ли је, из угла историчара, неспорно да је 15. фебруар најпогоднији датум за Дан државности Србије?

Комисија за израду Предлога нацрта закона о државним празницима предложила је априла 2001. године овај датум једногласно, што је био велики успех пошто су у комисији били не само историчари већ и представници Апела 50, Удружења за истину о НОР-у и СФРЈ, националних мањина. Народна скупштина усвојила је овај закон са, колико се сећам, само једним гласом против (тада је владајућу већину чинило 19 посвађаних странака, а подела у Србији није могла бити већа пошто је у то време јун-јул 2001. Трибуналу у Хагу испоручен Слободан Милошевић). Дан државности слави се на годишњицу од избијања Српске револуције – највећег народног устанка у историји Османског царства, прве националне револуције на Балкану, почетка стварања модерне српске државе. Пошто не знамо тачан датум када је настала најстарија српска држава, а датум њеног највећег успона – проглашења царства 1346. године – је још код савременика изазивао опречна осећања, Сретење, 15. фебруар 1804. (2. по старом календару), остаје као најбољи избор. Посебно кад томе додамо и Сретењски устав који је донесен отприлике у то време 1835. године.

Да ли је Први српски устанак почео баш на Сретење 1804. године по унапред прецизираном плану устаника или је реч о стицају околности?

Борбе су почеле нешто раније у околини Београда. Устанак је избио као реакција на насиље дахија, групе одметнутих јањичара, која је годинама терорисала и угњетавала народ Београдског пашалука. На Сретење 1804. године, у Марићевића јарузи поред Орашца, народне старешине су одлучиле да позову народ на устанак и изабрале Карађорђа Петровића за вођу.

Како је дошло до тога да Србија 1835. године усвоји један од најмодернијих устава у то време – Сретењски устав?

Србија је била млада држава коју су насељавали слободни сељаци. Рушећи османску власт устаници су уништили темеље феудализма. Први устав који су од самовласног кнеза Милоша тражили његови чиновници и друга генерација народних старешина, а у томе су их подржавали Русија и Османско царство, настао је по узору на слободоумни устав француске Јулске монархије (успостављене 1830. године). Српско друштво можда није било зрело за устав модерне државе, није било богато у мери да одржава такве установе нити просвећено да их разуме, али је било слободно у мери да је такав устав могло да усвоји, наравно пошто је кнез приморан да отвори уставно питање. Колико год, међутим, били жељни да се мешају у унутрашњу политику Кнежевине Србије и ограниче власт кнеза Милоша, ауторитарне велике силе (Русија, Аустрија и Османско Царство) нису могле да трпе слободоумни устав у доскорашњем турском пашалуку у својој близини. Зато су приморале кнеза да укине Сретењски устав после свега неколико седмица. Занимљиво је да је британски политичар Дејвид Уркварт нешто раније предлагао српским властима да не доносе устав већ да ставе на снагу Душанов законик из 14. века и онда га временом модернизују у пракси и преседанима.

Да ли је у 19. и 20. веку Сретење званично обележавано као празник у знак сећања на 1804. или 1835. годину?   

Од 1830. до 1878. године средишњи празник у Кнежевини Србији био је Свети Андрија Првозвани (30. новембар по старом, 13. децембар по новом календару), тога дана је 1830. обнародован Други хатишериф – кључан документ аутономије наше државе (на тај дан је 1806. у руке српских устаника пала варош Београд). После стицања независности 13. јула 1878. слављен је тај датум. После проглашења краљевине, 6. марта 1882. (по новом календару), празнован је тај дан. У Краљевини СХС/Југославији слављен је Дан уједињења, 1. децембар (1918). У СФРЈ – Дан Републике, 29. новембар (1943, Друго заседање АВНОЈ-а). После 1989. обележаван је 28. март, када је 1989. амандманима на Устав СР Србије умањена и замрзнута аутономија САП Косова и САП Војводине. После 1992. слављен је 27. април, када је проглашена Савезна Република Југославија. Милошевићев режим је покушао после 1998, да 29. новембар, који је одржаван као празник чак три године после пада режима, повеже са Трећим заседањем АВНОЈ-а и настанком републике у Србији. Дан настанка Државне заједнице СЦГ, 4. фебруар 2003, никада није обележаван нити је постао државни празник.

Сретење није обележено на 50. годишњицу 1854. године. Европа је била у Кримском рату, Србија слаба и у опасности. Али 1904. године, претходне године обновљена династија Карађорђевића, величанствено је прославила један век од устанка. Подизани су славолуци и споменици, свечано обележаване велике битке из устанка, а снимљен је и један од првих филмова о тој теми. Комунистички режим је 1804. годину ставио на грб НР Србије (касније СР Србије, уз 1941 када је почела комунистичка револуција), 1954. је свечано обележено 150 година од устанка, тим поводом објављене су бројне књиге, важну улогу у организацији прославе имао је наш познати књижевник и партизански ветеран Добрица Ћосић.

Posted by Напредни клуб
Categories: Вести, Интервју