“Бренд” Србија

“Промена слике о једној земљи није брз нити лак посао. Tаква слика се у неким случајевима формира вековима, обликује ратовима, религијом, дипломатијом затим спортским победама или поразима, познатим ’синовима и кћерима’ нације и на крају, ту су и производи које та држава извози. Бренд једне државе је као супертанкер, коме треба осам километара да промени курс и тринаест се заустави”, Изјава је Сајмона Анхолта, једног од највећих бренд стручњака данашњице. Узнемирујућа је чињеница, мада очекивана, да на листи 40 највећих брендова држава нема Србије. Такође, на листи 60 највећих бренодова градова нема Београда или другог српског града.“Промена слике о једној земљи није брз нити лак посао. Tаква слика се у неким случајевима формира вековима, обликује ратовима, религијом, дипломатијом затим спортским победама или поразима, познатим ’синовима и кћерима’ нације и на крају, ту су и производи које та држава извози. Бренд једне државе је као супертанкер, коме треба осам километара да промени курс и тринаест се заустави”, Изјава је Сајмона Анхолта, једног од највећих бренд стручњака данашњице. Узнемирујућа је чињеница, мада очекивана, да на листи 40 највећих брендова држава нема Србије. Такође, на листи 60 највећих бренодова градова нема Београда или другог српског града.“Промена слике о једној земљи није брз нити лак посао. Tаква слика се у неким случајевима формира вековима, обликује ратовима, религијом, дипломатијом затим спортским победама или поразима, познатим ’синовима и кћерима’ нације и на крају, ту су и производи које та држава извози. Бренд једне државе је као супертанкер, коме треба осам километара да промени курс и тринаест се заустави”, Изјава је Сајмона Анхолта, једног од највећих бренд стручњака данашњице. Узнемирујућа је чињеница, мада очекивана, да на листи 40 највећих брендова држава нема Србије. Такође, на листи 60 највећих бренодова градова нема Београда или другог српског града. Вероватно се неко пита: Шта је бренд, уопште? Да ли нам је потребан? Најшира јавност има погрешан појам о томе шта је бренд. Али не плашите се јер, веровали или не – то није важно. Међутим, ова тематика мора да интересује државу и стручну јавност, зато што може да помогне, односно доведе у земљу: туристе, инвестиције, интелигенцију… а може да подстакне извоз, повећа углед, олакша лобирање, итд. Бренд није грб, химна или застава. Постоје различите дефиниције бранда, а ја ћу цитирати моју омиљену једног познатог маркетара: “Бренд је унутрашњи осећај који појединац има према производу” Овој дефиницији бих додао и: /компанији, другој особи, држави или граду/. Ако је бренд осећај, како онда може да се мери? Могуће је дати приближне резултате. Они никада не могу бити “милиметарски” прецизни али постоје у савременом брендингу методе и алати који се користе за израчунавање вредности бренда, које су релевантне. То је врло осетљив посао којим се бави врхунски професионалци. Они који управљају брендирањем једне државе могу да изолују све добре (позитивне) ствари и да их уздигну, а да све оне које не доприносе доброј слици – не истичу /(истина добро испричана)/. У стварности, потребно је доста стрпљења и мудрости да пошаљете неколико једноставних слика (порука) о неком месту. Не постоје пречице за овај процес: потребно је формулисати стратегију, а затим искористити сваку могућу организацију, индивидуалну акцију и сваки производ земље за достизање циља. Када је краљица Шведске питала једну од највећих брендинг агенција, колико је времена потребно да Шведска промени слику о себи у свету, добила је одговор да је неопходно 20 до 30 година. Краљица је одговорила “Тако брзо?” О брендирању државе утицај имају политичари којима је мандат кратак за овакав изазов. Њима су потребне брзо уочљиве промене. Тај проблем није специфичан само за Србију, али то није оправдање. Ово свакако не значи да само монархије могу да имају јак бренд – напротив. Потребан је договор свих владајућих и опозиционих партија око државотворних питања, а ово је једно од тих. Дакле, потребно је формулисати стратегију. Изгледа тако једноставно, зар не? То само тако изгледа. Пројектовати стратегију чији ће пројекти трајати преко 20 година није лак посао. Узмемо у разматрање ограничавајуће факторе као што су: # недостатак знања из ове области, # слабо постојање свести грађана, # нешколован кадар у државним институцијама (за ову област), # страначки интереси који су често ипред државних и др. Јасно је да наша Стратегија брендирања има много препрека да уопште буде направљена. Министарство за економске односе са иностранством је током 2006. године у „Фајненшл тајмсу“ објавило тендер за брендирање Србије. Међутим, нико не зна шта се догодило са тим послом. Недавно смо сазнали од министра Милосављевића да постоји “пројекат” брендирања, али су остале нејасне следеће чињенице: # ко је радио пројекат? # колико је пројекат коштао? # колике су потребне инвестиције? # које учествовао на тендеру? # ко је дефинисао циљеве пројеката? # када је пројекат почео да се реализује? # колико ће пројекат трајати? # ко учествује у спровођењу активности? # и друге. Ако узмемо у обзир да се брендирање државе не спроводи преко једнoг изоловоаног пројекта, већ преко стратегије (односно програма), онда можемо закључити да је ова изјава дневно-политичког типа и нема значаја. У прилог томе говори и буџет од свега 140.000 евра. Дакле, иако је важно да се донесе тако важан документ што пре, чини се да нам је за тај посао више потребно саветовање (консалтинг) него папир са излистаним активностима. Ево разлога зашто само саветовање: # то је државни пројекат од великог значаја (и можда, тајности), # непостојање усавршених метода брендирања држава и градова (нема тржишног лидера – концепт је још у развоју), # у склопу страгегије се морају наћи и стратегије из готово свих ресора Владе и државних институција (комплексан посао), # јефтиније је и # доноси знање у земљу и ствара стручњаке. Иако не постоји тржишни лидер у овој области, ипак постоје методе али и стручњаци који се баве овим послом, па би њихово мишљење и савети веома помогли. На листи 40 највећих светских брендова од балканских држава нема ни једне. Међутим, на листи од 60 највећих светских брендова градова налази се Дубровник на 56. месту. Ове информације је објавила компанија “GFK Custom reasrch” – једна од најугледнијих истраживачких фирми, а по методологији Сајмона Анхолта. По овој методологији, за 2007. годину најбоље брендиран град је Сиднеј а прате га: *1. Сиднеј* 2. Лондон 3. Париз 4. Њујорк 5. Рим 6. Мелбурн 7. Барселона 8. Ванкувер 9. Амстердам 10. Монтреал 11. Торонто 12. Берлин 13. Мадрид 14. Женева 15. Милано

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар