уторак, децембар 8th, 2020 у 2:40PM

Честитам!  Народи и грађани Црне Горе ово су чекали осамдесет година. Коначно, републиканска Црне Гора добила је демократски изабрану владу. Ово је било посебно тешко пошто је претходна власт систематски сузбијала демократске установе, ограничавала права грађана и спречавала поштене и слободне изборе. Ако неко мисли да је чињеницом да су странке за које гласа српски народ у Црној Гори данас део владајуће већине угрожена држава, он се јако вара. Црна Гора је угрожена управо искључивањем народа који чини најмање једну трећину становништва из ућешћа у стварању сопствене будућности.

Са пажњом сам прочитао експозе премијера Кривокапића. Са једне стране задовољан сам јер много тога је боље од интелектуалности, промишљености и државништва Душка Марковића. Ипак, морам да приметим да је овај дуго спремани документ написан тако да само уочава и то тек део проблема. Лишен великих решења и не исказујући дубока уверења, овај документ не буди оно што је данас најпотребније – одушевљење за промене. У овом подугачком тексту нема нити једне речеице која би била цитирана, а камо ли запамћена и записана као сентенца урезана у народну свест као у камен. Колико је таквих мисли остало иза Валтазара Богишића, краља Николе, краља Петра Првог?

Замерали су – они који су гласали за владу и старорежимска опозиција – да је мандатаров експозе сличан „семинарском раду“.  Не бих се сагласио. Када оцењујем семинарске радове студената (предајем основни методолошки предмет на првој години), за мене је најважније да уочим како је аутор усвојио форму писања и применио методологију рада. На том нивоу експозе премијера Кривокапића је испод нивоа семинарског рада. Он не само да није ни указао на решења, он је занемарио добар део проблема са којима се суочава Црна Гора. У експозеу није ни наговоештено како ће се нова деморкатска влада борити против криминалне хоботнице ауторитарног режима који назива недеморкатски  и чак, цитирајући извештаје страних агенција, „хибридни“. Ни речи о РИКО законима, специјалном тужилаштву… У оквиру експозеа нису ни споменути антиауторитарни закони, ни речи о рехабилитацији, отварању досијеа политичких непријатеља. Иако је српски народ у Црној Гори већ осамдесет година обесправљен и прогоњен, он нити једном није споменту у експозеу, ни у контексту права на језик, писмо просвету, ни у вези са колективним, макар и мањинским правима.

На овом месту долазимо и до питања „демократије“. Председник Србије, Вучић, је једном приликом док је још био опозиционар, критиковао владајуће демократске странке: „Они тврде да су демократе – из чега следи да ми као нисмо.  Они ме подсећају на мог шестогодишњег сина, који нацрта нешто па испод напише : „коњ“. Тако и они, демократе су само по имену.“

Српски народ трудесет година гласа за странке које се српским зову. Током протеклих петнаест година оне добијају око 20% гласова. После херојске борбе наших првака Андрије Мандића и Милана Кнежевића, те нашег црногорског пријатеља Небојше Медојивића, добили би свакако и више.  Дакле, бар две трећине гласова коалиције којој је на челу г. Кривокапић, гласови су српског народа. Како је могуће да демократију у Црну Гору уведе особа која је са позиције мандатара сама одредила програм владе, именовала министре и написала експозе ни не косултујући оне који треба да за њу гласају? Уцењујући нас јединственом шансом да Црна Гора буде демократизована, он је омогућио вођама друге две колаиције да заузму наввише дужности у власти, али је то онемогућио само српским политичарима. Где ће то одвести Црну Гору?

Да ли је после осамдесет година сегрегације српском народу награда када један који тврди да је „Србин“ каже да Црна Гора није „српска држава“. А чија је? Да ли Босна и Херцеговина није „хрватска“, „бошњачка“ и „српска“? Да ли „Северна Македонија“ није „албанска“? Одакле новом премијеру право да нас потцењује и да своја огромна незнања о политици и друштвеним наукама проглашава за врхунску мудрост? „Старо време“ и „наша стара Црна Гора“ се никада неће вратити. Ако ова влада не успе на власт могу да се врате и гори фашисти од оних које смо срећом испратили. Њима неће бити крива група умишљених фантаста које су кумови и црква активирали неспремне за време које је дошло давнио пре 2006. године. Бићемо им криви ми Срби.

Према томе ствари су јасне. О каквој правној држави говоримо када на сајту скуштине на коме је потајно објављен премијеров двојезични експозе нема опције да се докуметни читају на ћирилици, а на сајту владе је ћирилица под црногорском заставом?   

Posted by Чедомир Антић
Categories: Актуелно, Ставови