Српски сан

Није српски сан 1000 евра месечно наредних 20 година! Односно, не би требало да буде. Нажалост, то је порука једног државног предузећа грађанима Србије. Какву заправо поруку владајућа већина шаље својим грађанима? У време Светске економске кризе поручују нам да је наш идеал да – не радимо! Али не само то. Таквим људима (нерадницима) се треба дивити, они треба да буду наш узор, наш идол (видели сте на ТВ реклами колико људи кличе /срећнику/). Дакле, порука је супротна од оне каква треба да буде. Ова и сличне непромишљене ТВ рекламе лоше утичу на свест грађана. То би се избегло да постоји јасна државна политика, тј. избегло би се да постоји бренд Србије!Није српски сан 1000 евра месечно наредних 20 година! Односно, не би требало да буде. Нажалост, то је порука једног државног предузећа грађанима Србије. Какву заправо поруку владајућа већина шаље својим грађанима? У време Светске економске кризе поручују нам да је наш идеал да – не радимо! Али не само то. Таквим људима (нерадницима) се треба дивити, они треба да буду наш узор, наш идол (видели сте на ТВ реклами колико људи кличе /срећнику/). Дакле, порука је супротна од оне каква треба да буде. Ова и сличне непромишљене ТВ рекламе лоше утичу на свест грађана. То би се избегло да постоји јасна државна политика, тј. избегло би се да постоји бренд Србије!Није српски сан 1000 евра месечно наредних 20 година! Односно, не би требало да буде. Нажалост, то је порука једног државног предузећа грађанима Србије. Какву заправо поруку владајућа већина шаље својим грађанима? У време Светске економске кризе поручују нам да је наш идеал да – не радимо! Али не само то. Таквим људима (нерадницима) се треба дивити, они треба да буду наш узор, наш идол (видели сте на ТВ реклами [1] колико људи кличе /срећнику/). Дакле, порука је супротна од оне каква треба да буде. Ова и сличне непромишљене ТВ рекламе лоше утичу на свест грађана. То би се избегло да постоји јасна државна политика, тј. избегло би се да постоји бренд Србије! Да Срби себе виде као радне људе (какви јесу), паметне људе (какви јесу) и родољубе (какви јесу), оваква реклама не би никоме дошла као идеја, јер не би имала публику. Међутим, она сада има публику. Нажалост њена публика су људи који су истински губитници транзиције. Те људе су све владајуће већине злоупотребљавале уместо да им покажу излаз. Уместо да их науче да пецају рибу за себе, они им дају понеку рибу (у виду социјалне помоћи, а и опозиција у главном прича о социјалној помоћи а не о развоју). На тај начин владајућа већина (али и лепо ушушкана опозија) себи чува место и статус, а ови други треба само да огребу срећку и да ништа не раде наредних 20 година. Појаснићу шта бисмо још добили са добро позиционираним брендом Србије осим што бисмо се подсетили ко смо и зашто смо ми различити (то не значи бољи) од других. Цењени др Пoл Темпорал издваја следеће користи [2]: – повећава се међународни политички утицај, – појачава се изградња нације (самоувереност, понос и склад), – помоћ при повратку међународног кредибилитета и поверења инвеститора, – повећава се валутна стабилност, – води повећању могућности да се претекну регионални и глобални конкуренти, – води повећању извоза брендираних производа и услуга, – повећава долазећи туризам, – смањење тврдње о корупцији и криминалу, – побољшава приступ глобалном тржишту и – стимулише и јача међународна партнерства. У разматрању позитивних аспеката брендирања наводим и мисао једног од највећих бренд стручњака, Сајмона Анхолта: “Добра глобална позиционираност земље смањује и такозвани ефекат ’’одлив мозгова’’ или чак може да врати оне који су раније отишли назад. Осећај да ће они који се врате бити део процеса који ће њихову земљу учинити земљом могућности често је довољан мотив да се врате кући.” [1] Овде бих навео позитиван пример Кине. У ову многољудну земљу се вратио велики број младих Кинеза који су школовани у иностранству, да би помогли развоју своје земље. У смислу запажања позитивних чињеница о бренду важно је нагласити и следеће: Бренд није светска завера! Иза брендирања не стоје тајне службе. Ово морам да нагласим зато што, веровали или не, постоје људи који заиста овако посматрају бренд. Брендирање је део маркетинг активности (неки аутори чак сматрају да је обрнуто). Маркетинг је друштвени процес којим појединци и групе добијају оно што им је потребно и што желе, путем стварања, понуде и слободне размене вредности кроз производе и услуге са другима. [3] Иза лоших тумачења, и сходно са тим, лошим управљањем, стоје људи и организације којима не сме припадати високо место у нашем друштву. Последица тог не разумевања је и проблем што најшира јавност нема јасан однос према важном процесу брендирања Србије који још није почео. Ако се питате како препознати такве људе (квази интелектуалце) и организације, даћу један пример: Када на телевизији, пре него што почну економско пропагандне поруке, спазите натипс “Маркетинг”, знајте да људи из те телевизије не знају шта је маркетинг. Маркетинг није реклама! Они ту реч користе зато што лепо звучи. Такве телевизије али и остали привредни субјекти опстају због слабе (или лоше) конкуренције или због злоупотребе монопола. Међутим, такве организације опстају и због забрињавајућег недостатка знања у Србији из области организационих, економских и других наука. Иако најшира јавност у главном верује у изузетност нашег образовног система (поготову високог), пракса је показала да је знање један од кључних недостатака наше привреде. Због тога квази интелектуалци имају приступ медијима, високим положајима у друштву, итд. Управо ти квази интелектуалци стоје на путу остварења правог српског сна. Они стоје на путу остварења мог сна: Србија најпожељнија земља за живот на планети. Запослени у нашем Министарству трговине и услуга, који су надлежни за посао брендирања Србије итекако спадају у групу квази интелектуалаца о којима пишем. То је јасно могао да уочи свако ко је био на Округом столу на тему “Национални бренд Србије” одржаног на Сајму брендова 13. фебруара 2009. године (потпун извештај можете прочитати на http://ddjermanovic.blog.co.yu) [4]. На жалост о таквим људима је писао још и др Арчибалд Рајс јуна 1928. године у свом писму “Чујте Срби” [5]. Био бих неизмерно срећан да је то једина појава у нашем друштву која се лоше схвата и којом људи у мојој лепој Србији лоше управљају, али то није случај и зато ово пишем. Извори: [1] – ТВ реклама Државне лутрије Србије: http://www.youtube.com/watch?v=QKCnanhcEXI [2] – Сајмон Анхолт: Brend New Justice, Elsevier, 2005. [3] – Филип Котлер и Кевин Келер: Маркетинг менаџмент, Дата статус, Београд 2006. [4] – Извештај: http://ddjermanovic.blog.co.yu/blog/ddjermanovic/brend-srbija/2009/02/17/zemlja-kao-brend-okrugli-sto-nacionalni-brend-srbije [5] – Писмо др Арчибалда Рајса “Чујте Срби”: http://miljan.wordpress.com/2008/11/22/арчибалд-рајс-чујте-срби/

Posted by
Categories: Текстови и анализе

Још увек нема коментара. Будите први који ће оставити!
Оставите коментар