Zašto neću izaći na izbore 2012. godine

Neizlazak je demokratska poruka da sistem mora da se menja i zato neću da izađem na izbore. Neizlazak je demokratska poruka da sistem mora da se menja i zato neću da izađem na izbore.Imam 29 godina i rođen sam u Beogradu. Ovde sam završio studije i osnovao svoju firmu sa dobrim prijateljom. Moji roditelji su preduzetnici od 1992. godine, a deda i pradeda su bili zanatlije i u SFRJ. Srbiju volim. U Srbiju sam zaljubljen. Opčinjen sam srpskim nacionalnim identitetom, istorijom, kulturom i tradicijom. Najviše cenim one kojih se “ srpska kulturna elita” najviše stidi, a to su Šumadinci i Južnjaci. Vernik sam i pripadnik Srpske pravoslavne crkve, kršten u crkvi Sv. Sava na Vračaru 1982. Obišao sam četiri kontinetna i imao priliku da ostanem i radim u Sjedinjenim državama još 2000. godine. Nisam se vratio jer sam nostalgičar, već zato što sam osećao da je moj život u Srbiji. Možda sam osećao i obavezu prema porodici i državi, a sigurno je na mene uticala i Njegoševa: „U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.“ Nisam napravio ovakav uvod zbog gordosti, niti mislim da sam postigao neki uspeh vredan hvale. Ne želim da neko ovo protumači kako za sebe mislim da sam nadprosečan građanin, pa će stranke ostati bez tako “kvalitetnog” glasa. Ovakav uvod sam napisao da bi mogli bolje da razumete moj stav. Kao građanin ove države sa pravom glasa i željom da izađem na izbore ja nemam za koga za glasam. Izbor je takav da nemam da glasam ni protiv nekog. Pažljivo sam analizirao programe parlamentarnih stranaka i poredio ih sa onim šta su ostvarili. Nisam se opterećivao neispunjenim obećanjima iz medija, već samo programom i onim šta je urađeno. Pročitao sam i program jedne vanparlamentarne stranke koji se hvale da „konačno birači imaju za koga da glasaju“. Rezultat je poguban. U Srbiji ne postoji partija koja propagira moderne vrednosti konzervativizma kao što je to slučaj sa najrazvijenijim zemljama sveta. Konzervativci vladaju u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Kanadi, Mađarskoj… Konzervativci gotovo stalno vladaju Amerikom. Kakvi su programi stranaka kod nas? Svi su levičarski ili ultralevičarski. Kao da nam nije bilo dosta realnog socijalizma. Kao da još uvek ne plaćamo cenu tog sistema. Zar je tako teško pronaći informaciju da je najveći privredni rast Srbija imala onda kada je bila nezavisna, kraljevina, avangarda Evrope i konzervativna? Nisam ja desničar i konzervativac zato što su takvi Birtanci ili Nemci, već zato što smatram da je takav sistem najbolji za razvoj našeg društva jer nudi ravnopravnost i slobodu, a pomenuo sam ove zemlje kao ilustraciju progresivnih sistema, a ne moje divljenje njihovoj sili. Posmatrajući naše medije čovek može da zaključi da je socijal-demokratija i levica budućnost Evrope, a ne prošlost i labava nesigurna sadašnjost. Plaše nas globalizmom, a hvale se kako žele u EU i u isto vreme pozivaju globalističke kompanije da ulažu svoj novac kod nas. Za konzervativce neki smatraju da su ljudi koji „tuku svoje žene i da su retrogradni“, a ne da su oni uvek nosioci napretka. Želim sistem u kome su ljudi vrednovani u odnosu na rad i znanje, a ne u odnosu na broj licemernih izjava, demagogiju ili nepotizam. Drugi razlog zašto neću da glasam je taj što je praktično nemoguće da se kandidtujem. Po Ustavu svako može da bira i da bude biran. Međutim, nemaju svi mogućnost da budu birani. Ne kažem da bih se kandidovao, niti sam planirao tako nešto, ali želim da imam tu slobodu jer mi to garantuje Ustav. Po Ustavu je potrebno 10.000 potpisa građana i to je sasvim u redu. Međutim, po Zakonu (nekoj uredbi ili odluci) potrebno je preko 400 dinara za overu svakog potpisa, dakle preko 40.000 evra. To znači da neko ne može da se kandiduje za predsednika ili da registruje stranku ukoliko nema bar 40.000 evra, a to je gotovo 10 godina štednje jedne cele prosečne plate. To može da izdvoji samo mali broj ljudi u Srbiji. Treći razlog zašto neću izaći na izbore je zato što je to demokratski oblik borbe. Svojim neizlaskom šaljem poruku da postoji neko ko nije zadovoljan ni jednim ponuđenim programom, načinom rada funkcionera, rezultatima i da će stranke morati da se zapitaju šta da menjaju ukoliko ljudi kao ja bude bilo dovoljno. Ta promena je napredak za čitav sistem i zato je to demokratksi način borbe. Dakle, ukoliko izađete na izbore šaljete informaciju da je sa sistemom levičarske partiokratije sve u redu, samo je u pitanju nijansa, odnosno politička opcija. Iz nekog razloga je u narodu usađeno verovanje da ako se ne izađe na glasanje, neko će ukrasti taj glas. Tako čak ni Milošević nije krao izbore (ne računajući Albance sa KiM), pa ne morate da se brinete za svoj glas. Nažalost ova parola, koja je u isto vreme i netačna, može da ima veću vrednost od svih agrumenata koje sam izneo i osnovni motiv nekim biračima za izlazak na izbore. Neizlazak je demokratksa poruka da sistem mora da se menja i zato neću da izađem na izbore.

Posted by
Categories: Текстови и анализе

6 Коментарa на "Zašto neću izaći na izbore 2012. godine" Оставите коментар
Dragan
30. новембра 1999. at 01:00

Postovani Miljane, slazem se sa Vama da na izbore ne treba izaci. Ocekujem da u Vasem narednom tekstu date svoju viziju kako treba da izgleda ta neka buduca stranka za koju bi trebalo i vredelo glasati. A isto tako, da navedete primer stranke iz sveta koja dobro funkcionise. Veliki pozdrav!

Darth Vader
30. новембра 1999. at 01:00

Bojim se da je socijal-demokratija buducnost i u Evropi i u Sjevernoj Americi. Demokratija vremenom vodi socijalnom ekvilibrijumu koji unisti tu samu demokratiju. Zahtjevi za socijalnom zastitom vode zavisnoscu o drzavi prvo malog broja ljudi, ali kad se socijalna mreza jednom uspostavi ona postaje svetinja koja se samo moze povecavati. Kako broj ljudi u toj mrezi raste populisticki politicari koji bi da je ojacaju rastu u popularnosti sto polako ali nezaustavljivo vodi ka sve vecem pomicanju politickog konsenzusa ka ljevici. Kad se tu jos dodaju i sindikati koji finansiraju ljevicu novcem koji im ta ista ljevica preda konfiskujuci ga od privatnih firmi, stvara se jedan zacaran krug kojeg je veoma tesko prekinuti.

Aleksandar Rakovi&#2
30. новембра 1999. at 01:00

Hajde da radimo kampanju bojkota izbora, ja sam za, ali i da ponudimo rešenja za poboljšanje standarda građana i za pokretanje privrede. Ukoliko nemamo predlog za rešenje krize, onda smo samo gomila nesposobnih kritičara.

Не&#1076
30. новембра 1999. at 01:00

У реду је и овај резон, али ми се чини да је ипак боље изићи, па прецртати листић. Како год, мислим да би само МАСОВНОСТ бојкота, било пасивног било активног, имала неки ефекат.

braon, mekano i smrd
30. новембра 1999. at 01:00

Nije istina da mi zivimo u levicarskom sistemu, levicarski sistemi nude besplatno zdravstvo, skolstvo za sve, dakle mogucnost svakome da iz najnize klase obrazovanjem dostigne bolji zivot, dok mi imamo africke plate uz kapitalisticki sistem najgore robovlasnicke vrste. Ovakav slican sistem je bio i u Kraljevini, ogroman deo stanovnistva je bio strasno siromasan a ko je nesto radio gde ima para – imao je. Takvo stanje je neodrzivo. Ni levica ni desnica, vec mesovita ekonomija, i jaka drzava sa za pocetak punim zatvorima. Zdravo drustvo. Sve sto je pametno je vec izmisljeno, npr. u Finskoj ili Novom Zelandu, samo treba primeniti delotvorne sisteme i ne izmisljati tople vode.

ма&#1090
30. новембра 1999. at 01:00

Потпуно раѕумем ваше раѕмишљање али се бринем да неће успети и да је боље да иѕлаѕност буде већа јер се тиме смањује проценат добијања гласова. Како се бринем и осећам огромну одговорност као да мој глас вреди не ѕнам колико. Поѕдрав.

Оставите коментар