Прогнаници

Данас, 7 новембра 2011. године, у Београду би требало да буде потписана декларација иза које ће стати Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Није позната садржина овог документа. Слутимо да је њиме питање права прогнаника на повраћај имовине сведено на социјалну категорију. Савез 104 прогнаничка удружења месецима се бори да највећа заједница невољника у Ервопи – српски народ прогнан из Хрватске –после две деценије оствари своја људска права. Данас, 7 новембра 2011. године, у Београду би требало да буде потписана декларација иза које ће стати Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Није позната садржина овог документа. Слутимо да је њиме питање права прогнаника на повраћај имовине сведено на социјалну категорију. Савез 104 прогнаничка удружења месецима се бори да највећа заједница невољника у Ервопи – српски народ прогнан из Хрватске –после две деценије оствари своја људска права. Данас, 7 новембра 2011. године, у Београду би требало да буде потписана декларација иза које ће стати Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Није позната садржина овог документа. Слутимо да је њиме питање права прогнаника на повраћај имовине сведено на социјалну категорију. Савез 104 прогнаничка удружења месецима се бори да највећа заједница невољника у Ервопи – српски народ прогнан из Хрватске –после две деценије оствари своја људска права. Многи се питају о чему је овде уопште реч. Ради се о скоро 400.000 људи у различитим статусима, од којих је више од половине категоризовано као избеглице (прогнаници) после операција „Бљесак“ и „Олуја“ 1995. године. Српски народ у Хрватској, жртва већином некажњеног геноцида у Дригом светском рату, сведен је у 20. веку са четвртине становника Хрватске (са Сремом) на мање од 4% грађана Републике Хрватске. Немогуће је и непотребно оспоравати део одговорности коју су за рат имале вође крајишких и хрватских Срба. Ипак, они су за те злочине и рат кажњени. Читав народ је кажњен. За то време другде су злочинци претворени у хероје. А „отац“ модерне хрватске државе, који је отворено рекао да рата не би било да га Хрватска није хтела, у овој земљи је и даље виђен као једна од најважнијих и најпозитивнијих историјских личности. Поред тога што су им оспорена ранија национална права, Срби из Хрватске не уживају људска права која су до сада имали прогнаници из других југословенских држава погођених ратом. Власницима станарских права нису враћени станови, од њих најмање 30,000 свега четвртина се налазила на територији Републике Српске Крајине. Док су у сиромашнијој и ратом разоренијој Босни и Херцеговини станови већином враћени предратним власницима, Хрватска избегава да то учини. Иако је Споразумом о сукцесији предвиђено решавање овог питања још увек ништа значајније није учињено. Ових месеци долази на наплату небрига наше државе. Хрватска држава је прогнаницима обнављала куће у знатно мањој квадратури и без озбиљнијих настојања да им се у уништеним крајевима омогући нормалан живот, али све то под условом да уколико десет година не живе у обновљеној кући или исту покушају да продају морају да врате велики новац. Док наши прогнаници муче муку, надају се некаквом решењу својих вишедеценијих недаћа, Хрватска је без већих проблема прошла све препреке на путу ка Европској унији. Како очекивати да ће јој тешкоће правити државе које су је признале без обзира на Устав СФРЈ и међународно право, које су помогле да народ који је био жртва геноцида у Другом светском рату и кључно допринео победи над фашизмом у Хрватској буде лишен права. Политике које су с правом указивале на рушење Вуковара и Дубровника али су политички и војно помогле акцију коју је чак несамостални и пристрасни Хашки трибунал означио као „заједнички злочиначки подухват“ (што наравно не значи да у другостепеној пресуди та квалификација неће бити измењена). Нисам гневан на најмоћније чланице ЕУ. Оне воде своју политику, која према Србији не мора да буде ни праведна ни часна. Углавном то никада није ни била. Критичан сам према политичкој елити Србије. У односу према прогнаницима нема разлике између ДС, СНС… и СРС. Сви су исти. Да би добила новац неопходан да победи на изборима наша влада прихвата све. Поред тога што Срби не уживају раније обећана политичка и национална права (аутономни котари, Ердутски споразум), ни права прогнаника и избеглица нису заинтересовала владу. Председник Тадић, који прима предсатвнике извесног РЕКОМ-а и показује интересовање за људска права једног хрватског музичара или једне новопазарске активисткиње, четири пута пропушта да прими представнике 104 удружења, 70.000 потписаних прогнаника и највеће заступнике осталих двеста или тристахиљада! Шта би тек било да су на власти радикали – садашњи или бивши? Они су пре шест година од „владе“ РС Крајине у прогонству направили страначку службу. Да ли је могуће учинити нешто горе? Ми се не бавимо нашим погнаницима, а „Сријемци Хрватској“ на другом програму ХТВ обећавају да ће се вратити домовима и певају „Сријем, Банат и Бачка три срца јуначка!“. Од српске владе ни демарша, ни ноте, ни речи, ни штуцања… Из Црне Горе протестују што се Србија интересује за права Српске православне цркве. Тадићева влада одговара да се заиста не занима јер је „црква одвојена од државе“. Али у Црној Гори није тако. Црквена питања важан су сегмент политике ДПС-а (чули смо то у време прошлог конгреса ове партије). ДПС је, сложићете се, много бриселскија странка од ДС-а. Алтернатива није добра, али било би лепо да ипак одговорни за овакву политику што пре буду смењени. Потребно је оборити много влада и маргинализовати много странака док не дође до промена неопходних да Србија постане добра, озбиљна, модерна, европска држава спремна и способна да брани легитимне интересе свих својих грађана – што значи и (на првом месту) националне интересе српског народа.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

3 Коментарa на "Прогнаници" Оставите коментар
Иг&#1086
30. новембра 1999. at 01:00

Још један текст господина Антића у коме доминирају истина и објективно сагледавање анализиране ситуације. Са обзиром на изнете чињенице рекло би се да је текст песимистичан, и да нам је будућност сива, јер не поштујемо сами себе и чини се као да све радимо због других. Међутим онда дође закључак, који у себи носи пажљиву дозу оптимизма, коме опет чињенице не дозвољавају да се још више истакне, али у њему се јасно види Напредни клуб. Такође, лепо је прочитати, у последњој реченици, да г. Антић има потпуно природан став према питању односа политике и грађана. Код нас је нас сцени, или се залажете за добробит свих грађана света ( уколико споменете Србију и Србе државни сте непријатељ и екстремиста ), или сте само за Србију и српски народ уз могућност остварења Велике Србије, ( ту свако помињање осталих грађана ставља етикету европејца и плаћеника ). И једно и друго је прилично искључиво и погубно размишљање и деловање по нашу државу, уосталом, по мом мишљењу, због тога се и дешава све изнето у тексту. Остаје нада да добар број грађана Србије има здраво размишљање по овом питању, само никог, још увек, нема на политичкој сцени ко би га подстакао.

Veteran
30. новембра 1999. at 01:00

Pitao bih autora teksta, sta znaci evropska drzava Srbija ?? Da li mi to sad nismo u Evropi ?? Da li je to geografska ili ideoloska odrednica ?? Ako je ideoloska koje su to odlike "evropskih" drzava koje mi moramo da pratimo i sledimo ? Pozdrav.

Че&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

Србија која живи у стварном свету. Србија која брани своје интересе на начин на који је то чинила и чини Хрватска. Не Србија Броза (дакле окренута несврстанима, подмићена, потајно незадовољна, консензулано распрачана), не Милошевићева Србија (криминализована, са национализмом као оправдањем), не вазална Србија каква је данас или националбољшевичка која мисли да ако се налази на европском континенту престаје потреба да било шта ради.

Оставите коментар