понедељак, март 3rd, 2025 у 1:21PM

Svetislav Basara, dvostruki laureat NIN-ove nagrade napisao je dva teksta o meni. Ovaj književnik svakako misli da je svojim talentom, koga jedino prevazilazi enormni ego, a sa njim i jedna sasvim nerazumna samovolja i proizvoljnost, može da uzdiže i satire ljude. U svom imaginarijumu on svakako veruje da je grof  Mirabo ili Volter, pa nas – ljudsku sitnež, moralne bednike i palčiće iz palanke, samo mrak njegovog toaleta u upotrebi, dakle natkrivenog svodom njegove obezgaćene pozadine, može učiniti bitnim i primećenim. Nadam se da razumete neprimerenost poređenja: Volter nasuprot Basare je kao plavi kit nasuprot  šarana u vinjaku.               

            Basara piše:  

„FAMOZNO: SUMRAK NARATIVA ČEDE ANTIĆA Izgleda da se Politikina Rotopalanka baš   navukla na Čedu Antića, a i Antić se izgleda „primio“. Samo što su prošli „Dani Čede Antića ukraj Drine“, tek što je završio „Mesec Čede Antića“. Manifestacija je započela ponovljenim izražavanjem Antićeve bojazni da bi „neko iz inostranstva mogao da pripuca“… Ostatak teksta nisam čitao, Antić se ponavlja, a dosadan je i na prvo čitanje. No dobro, rekao je Čeda šta je rekao, pa ako ga se sete za Dan bezbednosti, setiće ga se, ako ne, pročitaće to Suzi Vasiljević i preneti „tamo gde treba“. Dobra vest je što su se narativi poput Antićevog dibidus otrcali i više ne izazivaju strah, loša vest je to što – zasad – drugog narativa nema ni na pomolu.” 

Basara… jedna od otrovnica Druge Srbije… On je potpisao onaj odvratni apel 88-oro kojim je Đukanović podržan u nameri da nacionalizuje Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori. Pasionirani kolumnista, Basara je često difamirao ljude. U vezi sa Marinkom Vučinićem, ovaj rođeni Bajinobašatanac, po prezimenu bi se reklo starinom sa dvornaunskog  Šanzelizea, prepoznao je Marinkovu Baru, kao ultimativnu beogradsku palanku. Odlučan da srpsku književnost odvoji od Dobrice Ćosića, Basara je zaboravio kako se jednom davno  na nekoj planini fotografisao u šetnji sa “Ocem srpske nacije”, njegovim nekadašnjim uzrom i  nadahnućem.  

Basara, koji ratuje sa srpskom crkvom, bio je nekada blizak sa Vladanom Batićem, vođom jedine srpske demokršćanske partije.   Za Batića su, pak, zli jezici tvrdili da je bio i jedini demokršćanin koji nikada nije primio hrišćanstvo. U vreme kada su nam ubili premijera, dok još nismo izvršili reforme i kada su nam preletači, crnogorski SNP i Bane Ivković, omogućavali demokratsku vladu, Basara je bio ekselencija na bezmerno bitnom Kipru. Tamo je on branio demokratiju, promene i amabasadorske privilegije. Među demokršćanima, od kojih su mnogi stekli ambasadorstvo u službi saveznog Koštunice i crnogorskog reformiste Zorana Žižića, pričalo se o tome kako ekselencija Bas, iz svog promuklog mecosoprana, objašnjava najvažnije među ambasadorskim dužnostima: ustajanje, sedanje za šank, potpisivanje dokumenata (naručivanje toalet papira i sličnih neophodnih potrepština)…  

Kada se vratio zapljuštale su nagrade, a laureat i ekselencija se  posvetio kolumnističkom poslu.  Usred Vučićeve diktatutre napustio je proevropski i kroatofilni Danas. Ostao je tekst urednika Danasa o tome da je polemika između njega i plemenitog Basare bila načelna, uzvišena, jedan Spomenik oratorskoj veštini, sabijen u kap suštinskog građanskog vaspitanja i nepatvorene slobodoumničke, multiverzumske širine. Ukatko, najpoznatiji Bajinobaštananac je tražio pare, lovu, šuške, dženge, konje, somove, glave, mani, monay, keš, pezete… I tu odu svom vrhunskom idealu pevao je na svim jezicima i u žargonskom beskraju, dodajući i sȃm, jer veliki je književnik, nove sinonime. Tada je Basulah Al Deliavli (u prevodu sa arapskog „Bas demokršćanin od Bajne Bašte“), taj taleban malosrbijanskog autokanibalizma, izjavio da će karijeru nastaviti na Kurir koncernu. Podsetimo, Kurir su vlasti preuzele od Gazda Raje Rodića, a onda je na čelo stao tranzicioni tajkun Igor Žeželj, koji je kao i toliki Vučićevi medijski sekundanti počeo da kupuje asete opozicionih medija. Mene Basara napada kao režimskog paničara koji ukazuje na „nemoguće“ (!) – da neko iz SAD izvrši teroristički napad pod lažnom zastavom. To ovaj veliki pisac i kolumnista čini sa režimskog tabloida ! On, osoba koju zbog otorinolaringoloških problema treba titlovati, a  na TV Kurir vodi autorsku emisiju (!), mene optužuje da sam tvorac režimskog narativa ! 

Mnogo je i za ugovorca režimskih kurira. Previše je i za ćosavu pletilju iz Francuske revolucije koja ispod giljotine čeka da se okupa u krvi giljotiniranih aristokrata. Za ovu državu i narod mali su problem „dani“ jednog zabrinutog čoveka na medijima koji su mu dostupni (pošto Danas, N1 i Nova S nisu). Naš problem je čitav vek jednog u prevodu izgubljenog preletača, službenika režimskog tabloida, velikana malene oligarhije koja nije elita, ideologa vladajuće klase koja je sama otišla u opoziciju i usput izgubila narod.  

Svetislave Basara, Basualaše Al Deliavli, nisam ja postao veći zato što ste me pomenuli u uredku za koji vam isplaćuju par stotina evra. Naprotiv, zbog Vas, sličnih Vama i svih onih koji su zaštitu pronašli u hladu Vaše maslačku podobne ličnosti,  doba u kome živimo malo je manje nego što bi trebalo i što bi srpski narod zasluživalo da bude.   

Posted by Напредни клуб
Categories: Текстови и анализе